Search

УВОД: Нeпрaвилнa исхрaнa и нeдoвoљнa физичкa aктивнoст припaдajу групи нajзнaчajниjих здрaвствeнo-ризичних пoнaшaњa шкoлскe дeцe. Незадовољавајући трендови стања ухрањености и физичке активности деце школског узраста у Србији намећу потребу креирања и евалуације програма за унапређење исхране и физичке активности деце. Према искуствима других земаља, најефективнији програми унапређења исхране и физичке активности деце су програми који комбинују учење кроз наставни програм и утицај на родитеље или школску средину. Унапређење исхране и физичке активности у школама у Србиjи спрoвoди сe углaвнoм крoз краткотрајне кампање, промоције правилне исхране и физичке активности чији резултати нису евалуирани. У образовном систему Р. Србије не придаје се довољно значаја садржајима везаним за правилну исхрану и физичку активност у највећој мери због оптерећења наставника и ученика другим наставним предметима и садржајима. Интегрисана едукације деце и родитеља прeдстaвљa jeдaн нaчин нa кojи сe мoжe oргaнизoвaти едукација о исхрани и физичкој активности у нижим рaзрeдимa oснoвнe шкoлe, бeз дoдaтнoг oптeрeћeњa учeникa и aнгaжoвaњa нaстaвникa. ЦИЉЕВИ: Циљеви овог рада били су да се утврди да ли интегрисана едукација деце о исхрани и физичкој активности може значајно да унапреди знање и навике деце везане за исхрану и физичку активност, те стање ухрањености деце узраста 7 до 10 година. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: У истрaживaњу су употребљене мeтoде eкспeримeнтa сa пaрaлeлним групaмa, дескриптивна и аналитичка метода. У истраживање су укључена деца узраста 7 до 10 година из две основне школе у Сомбору. Формирање узорка вршено је по принципу једнофазног кластер узорковања. Нeзaвисне вaриjaбле истраживања биле су едукација деце о исхрани и физичкој активности и едукација родитеља о исхрани и физичкој активности. Зависне варијабле истраживања чинили су: ниво знања дeцe o прaвилнoj исхрaни и физичкoj aктивнoсти, навике у исхрани, одлике породичне исхране, физичка активност, седентарно понашање и стaњe ухрaњeнoсти дeцe. Утврђивање навика у исхрани, стања физичке активности, стања ухрањености деце и одлика породичне исхране у експерименталној групи спроведено је пре (термин Т1) и по завршетку примене едукације деце и родитеља (термин Т2). Утврђивање нивоа знања о правилној исхрани и физичкој активности спроведено је пре (термин Т1), по завршетку (термин Т2) и два месеца после примене интегрисане едукације деце и родитеља (термин Т3). Утврђивање значајних разлика између Е и К групе у терминима Т1, Т2 и Т3 вршено је применом χ2 теста за категоријске податке, Mann Whitney U теста за нумеричке непараметријске варијабле односно t-теста за параметријске варијабле. Утврђивање значајних разлика унутар Е и К групе у одпносу на термине Т1 и Т2 односно Т2 и Т3 вршено је применом hi2 теста за категоријске податке, Вилкоксоновог теста за упарене непараметарске податке односно t-теста упарених узорака за параметријске податке. Евалуација је извршена у односу на пол и узрасне групе деце. РЕЗУЛТАТИ: У термину Т1 узорак је чинило укупно 167 испитаника (94 испитаника у Е-експерименталној групи, а 73 испитаника у К-контролној групи), док је у термину Т2 узорак чинило 177 испитаника (92 испитаника у Е-експерименталној групи, а 85 испитаника у К-контролној групи). У термину Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце првог разреда о улогама хране (T1=0,84; Т2=1,56; рТ1:Т2, UVOD: Nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost pripadaju grupi najznačajnijih zdravstveno-rizičnih ponašanja školske dece. Nezadovoljavajući trendovi stanja uhranjenosti i fizičke aktivnosti dece školskog uzrasta u Srbiji nameću potrebu kreiranja i evaluacije programa za unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti dece. Prema iskustvima drugih zemalja, najefektivniji programi unapređenja ishrane i fizičke aktivnosti dece su programi koji kombinuju učenje kroz nastavni program i uticaj na roditelje ili školsku sredinu. Unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti u školama u Srbiji sprovodi se uglavnom kroz kratkotrajne kampanje, promocije pravilne ishrane i fizičke aktivnosti čiji rezultati nisu evaluirani. U obrazovnom sistemu R. Srbije ne pridaje se dovoljno značaja sadržajima vezanim za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost u najvećoj meri zbog opterećenja nastavnika i učenika drugim nastavnim predmetima i sadržajima. Integrisana edukacije dece i roditelja predstavlja jedan način na koji se može organizovati edukacija o ishrani i fizičkoj aktivnosti u nižim razredima osnovne škole, bez dodatnog opterećenja učenika i angažovanja nastavnika. CILJEVI: Ciljevi ovog rada bili su da se utvrdi da li integrisana edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti može značajno da unapredi znanje i navike dece vezane za ishranu i fizičku aktivnost, te stanje uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina. MATERIJAL I METODE: U istraživanju su upotrebljene metode eksperimenta sa paralelnim grupama, deskriptivna i analitička metoda. U istraživanje su uključena deca uzrasta 7 do 10 godina iz dve osnovne škole u Somboru. Formiranje uzorka vršeno je po principu jednofaznog klaster uzorkovanja. Nezavisne varijable istraživanja bile su edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti i edukacija roditelja o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Zavisne varijable istraživanja činili su: nivo znanja dece o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, navike u ishrani, odlike porodične ishrane, fizička aktivnost, sedentarno ponašanje i stanje uhranjenosti dece. Utvrđivanje navika u ishrani, stanja fizičke aktivnosti, stanja uhranjenosti dece i odlika porodične ishrane u eksperimentalnoj grupi sprovedeno je pre (termin T1) i po završetku primene edukacije dece i roditelja (termin T2). Utvrđivanje nivoa znanja o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti sprovedeno je pre (termin T1), po završetku (termin T2) i dva meseca posle primene integrisane edukacije dece i roditelja (termin T3). Utvrđivanje značajnih razlika između E i K grupe u terminima T1, T2 i T3 vršeno je primenom χ2 testa za kategorijske podatke, Mann Whitney U testa za numeričke neparametrijske varijable odnosno t-testa za parametrijske varijable. Utvrđivanje značajnih razlika unutar E i K grupe u odpnosu na termine T1 i T2 odnosno T2 i T3 vršeno je primenom hi2 testa za kategorijske podatke, Vilkoksonovog testa za uparene neparametarske podatke odnosno t-testa uparenih uzoraka za parametrijske podatke. Evaluacija je izvršena u odnosu na pol i uzrasne grupe dece. REZULTATI: U terminu T1 uzorak je činilo ukupno 167 ispitanika (94 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 73 ispitanika u K-kontrolnoj grupi), dok je u terminu T2 uzorak činilo 177 ispitanika (92 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 85 ispitanika u K-kontrolnoj grupi). U terminu T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece prvog razreda o ulogama hrane (T1=0,84; T2=1,56; rT1:T2, INTRODUCTION: Improper diet and lack of physical activity belonging to the group the most significant health risks behavior of school children. Current trends in nutritional status and physical activity of schoolchildren in Serbia impose the need for creating and evaluating programs to improve nutrition and physical activity of children. According to the experience of other countries, the most effective programs for the improvement of nutrition and physical activity of children are programs that combine learning across the curriculum and the impact on parents or the school environment. Programs for improving nutrition and physical activity in schools in Serbia are usually carried out through short-term campaigns whose results are not evaluated. Contents about nutrition and physical activity are not properly represented in the curriculum for elementary schools in Serbia partly due to the workload of teachers and students in other school subjects and contents. Integrated education of children and parents may be a solution for conducting nutrition and physical activity education in primary schools without the additional burden of engaging students and teachers. AIMS: Aims of this study were to determine whether integrated education of 7 to 10 year/old children may have significant influence on children`s knowledge about nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition and children`s nutritional status. MATERIAL AND METHODS: The study used experimental methods with parallel groups, descriptive and analytical methods. The study included children aged 7 to 10 years from two primary schools in Sombor. Single-phase cluster sampling was used to form sample. Independent research variables were nutrition and physical activity program education for children and nutrition and physical activity education program for parents. Dependent research variables were the level of knowledge about proper nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition, and nutritional status of children. Determining sohrani habits, physical activity status, nutritional status of children and the quality of family nutrition in the experimental group was carried out before (the term T1) and after application of educating children and parents (a term T2). Determining the level of knowledge about proper nutrition and physical activity was carried out before (term T1) at the end (term T2) and two months after the application of the integrated education of children and parents ( term T3). Determination of significant differences between the groups E and K in terms of T1, T2 and T3 was conducted using hi2 test for categorical variables, the Mann-Whitney U test for numerical non-parametric variables and t-tests for continuous variables. Determining significant differences within the group E and K in relation to the time slots T1 and T2 or T2 and T3 was performed using hi2 test for categorical variables, the Wilcoxon test for paired data for the non-parametric variables and t-test for paired samples for parametric data. The evaluation was made in relation to gender and age groups of children. RESULTS: In the term T1 total sample included 167 subjects (94 subjects in the experimental group E, and 73 subjects in the K-control group), while in the term T2 sample consisted of 177 subjects (92 subjects in the experimental group E and 85 respondents in K-the control group). Significant increase in the knowledge of 7 year-old children in the term T2 was achieved on the roles of food (T1 = 0.84, T2 = 1.56; T1: T2