Ninić-Todorović, Jelena, Orlović, Saša, Ocokoljić, Mirjana, Tešević, Vele, Nešić, Ljiljana, Čukanović, Jelena, Ninić-Todorović, Jelena, Orlović, Saša, Ocokoljić, Mirjana, Tešević, Vele, Nešić, Ljiljana, and Čukanović, Jelena
Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) је ендемит јужног дела Балканског полуострва. Веома је интересантна врста лишћара за изучавање секундарних популација на зеленим просторима Србије и производњу садног материјала за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Циљ истраживања је издвајање генотипова дивљег кестена из секундарних популација које су засноване на зеленим просторима Војводине у виду алејних засада, као појединачна стабла или групе. Критеријуми за вредновање генотипова као семенских објеката у хортикултури, обављени су на основу референце Стилиновић и Туцовић (1977). Биолошке одлике генотипова треба да усмере критеријуме за производњу квалитетног садног материјала дивљег кестена, адаптивност на услове урбане средине и стрес узрокован абиотским факторима. У селекционом периоду који је трајао од 2008. до 2010. године (Чукановић, 2010) евидентирано је и оцењено 50 генотипова на три локалитетa: Бачка Паланка, Нови Сад и Сремски Карловци. Сакупљено је семе, урађена је анализа лабораторијске и теренске клијавости и морфолошка карактеризација показатеља раста сејанаца. Истовремено је одређиван хемијски састав семена. У току трогодишњег периода (од 2011 до 2013. године), на основу резултата претходних истраживања, издвојено је 17 генотипова са најбољим биолошким, производним и лековитим особинама семена. На одабраним индивидуама праћене су фенолошке фазе - листање, цветање и плодоношења са међуфазама. Сакупљано је семе ради утврђивања морфолошких и хемијских карактеристика. Матична стабла се одликују разликама у физиолошкој зрелости, особинама фенотипа и употребне вредности семена за расадничку производњу. Праћено је генеративно умножавање генотипова и анализа показатеља раста half-sib потомства. Семе дивљег кестена је значајна сировина у фарамацеутској индустрији с обзиром да има лековита својства. Урађен је хемијски састав семена, са акцентом на садржај уља и структуру масних киселина, секундарне метаболите и тешке метале. Акумулација тешких метала у сем, Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) je endemit južnog dela Balkanskog poluostrva. Veoma je interesantna vrsta lišćara za izučavanje sekundarnih populacija na zelenim prostorima Srbije i proizvodnju sadnog materijala za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Cilj istraživanja je izdvajanje genotipova divljeg kestena iz sekundarnih populacija koje su zasnovane na zelenim prostorima Vojvodine u vidu alejnih zasada, kao pojedinačna stabla ili grupe. Kriterijumi za vrednovanje genotipova kao semenskih objekata u hortikulturi, obavljeni su na osnovu reference Stilinović i Tucović (1977). Biološke odlike genotipova treba da usmere kriterijume za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala divljeg kestena, adaptivnost na uslove urbane sredine i stres uzrokovan abiotskim faktorima. U selekcionom periodu koji je trajao od 2008. do 2010. godine (Čukanović, 2010) evidentirano je i ocenjeno 50 genotipova na tri lokaliteta: Bačka Palanka, Novi Sad i Sremski Karlovci. Sakupljeno je seme, urađena je analiza laboratorijske i terenske klijavosti i morfološka karakterizacija pokazatelja rasta sejanaca. Istovremeno je određivan hemijski sastav semena. U toku trogodišnjeg perioda (od 2011 do 2013. godine), na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, izdvojeno je 17 genotipova sa najboljim biološkim, proizvodnim i lekovitim osobinama semena. Na odabranim individuama praćene su fenološke faze - listanje, cvetanje i plodonošenja sa međufazama. Sakupljano je seme radi utvrđivanja morfoloških i hemijskih karakteristika. Matična stabla se odlikuju razlikama u fiziološkoj zrelosti, osobinama fenotipa i upotrebne vrednosti semena za rasadničku proizvodnju. Praćeno je generativno umnožavanje genotipova i analiza pokazatelja rasta half-sib potomstva. Seme divljeg kestena je značajna sirovina u faramaceutskoj industriji s obzirom da ima lekovita svojstva. Urađen je hemijski sastav semena, sa akcentom na sadržaj ulja i strukturu masnih kiselina, sekundarne metabolite i teške metale. Akum, (25,784μg/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 μ/g) и бакра (9,23 μ/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 μ/g) и хрома (0,1 μ/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 μ/g), гвожђа (13,2 μ/g), мангана (3,2 μ/g), никла (0,8 μ/g) и цинка (18,1 μ/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.