Search

Copyright of Philologist / Filolog: Journal of Language, Literary & Cultural Studies is the property of University of Banja Luka, Faculty of Philology / Univerzitet u Banjoj Luci, Filoloski Fakultet and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)

Социобиологија се темељи на једној теорији према којој средишњи животни процес није ништа друго до борба гена за властиту репродукцију. Према тој популарној теорији, сваки организам насљеђује тенденције према развијању извјесне врсте понашања. Ти обрасци понашања значајно повећавају шансе да животиње и људи преносе своје гене на будуће генерације. У овом раду аутори су ставили фокус на двије, по њиховом мишљењу, најмаркантније и међусобно крајње различите особине људског и животињског понашања – агресивност и алтруизам. Кроз низ примјера и анализе супротстављених теорија, они су покушали да одгонетну да ли су те особине урођене људском роду, колико се од таквог понашања може разумјети из перспективе еволуције, те да ли су резултати до којих је дошла социобиологија на основу истраживања животињског свијета уопште примјенљиви на сам људски род. Показаће се да је оно што је одувијек покретало друштва и цивилизације била спрега између културне еволуције и организованог насиља. Чини се да нас је управо та спрега данас довела до руба самоуништења. У том смислу, јасно је да, ако желимо створити снажније темеље мира, морамо изградити политичке, културне и сваке друге везе које творе чвршће испреплетену мрежу међусобне солидарности.

Copyright of Socioloski Pregled is the property of Srpsko Sociolosko Drustvo and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)

Разумевање потреба других људи, прихватање различитих од себе, помагање другима у невољи су неки од облика просоцијалности. Верска настава и грађанско васпитање доприносе подстицању просоцијалности. Уз приповедање о човекољубљу у верској настави, и кроз практичну просоцијалну активност у настави грађанског васпитања, ученици усвајају просоцијалне обрасце понашања. У нашем истраживању просоцијалност је посматрана кроз емоционалну емпатичност и алтруизам. Циљ истраживања је утврђивање степена просоцијалности ученика као и постојање разлика. Узорак истраживања чине 290 адолесцента, сврстаних у три категорије: опредељеност за верску наставу, опредељеност за грађанско васпитање, опредељеност за оба изборна програма. Испитивали смо да ли верска настава и настава грађанског васпитања доприносе развоју просоцијалности. Подаци су прикупљени Е упитником-скалом емоционалне емпатичности и А упитником-скалом алтруизма. Резултати су показали задовољавајућу просоцијалност на свим подузорцима. Разлике се односе на степен алтруистичности. Ученици који се опредељују за верску наставу су на вишем степену алтруистичног понашања. Код испољавања емпатичности није утврђена статистички значајна разлика. Значај истраживања огледа се у обавези наставника да код ученика развијају и негују просоцијалне облике понашања.

Разумевање потреба других људи, прихватање различитих од себе, помагање другима у невољи су неки од облика просоцијалности. Верска настава и грађанско васпитање доприносе подстицању просоцијалности. Уз приповедање о човекољубљу у верској настави, и кроз практичну просоцијалну активност у настави грађанског васпитања, ученици усвајају просоцијалне обрасце понашања. У нашем истраживању просоцијалност је посматрана кроз емоционалну емпатичност и алтруизам. Циљ истраживања је утврђивање степена просоцијалности ученика као и постојање разлика. Узорак истраживања чине 290 адолесцента, сврстаних у три категорије: опредељеност за верску наставу, опредељеност за грађанско васпитање, опредељеност за оба изборна програма. Испитивали смо да ли верска настава и настава грађанског васпитања доприносе развоју просоцијалности. Подаци су прикупљени Е упитником-скалом емоционалне емпатичности и А упитником-скалом алтруизма. Резултати су показали задовољавајућу просоцијалност на свим подузорцима. Разлике се односе на степен алтруистичности. Ученици који се опредељују за верску наставу су на вишем степену алтруистичног понашања. Код испољавања емпатичности није утврђена статистички значајна разлика. Значај истраживања огледа се у обавези наставника да код ученика развијају и негују просоцијалне облике понашања.

Copyright of International Dialogue: East-West is the property of International Center for Slavic Education- Sveti Nikole and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)