U radu su analizirana pitanja mogućnosti primene studija društveno-ekonomske opravdanosti u urbanističkom i prostornom planiranju. U planovima i programima urbanog razvoja predviđaju se značajni investicioni zahvati dugoročnog karaktera (izgradnja stambenih, poslovnih, servisnih sadsržaja, infrastrukturnih i socijalnih sadržaja, idr.), najčešće bez ikakve provere ekonomske i društvene opravdanosti ulaganja. Razvojni procesi, rast gradskih i komunalnih fondova i izgrađenih struktura često ima za posledicu slabu efikasnost, probleme u funkcionisanju, nerentabilno finansiranje kapitalnih objekata i kompleksa. U radu je prikazan osnovni koncept i metodološki pristup za ocenu opravdanosti investicionih ulaganja u projekte/ zahvaere, uz ukazivanje na mogućnosti njegove primene i otvorena pitanja. Istraživanje opravdanosti investicija u Jugoslaviji definisano je tzv. zajedničkom metodologijom za ocenjivanje društvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja u SFRJ (1987), koja je usklađena sa metodologijom Svetske banke, UNIDO, Inštituta za ekonomiko investicij (Ljubljana, 1981), Ekonomskog instituta (Zagreb, 1989) i različitim priručnicima udruženja banaka. Zaključuje se da je potrebno donošenje i usklađivanje zakonske regulative kao osnove za primenu studija opravdanosti u investicionom i planerskom ciklusu. Redakcioni odbor: N. Borovnica, N. Milašin, Z. Manević, D. Marušić, I. Marić, I. Urošević, M. Perović, K. Petovar, B. Stojkov; Rad prezentovan na naučnom skupu "Perspektive planiranja i uređenja prostora u Srbiji", 15-16. decembar 1994, Beograd. Posebna izdanja 23