Search

Disertacija se bavi prevremenim mortalitetom. U istraživanju se polazi od pretpostavke da prevremeni mortalitet predstavlja generalni pojam, a ne samo pokazatelj izgubljenih godina života (iako ga on najbolje opisuje). Pojam prevremenog mortaliteta se koristi u njegovom užem smislu, tj. odnosi se isključivo na hronološku starost. Centralni koncept u ovom istraživanju prevremenog mortaliteta jeste teret koji takva vrsta mortaliteta predstavlja za društvo i državu (Srbiju). Disertacija se nadovezuje na prethodna istraživanja prevremenog mortaliteta u Srbiji i svetu. Integrišu se srodni koncepti prevremenog mortaliteta i mortaliteta koji se može izbeći. Pored konvencionalnih načina za analizu mortaliteta, uvode se dimenzije koje ističu relativnost prevremenog mortaliteta sa više aspekata. Prostorni obuhvat disertacije je Republika Srbija bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Ipak, analiza sadrži i različite geografske dimenzije, pa se pokazatelji računaju na dva administrativna nivoa: na republičkom i na opštinskom. Osim prevremenog mortaliteta u Republici Srbiji, disertacija daje prikaz prevremenog mortaliteta i u 35 izabranih evropskih država. Među izabranim državama su i zapadnoevropske i istočnoevropske države različitog ekonomskog razvoja. Stavljanjem Srbije u evropski kontekst omogućava komparaciju Srbije sa ostalim državama. Disertacija se bavi savremenim prevremenim mortalitetom pa je vremenski obuhvat disertacije godina sa najsvežijim postojećim podacima vitalne statistike za Srbiju i pet godina unazad (od 2015. do 2020. godine). U disertaciji se kvantifikuje prevremeni mortalitet u Srbiji i to ukupan prevremeni mortalitet, onaj koji se može izbeći prevencijom i pravovremenom i adekvatnom zdravstvenom negom, kao i mortalitet izazvan pandemijom SARS-CoV-2 i aerozagađenjem, finim PM2.5 česticama, koje najviše utiču na prevremeni mortalitet. Rezultati pokazuju da stanovništvo Srbije izgubi preko pola miliona godina potencijalnog života svake godine. Samo prva godina pandemije je imala cenu od preko 300 miliona američkih dolara u izgubljenoj produktivnosti. Aerozagađenje tipa PM2.5 košta Srbiju više od 200 miliona američkih dolara godišnje u izgubljenoj produktivnosti. Aerozagađenjem su najteže pogođene vojvođanske opštine. Nivo prevremenog mortaliteta je značajno viši u Srbiji nego u najrazvijenijim zemljama Evropske unije. Međutim, postoje države poput istočnoevropskih država (novih članica Evropske unije), koje i pored toga što su ekonomski razvijenije od Srbije imaju više stope prevremenog mortaliteta. Srbija je među 7 država sa najvišim prevremenim mortalitetom (od 35 analiziranih). Osim kvantifikacije prevremenog mortaliteta u disertaciji je ispitana korelacija pokazatelja društvenog razvoja, i pokazatelja udaljenosti od zdravstvene infrastrukture sa pokazateljima prevremenog mortaliteta. Najbolji prediktor prevremenog mortaliteta u Srbiji je siromaštvo mereno udelom korisnika nacionalne socijalne pomoći. U disertaciji su date preporuke u vidu promene paradigme kada je u pitanju populaciona politika (umesto pronatalitetne na onu koja zdravlje stavlja u fokus populacione politike), revizije strateških dokumenata, fokusiranje na prevenciju i otvaranje podataka kao jeftinog načina da se podstakne istraživanje, informiše i edukuje šira javnost. The dissertation deals with premature mortality. The research starts from the assumption that premature mortality is a general concept and not just an indicator – years of life lost (although this is the indicator that best describes it). The notion of premature mortality is used in its narrower sense, i.e., it refers exclusively to chronological age. The central concept in this study of premature mortality is the burden that this type of mortality represents for society and the state (Serbia). The dissertation builds on previous research on premature mortality in Serbia and the world. Related concepts of premature mortality and avoidable mortality are being integrated. In addition to conventional methods for analyzing mortality, dimensions are introduced that emphasizes the relativity of premature mortality from several aspects. The spatial scope of the dissertation is the Republic of Serbia without the Autonomous Province of Kosovo and Metohija. However, the analysis also contains different geographical dimensions, so the indicators were calculated at two administrative levels: national and municipal. In addition to premature mortality in the Republic of Serbia, the dissertation provides an overview of premature mortality in 35 selected European countries. Among the selected countries are Western and Eastern European countries at different levels of economic development. Putting Serbia in the European context enables comparisons of Serbia with other countries. The dissertation deals with modern premature mortality, and the scope of the dissertation covers the year with the most recent existing data from vital statistics for Serbia and five previous years (2015 to 2020). The dissertation quantifies premature mortality in Serbia, namely total premature mortality, that mortality that could have been avoided by prevention and timely and adequate health care, as well as mortality caused by the SARS-CoV-2 pandemic and air pollution by fine PM2.5 particles, a type of air pollution that contributes the most to total premature mortality. The results show that the population of Serbia loses over half a million years of potential life every year. The first year of the pandemic alone cost more than $ 300 million in lost productivity. PM2.5 air pollution costs Serbia more than 200 million US dollars a year in lost productivity. The municipalities of Vojvodina are hit the hardest by air pollution. The level of premature mortality is significantly higher in Serbia than in the most developed countries of the European Union. However, there are countries like Eastern European countries (new members of the European Union), which, despite being more economically developed than Serbia, have higher premature mortality rates. Serbia is among the seven countries with the highest premature mortality (out of 35 analyzed). In addition to the quantification of premature mortality, the dissertation examines the correlation of indicators of social development and distance from health infrastructure with indicators of premature mortality. The best predictor of premature mortality in Serbia is poverty – measured by the share of beneficiaries of national social assistance. The dissertation provides recommendations in the form of a paradigm shift when it comes to population policy (instead of pronatalist one to the one that puts health in focus as population policy), revision of strategic documents, focus on prevention, and open data as a cheap way to encourage research, information propagation and education of the public.

Univerziteti za treće doba, iako nisu jedini provajderi obrazovanja namenjenog starijoj populaciji, predstavljaju značajni stub obrazovanja ove osobene ciljne grupe. Posle više od tri decenije osnivanja prvog univerziteta za treće doba u Srbiji, zakonomernosti dinamike razvoja sistema obrazovanja odraslih deluju i u ovom delu njegovog podsistema. Shodno društvenim promenama, menja se broj institucija koje se svrstavaju u kategoriju univerziteta za treće doba, ponuda njihovih programa, kao i geografska rasprostranjenost ovih institucija, a time i dostupnost njihove obrazovne ponude starijoj populaciji.Namera ovoga rada je da utvrdikarakteristike obrazovne ponudeuniverziteta za treće doba: njihovu distribuciju na teritoriji Republike Srbije, programsku orijentaciju, organizacione oblike realizacije obrazovne aktivnosti i načine na koje su prilagođeni ciljanoj populaciji. U metodološkom pogledu, istraživanje se oslanja na kvalitativnu istraživačku paradigmu, u okviru koje je primenjena multipla studija slučaja kao model istraživanja, a kao metoda korišćena je analiza sadržaja, tačnije, analiza sadržaja veb sajtova obrazovne ponude univerziteta za treće doba. Rezultati istraživanja ukazuju na nedovoljnu i nejednaku distribuciju univerziteta za treće doba, ograničeni raspon obrazovnog sadržaja koji se nudi starima u različitim delovima Srbije, kao i na tradicionalne oblike realizacije nastave (uglavnom kursevi i ređe individualna nastava). Obrazovna ponuda je uglavnom prilagođena potrebama starije populacije kroz manja finansijska sredstva potrebna za participaciju u programu, u nekim slučajevima i mogućnost plaćanja na rate, kao i realizaciju nekih programa u prepodnevnim časovima. Rezultati istraživanja otvaraju pitanja načina stimulisanja povećanja broja univerziteta za treće doba, njihove dalje programske i organizacione diverzifikacije, kao i načina na koje bi se mogle otkloniti potencijalne barijere za participaciju starih, odnosno, većeg prilagođavanja karakteristika obrazovne ponude potrebama starije populacije. Universities for the third age, although not being the exclusive providers of education intended for elderly, represent an important pillar of education referring this particular target group. After more than three decades of the establishment of the first university for the third age in Serbia, the developmental dynamics of the adult education system regulative is also evident in this particular subsystem. In accordance with social changes, the number of institutions classified as universities for the third age, the offer of their programs, as well as the geographical distribution of these institutions, and thus the availability of their educational offer to the older population, are changing. The purpose of this work is to determine the characteristics of the educational offer of universities for the third age: their distribution on the territory of the Republic of Serbia, program orientation, organizational forms of realization of educational activities and ways in which they are adapted to the target population. In terms of methodology, the research relies on a qualitative research paradigm, within which a multiple case study was applied as a research model, and content analysis was used as a method, more precisely, content analysis of the websites of the university's educational offer for the third age. The research results indicate insufficient and unequal distribution of universities for older persons, limited range of educational content offered to older persons in different parts of Serbia, as well as traditional forms of teaching (mainly courses and less frequently individual teaching). The educational programme on offer is mainly adapted to the needs of the older population through smaller financial resources required for participation in the programme, in some cases the possibility of paying in instalments, as well as the realization of some programmes in the morning hours. The results of the research open up issues of how to stimulate the increase in the number of universities for the third age, their further programmatic and organizational diversification, as well as ways in which potential barriers to the participation of older persons could be removed, that is, greater adjustment of the characteristics of the educational programme on offer to the needs of the older population.

Načini na koje obavljamo različite delatnosti u savremenom svetu u potpunosti su determinisani primenom novih tehnologija. Tehnologija nudi potporu i olakšanje, ali sa sobom nosi bezbedonosne rizike pred kojima nema nedodirljivih, već samo kategorije ljudi koje su na njih više osetljive. Empirijsko istraživanje koje smo sproveli imalo je za predmet obrazovanje starih osoba kao činioca bezbednosti na Internetu, a osnovni istraživački cilj kojim smo se vodili ticao se ispitivanja odnosa između određenih bio-socio-obrazovnih obeležja starih osoba, sa jedne strane, i njihovih percepcija, navika i iskustava iz domena bezbedne upotrebe Interneta, sa druge. U istraživanju smo primarno bili fokusirani na opštu populaciju starih osoba u Republici Srbiji, iz koje je selektovan prigodan uzorak istraživanja koji su činile osobe stare 65 godina i više. Primenom kvantitativne metodologije istraživanja došli smo do rezultata koji su rasvetlili našu nameru inkorporiranu u definisan predmet i cilj istraživanja. U radu su izloženi rezultati istraživanja koji pokazuju da su korisnici Interneta među starijom populacijom većinom viskoobrazovani muškarci iz gradskih sredina, kao i da korisnici uglavnom pristupaju Internetu svakodnevno više puta, a procenjuju da se dobro snalaze u korišćenju kompjutera. Ovi korisnici Interneta uglavnom nisu imali bezbedonosnih problema prilikom njegovog korišćenja, a od pretnji se ili štite antivirus programima, ili se uopšte ne štite. Oni koji su imali bezbedonosne probleme, uglavnom ističu remećenje rada uređaja usled prodora kopjuterskih virusa i nedozvoljeno preuzimanje ličnih podataka od strane drugih osoba. Među starima koji aktivno koriste Internet podjednako su zastupljene osobe koje nemaju dovoljno ili uopšte nemaju znanja o bezbednom korišćenju Interneta i one koje ova znanja poseduju u određenoj meri, a iskazana je njihova želja da povećaju nivo svojih znanja i veština iz domena bezbednosti na Internetu kroz različite obrazovne intervencije. Ispitanici koji ne koriste Internet, ne koriste ni kompjuter, a prema njihovim izjavama internet uglavnom ne koriste jer ne znaju kako da ga koriste i/ili ne osećaju potrebu za tim. Ovi ispitanici smatraju da upotreba Interneta može biti opasna, najviše zbog mogućnosti nedozvoljenog preuzimanja njihovih ličnih podataka od strane drugih lica. Rezultati do kojih smo došli nesumnjivo upućuju na relevantnost negovanja obrazovne prakse kroz koju bi stare osobe, bilo da su aktivni korisnici Interneta ili to nisu, mogle da probude svest o intenziviranoj potrebi za korišćenjem Interneta u savremenom svetu, a sa time unaprede i njenu faktičku aktualizaciju, uz neizbežno akcentovanje obrazovnog intervenisanja usmerenog ka razvoju znanja i veština iz domena bezbednog korišćenja Interneta. The ways in which we perform various activities in the contemporary world are completely determined by the application of new technologies. Technology offers support and relief, but it also carries the security risks that influence everyone, and particular categories of people that are more vulnerable to these risks. The subject of the empirical research we conducted was elderly education as a factor of safety on the Internet, and the main research goal we were guided by was the examination of the relationship between certain bio-socio-educational characteristics of older persons, on one hand, and their perceptions, habits and experiences referring to safe Internet use, on the other. In this research, we were primarily focused on the general population of older persons in the Republic of Serbia, from which an appropriate research sample consisting of persons aged 65 years and older was selected. By applying a quantitative research methodology, we achieved results that shed light on our intention incorporated into the defined subject and goal of the research. Within the paper, we presented research results indicating that majority of elderly Internet users are higher educated men from urban areas, as well as that Internet users generally access the Internet several times a day, perceiving themselves as proficient computer users. Elderly Internet users generally had no security problems when using it, and they either protect themselves from threats by applying antivirus programs, or they don't protect themselves at all. Those who have had security problems, mostly point to disruption of device operation due to computer viruses breakthrough and unauthorized download of personal data by other persons. Among elderly who actively use the Internet, there is an equal distribution concerning people who do not have sufficient knowledge about the safe use of the Internet or possess no knowledge at all, and those who possess this knowledge to a certain extent, and who desire to increase the level of their knowledge and skills in the domain of security on the Internet through various educational interventions. Respondents who do not use the Internet do not use a computer either, and according to their statements, they generally do not use the Internet because they do not know how to use it and/or do not feel the need for it. These respondents believe that using the Internet can be dangerous, mostly due to the possibility of unauthorized downloading of their personal data by other persons. The results we obtained clearly point to the relevance of fostering an educational practice through which older persons, whether they are active Internet users or not, could create awareness of the intensified need for using the Internet in the contemporary world, and thereby improve its actualization, with the inevitable accentuation of educational interventions aimed at developing knowledge and skills in the domain of safe use of the Internet.

Uvod i ciljevi. Stopa abortusa u Srbiji je duplo veća od stope fertiliteta i među najvišim je u Evropi. Glavni faktor koji tome doprinosi je mala upotreba moderne kontracepcije. Ciljevi disertacije su bili da se istraže stavovi i praksa ginekologa u vezi sa metodama planiranja porodice, kao i da se ispita uticaj socio-demografskih karakteristika i stavova na primenu ovih metoda. Takođe, da se istraže znanje, stavovi i praksa farmaceuta u vezi sa hitnom kontracepcijom i da se ispita veza između socio-demografskih karakteristika, znanja i stavova sa praksom. Metode istraživanja. Sprovedene su dve studije preseka sa ginekolozima i farmaceutima javnih apoteka. Podaci su analizirani chi-kvadrat testom, univarijantnom i multiplom logističkom regresijom. Rezultati i diskusija. Polovina ispitanih ginekologa je izjavila da ima moralne/etičke zamerke na metode kontracepcije, kao i da ih ne bi ponudili pacijentkinji. Ginekolozi sa zamerkama na kontracepciju imali su manje šanse da imaju zamerke na abortus (OR: 0,422). Ovakav stav je najizraženiji u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Značajno veći broj farmaceuta nego ginekologa (12% vs. 2%, p72 sata od odnosa (78%), kada nije došla krajnja korisnica (70%), kao i zbog godina korisnice (75%). Polovina ispitanika imala je nedovoljno znanje o hitnoj kontracepciji i upravo ta grupa je imala veće šanse da odbije njeno izdavanje generalno (OR: 1,862) i u određenim situacijama (nije krajnja korisnica (OR: 1,412) ili >72 sata od odnosa (OR: 1,445)). Farmaceuti sa više godina radnog iskustva imali veće šanse da odbiju izdavanje korisnici mlađoj od 16 godina (OR: 1,023). Zaključak. Naše istraživanje proizvelo je značajne rezultate koji se mogu primeniti za buduća istraživanja i unapređenje zdravstvene politike i prakse. Introduction and aims. Abortion rate in Serbia is duble fertility rate and amog the highest in Europe. A major factor contributing to this is the low prevalence of use of modern contraception. The aims of dissertation were to investigate attitudes and practice of gynaecologists related to family planning methods, and to examine the influence of sociodemogrphic characteristics and attitudes on use of these methods. Also, to investigate knowledge, attitudes and practice of pharmacists regarding emergency contraception and to examine the influence of socio-demogrphic characteristics, knowledge and attitudes on their practice. Methods. Two cross-sectional studies, with ginaecologists and community pharmacists, were conducted. Data were analysed by chi-square test, univariate and multiple logistic regression. Results and discussion. Half of the surveyed gynaecologists had moral/ethical objections to certain contraceptive methods, and would not offer them to patients. Those who objected to contraceptives were less likely to object to abortions (OR: 0,422). This attitude was more prevalent in Southern and Eastern Serbia. Significantly more pharmacists than gynaecologists (12% vs. 2%, p72 h after intercourse (78%), for non-intended user (70%) and because of patient age (75%). Half of the surveyed pharmacists had poor knowledge of emergency contraception and that group was more likely to decline the provision overall (OR: 1.862) and in particular circumstances (non-intended user (OR: 1.412) or >72 h after intercourse (OR: 1.445)). Pharmacists with more work experience were more likely to deny emergency contraception requests to user younger than 16 (OR: 1.023).Conclusion. Our study produced important results that can be used to inform future research and to improve health policy and practice.

Демографска транзиција условљена недовољним рађањем карактерише савремене негативне демографске процесе који су започети у земљама Европе, а током друге половине 20.века постају одлика развијених земаља и земаља у развоју усвајањем ниских репродуктивних норми. Овај период одликује Друга демографска транзиција са променама у систему вредности, породичним односима и фертилитетним одликама становништва, као и са усвајањем метода контроле рађања. Простор Тимочке крајине се одликује демографском транзицијом плодности женског становништва већ крајем 19.века, условљавајући негативни тренд демографског развоја који представља претечу екстремно ниског фертилитета Србије. Ови процеси су детерминисани историјским процесима на овом простору, култролошким, етничким, историјским наслеђем и укорењеним облицима репродуктивног понашања становништва, тако да је поред друштвеног, привредног и економског развоја, значајна и специфичност демографског развитка простора. Трансформација проширене у просту репродукцију, и достизање нивоа фертилитета женског становништва недовољног за просту замену генерација детерминише на самом почетку 21.века, да се овај простор Срије, налази у одмаклој фази демографске транзиције са дубоком биолошком депопулацијом. Достигнути ниво транзиције фертилитета и транзиције контроле рађања на простору Тимочке крајине праћен је и интензивним просторним кретањима кроз историјске етапе, наглашавајући губитак популационе снаге којим се одликује овај простор више од једног века, као и другим одликама становништва и друштва одређених историјских етапа. Зато је значајно и научно оправдано сагледати ове феномене и кроз доступне изворе научне и стручне литературе са подацима о овом простору. Циљ у овој докторској дисертацији је утврдити и научно аргументовати основне карактеристике и специфичности демографског развитка, транзиције фертилитета и 5 транзиције контроле рађања Тимочке крајине... The demographic transition caused by insufficient birth rate is characteristic for modern negative demographic processes which started in European countries, and during the second half of the 20th century became a distinctive feature of developed and developing countries by accepting low reproductive norms. This period is marked as Second demographic transition with changes in value system, family relations and fertility features of the population, as well as accepting the methods of birth control. The Timocka krajina region started having a demographic transition of the fertility of female population at the end of the 19th century, which caused a negative trend of demographic development leading to an extremely low fertility rate in Serbia. These processes are determined by historical events in this region and by cultural, ethnical and historical legacy and forms of reproductive behavior of the population, so that beside social, industrial and economical factors, another important factor is the specific demographic development of the region. The transformation from expanded to simple reproduction rate and reaching the fertility level of female population which is inadequate for the plain replacement of generations determines that this region of Serbia is in the late phase of a demographic transition towards deep biological depopulation. The reached level of fertility transition and birth control transition in Timocka krajina region is accompanied by intensive migration through historical times, which marks the loss of work force which was characteristic for this area for more than a century like other features of the population and societies at different historical times. Thus it is important and scientifically justified to observe these phenomena through available sources of scientific and technical publications about this region. The aim of this dissertation is determining and scientifically argumenting the basic characteristics and specificity of demographic development of fertility transition and transition of birth control in Timocka krajina region. The task of this research is a scientific exploration of the influence of traditional and historical legacy and modern demographic development, migrational components and non-demographic influence on the establishment and formation of demographic flows and levels of transition of fertility and birth control, temporal and spatial characterisation of demographic processes and the consequences of 8 biological depopulation, with establishing phases, stages and the consequences of demographic aging, disturbing of relations of age contigents of female population, as well a scientific analysis of mutual dependency of the development of population and the area it inhabits...

Предмет истраживања докторске дисертације јесте разлика у смртности по полу у периоду 1950-2012. година, са посебним освртом на факторе који условљавају разлику. Одређивање њиховог утицаја на основу модела који су примењивани у литератури и сагледавање последица недовољног напретка у продужењу чекиваног трајања живота код оба пола (нарочито код мушкараца), основни је задатак докторске дисертације. Резултати истраживања су показали да кретање разлике у смртности по полу у Србији не одговара ни западноевропском ни источноевропском моделу. Разлика у очекиваном трајању живота при живорођењу мушкараца и жена је последњих 20 година стабилна и у европским оквирима умерено ниска (износи око пет година). Анализа морталитета по полу показала је да су вредности специфичних стопа смртности међу највишима у Европи и да су посебно средовечни мушкарци у Србији вулнерабилна категорија становништва. Резултати су показали да се разлике у смртности по полу смањују са старошћу, одражавајући чињеницу да се у најстаријим годинама живота утицај социо-економских фактора губи, а расте значај фактора биолошке природе. У раду је потврђено да су пушење и алкохолизам значајни фактори веће смртности мушког становништва у Србији. Такође је наглашено да постоје извесне тенденције у порасту конзумације дувана код жена и да се скандинавски модел понашања све више прихвата и то нарочито код младих. Анализа појединих фактора смртности на разлику у очекиваном трајању живота по полу у Србији, показала је да се пушење издваја као појединачно најзначајнији фактор више смртности мушкараца. Елиминисањем пушења постиже се значајна промена у смртности мушкараца и жена, а разлика у очекиваном трајању живота новорођених би тада износила свега половину тренутне. У Србији су стопе смртности код становништва које је у браку значајно ниже него код оних ван брака. То се нарочито односи на мушкарце, који просечно у браку имају за 6-7 година дужи животни век. На основу разлике у стопама смртности по полу и образовању може се констатовати да ниво образовања има већи значај у морталитету жена, односно да се са већим степеном образовања и разлика у смртности по полу повећава на штету мушкараца. Истраживање преране смртности становништва Србије услед водећих узрока смрти показало је да мушкарци и жене имају различит модел морталитета. Хипотеза да је канцер значајнији узрок превремене смрти код жена него код мушкараца у Србији, потврђена је у раду. Различита смртност мушкараца и жена је природни и друштвени феномен од великог значаја, јер фокусира активности различитих државних структура. Анализа стања и разумевање фактора који условљавају различиту смртност по полу, нуди могућност превентивног деловања, што би могло довести до боље организације здравствених служби. Истраживање у дисертацији је показало какви су и колики губици за друштво услед преране смртности мушкараца и жена у Србији. Анализа морталитетне ситуације у последњих 60 година, са издвајањем разлике у смртности по полу и фактора који је условљавају, допринеће ће истраживању ове тематике код нас. Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste razlika u smrtnosti po polu u periodu 1950-2012. godina, sa posebnim osvrtom na faktore koji uslovljavaju razliku. Određivanje njihovog uticaja na osnovu modela koji su primenjivani u literaturi i sagledavanje posledica nedovoljnog napretka u produženju čekivanog trajanja života kod oba pola (naročito kod muškaraca), osnovni je zadatak doktorske disertacije. Rezultati istraživanja su pokazali da kretanje razlike u smrtnosti po polu u Srbiji ne odgovara ni zapadnoevropskom ni istočnoevropskom modelu. Razlika u očekivanom trajanju života pri živorođenju muškaraca i žena je poslednjih 20 godina stabilna i u evropskim okvirima umereno niska (iznosi oko pet godina). Analiza mortaliteta po polu pokazala je da su vrednosti specifičnih stopa smrtnosti među najvišima u Evropi i da su posebno sredovečni muškarci u Srbiji vulnerabilna kategorija stanovništva. Rezultati su pokazali da se razlike u smrtnosti po polu smanjuju sa starošću, odražavajući činjenicu da se u najstarijim godinama života uticaj socio-ekonomskih faktora gubi, a raste značaj faktora biološke prirode. U radu je potvrđeno da su pušenje i alkoholizam značajni faktori veće smrtnosti muškog stanovništva u Srbiji. Takođe je naglašeno da postoje izvesne tendencije u porastu konzumacije duvana kod žena i da se skandinavski model ponašanja sve više prihvata i to naročito kod mladih. Analiza pojedinih faktora smrtnosti na razliku u očekivanom trajanju života po polu u Srbiji, pokazala je da se pušenje izdvaja kao pojedinačno najznačajniji faktor više smrtnosti muškaraca. Eliminisanjem pušenja postiže se značajna promena u smrtnosti muškaraca i žena, a razlika u očekivanom trajanju života novorođenih bi tada iznosila svega polovinu trenutne. U Srbiji su stope smrtnosti kod stanovništva koje je u braku značajno niže nego kod onih van braka. To se naročito odnosi na muškarce, koji prosečno u braku imaju za 6-7 godina duži životni vek. Na osnovu razlike u stopama smrtnosti po polu i obrazovanju može se konstatovati da nivo obrazovanja ima veći značaj u mortalitetu žena, odnosno da se sa većim stepenom obrazovanja i razlika u smrtnosti po polu povećava na štetu muškaraca. Istraživanje prerane smrtnosti stanovništva Srbije usled vodećih uzroka smrti pokazalo je da muškarci i žene imaju različit model mortaliteta. Hipoteza da je kancer značajniji uzrok prevremene smrti kod žena nego kod muškaraca u Srbiji, potvrđena je u radu. Različita smrtnost muškaraca i žena je prirodni i društveni fenomen od velikog značaja, jer fokusira aktivnosti različitih državnih struktura. Analiza stanja i razumevanje faktora koji uslovljavaju različitu smrtnost po polu, nudi mogućnost preventivnog delovanja, što bi moglo dovesti do bolje organizacije zdravstvenih službi. Istraživanje u disertaciji je pokazalo kakvi su i koliki gubici za društvo usled prerane smrtnosti muškaraca i žena u Srbiji. Analiza mortalitetne situacije u poslednjih 60 godina, sa izdvajanjem razlike u smrtnosti po polu i faktora koji je uslovljavaju, doprineće će istraživanju ove tematike kod nas. The research topic of the doctoral dissertation is the difference in mortality by sex in the period 1950-2012, with the particular emphasis on the factors that influence the difference. The main task of the doctoral dissertation is to determine their impact based on the models applied in relevant literature and to consider the consequences of the lack of progress in extending life expectancy for both sexes (especially in men). The research results show that the trends in difference in mortality by sex in Serbiacorrespond to neither the Western European nor the Eastern European model. The difference in life expectancy at birth for men and women has been stable over the last 20 years and moderately low in terms of the European framework (approximately five years). The analysis of mortality by sex has shown that the values of the specific mortality rates are among the highest in Europe and that the middle-aged men in Serbia in particular are vulnerable categories of the population. The results has shown that difference in mortality by sex decreases with age, reflecting the fact that in the oldest age the impact of socio-economic factors declines and the importance of factors of biological nature grows. The paper confirms that smoking and alcoholism are significant factors of increased mortality of the male population in Serbia. It also emphasises that there are certain tendencies in increasing consumption of tobacco among women and that the Scandinavian model of behaviour has been increasingly accepted, particularly among young people. The analysis of certain mortality factors that influence the difference in life expectancy by sex in Serbia has shown that smoking stands out as the single most important factor in more deaths in men. By eliminating smoking a significant change in mortality between men and women is achieved, and the difference in life expectancy for the newborn would then be only half of the current one. In Serbia, the mortality rate of the married population is significantly lower than of the unmarried population, which particularly relates to married men, who live 6-7 years longer on average. Based on the differences in mortality rates by sex and education, it can be concluded that the level of education has a greater significance in the mortality of women, i.e. that with higher level of education the difference in mortality by sex increases at the expense of men. The study of premature mortality of Serbian population due to the leading causes of death has shown that men and women have a different model of mortality. The paper confirms the hypothesis that cancer is a more significant cause of premature death in women than in men in Serbia. Different mortality between men and women is a natural and social phenomenon of great importance, because it focuses the activities of various state structures. The analysis of the situation and understanding of the different factors that influence mortality by sex, offers the possibility of preventive action, which could lead to better organisation of health services. The research in the dissertation has shown the nature and extent to which the society loses due to premature mortality of men and women in Serbia. The analysis of the mortality situation in the last 60 years, separating the differences in mortality by sex and the factors that are causing them will considerably contribute to researching this issue in our country.

Предмет истраживања докторске дисертације јесте разлика у смртности по полуу периоду 1950-2012. година, са посебним освртом на факторе који условљавајуразлику. Одређивање њиховог утицаја на основу модела који су примењивани улитератури и сагледавање последица недовољног напретка у продужењу чекиваног трајања живота код оба пола (нарочито код мушкараца), основни је задатак докторске дисертације.Резултати истраживања су показали да кретање разлике у смртности по полу у Србији не одговара ни западноевропском ни источноевропском моделу. Разлика у очекиваном трајању живота при живорођењу мушкараца и жена је последњих 20 година стабилна и у европским оквирима умерено ниска (износи око пет година). Анализа морталитета по полу показала је да су вредности специфичних стопа смртности међу највишима у Европи и да су посебно средовечни мушкарци у Србији вулнерабилна категорија становништва. Резултати су показали да се разлике у смртности по полу смањују са старошћу, одражавајући чињеницу да се у најстаријим годинама живота утицај социо-економских фактора губи, а расте значај фактора биолошке природе. У раду је потврђено да су пушење и алкохолизам значајни фактори веће смртности мушког становништва у Србији. Такође је наглашено да постојеизвесне тенденције у порасту конзумације дувана код жена и да се скандинавски модел понашања све више прихвата и то нарочито код младих. Анализа појединих фактора смртности на разлику у очекиваном трајању живота по полу у Србији, показала је да се пушење издваја као појединачно најзначајнији фактор више смртности мушкараца. Елиминисањем пушења постиже се значајна промена у смртности мушкараца и жена, а разлика у очекиваном трајању живота новорођених би тада износила свега половину тренутне. У Србији су стопе смртности код становништва које је у браку значајно ниже него код оних ван брака. То се нарочито односи на мушкарце, који просечно у браку имају за 6-7 година дужи животни век. На основу разлике у стопама смртности по полу и образовању може се констатовати да ниво образовања има већи значај у морталитету жена, односно да се са већим степеном образовања и разлика у смртности по полу повећава на штету мушкараца. Истраживање преране смртности становништва Србије услед водећих узрока смрти показало је да мушкарци и жене имају различит модел морталитета. Хипотеза да је канцер значајнији узрок превремене смрти код жена него код мушкараца у Србији, потврђена је у раду.Различита смртност мушкараца и жена је природни и друштвени феномен од великог значаја, јер фокусира активности различитих државних структура. Анализа стања и разумевање фактора који условљавају различиту смртност по полу, нуди могућност превентивног деловања, што би могло довести до боље организације здравствених служби. Истраживање у дисертацији је показало какви су и колики губици за друштво услед преране смртности мушкараца и жена у Србији. Анализа морталитетне ситуације у последњих 60 година, са издвајањем разлике у смртности по полу и фактора који је условљавају, допринеће ће истраживању ове тематике код нас., Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste razlika u smrtnosti po poluu periodu 1950-2012. godina, sa posebnim osvrtom na faktore koji uslovljavajurazliku. Određivanje njihovog uticaja na osnovu modela koji su primenjivani uliteraturi i sagledavanje posledica nedovoljnog napretka u produženju čekivanog trajanja života kod oba pola (naročito kod muškaraca), osnovni je zadatak doktorske disertacije.Rezultati istraživanja su pokazali da kretanje razlike u smrtnosti po polu u Srbiji ne odgovara ni zapadnoevropskom ni istočnoevropskom modelu. Razlika u očekivanom trajanju života pri živorođenju muškaraca i žena je poslednjih 20 godina stabilna i u evropskim okvirima umereno niska (iznosi oko pet godina). Analiza mortaliteta po polu pokazala je da su vrednosti specifičnih stopa smrtnosti među najvišima u Evropi i da su posebno sredovečni muškarci u Srbiji vulnerabilna kategorija stanovništva. Rezultati su pokazali da se razlike u smrtnosti po polu smanjuju sa starošću, odražavajući činjenicu da se u najstarijim godinama života uticaj socio-ekonomskih faktora gubi, a raste značaj faktora biološke prirode. U radu je potvrđeno da su pušenje i alkoholizam značajni faktori veće smrtnosti muškog stanovništva u Srbiji. Takođe je naglašeno da postojeizvesne tendencije u porastu konzumacije duvana kod žena i da se skandinavski model ponašanja sve više prihvata i to naročito kod mladih. Analiza pojedinih faktora smrtnosti na razliku u očekivanom trajanju života po polu u Srbiji, pokazala je da se pušenje izdvaja kao pojedinačno najznačajniji faktor više smrtnosti muškaraca. Eliminisanjem pušenja postiže se značajna promena u smrtnosti muškaraca i žena, a razlika u očekivanom trajanju života novorođenih bi tada iznosila svega polovinu trenutne. U Srbiji su stope smrtnosti kod stanovništva koje je u braku značajno niže nego kod onih van braka. To se naročito odnosi na muškarce, koji prosečno u braku imaju za 6-7 godina duži životni vek. Na osnovu razlike u stopama smrtnosti po polu i obrazovanju može se konstatovati da nivo obrazovanja ima veći značaj u mortalitetu žena, odnosno da se sa većim stepenom obrazovanja i razlika u smrtnosti po polu povećava na štetu muškaraca. Istraživanje prerane smrtnosti stanovništva Srbije usled vodećih uzroka smrti pokazalo je da muškarci i žene imaju različit model mortaliteta. Hipoteza da je kancer značajniji uzrok prevremene smrti kod žena nego kod muškaraca u Srbiji, potvrđena je u radu.Različita smrtnost muškaraca i žena je prirodni i društveni fenomen od velikog značaja, jer fokusira aktivnosti različitih državnih struktura. Analiza stanja i razumevanje faktora koji uslovljavaju različitu smrtnost po polu, nudi mogućnost preventivnog delovanja, što bi moglo dovesti do bolje organizacije zdravstvenih službi. Istraživanje u disertaciji je pokazalo kakvi su i koliki gubici za društvo usled prerane smrtnosti muškaraca i žena u Srbiji. Analiza mortalitetne situacije u poslednjih 60 godina, sa izdvajanjem razlike u smrtnosti po polu i faktora koji je uslovljavaju, doprineće će istraživanju ove tematike kod nas., The research topic of the doctoral dissertation is the difference in mortality by sex in the period 1950-2012, with the particular emphasis on the factors that influence the difference. The main task of the doctoral dissertation is to determine their impact based on the models applied in relevant literature and to consider the consequences of the lack of progress in extending life expectancy for both sexes (especially in men).The research results show that the trends in difference in mortality by sex in Serbiacorrespond to neither the Western European nor the Eastern European model. The difference in life expectancy at birth for men and women has been stable over the last 20 years and moderately low in terms of the European framework (approximately five years). The analysis of mortality by sex has shown that the values of the specific mortality rates are among the highest in Europe and that the middle-aged men in Serbia in particular are vulnerable categories of the population. The results has shown that difference in mortality by sex decreases with age, reflecting the fact that in the oldest age the impact of socio-economic factors declines and the importance of factors of biological nature grows. The paper confirms that smoking and alcoholism are significant factors of increased mortality of the male population in Serbia. It also emphasises that there are certain tendencies in increasing consumption of tobacco among women and that the Scandinavian model of behaviour has been increasingly accepted, particularly among young people. The analysis of certain mortality factors that influence the difference in life expectancy by sex in Serbia has shown that smoking stands out as the single most important factor in more deaths in men. By eliminating smoking a significant change in mortality between men and women is achieved, and the difference in life expectancy for the newborn would then be only half of the current one. In Serbia, the mortality rate of the married population is significantly lower than of the unmarried population, which particularly relates to married men, who live 6-7 years longer on average. Based on the differences in mortality rates by sex and education, it can be concluded that the level of education has a greater significance in the mortality of women, i.e. that with higher level of education the difference in mortality by sex increases at the expense of men. The study of premature mortality of Serbian population due to the leading causes of death has shown that men and women have a different model of mortality. The paper confirms the hypothesis that cancer is a more significant cause of premature death in women than in men in Serbia.Different mortality between men and women is a natural and social phenomenon of great importance, because it focuses the activities of various state structures. The analysis of the situation and understanding of the different factors that influence mortality by sex, offers the possibility of preventive action, which could lead to better organisation of health services. The research in the dissertation has shown the nature and extent to which the society loses due to premature mortality of men and women in Serbia. The analysis of the mortality situation in the last 60 years, separating the differences in mortality by sex and the factors that are causing them will considerably contribute to researching this issue in our country.

U radu se analiziraju modeli obrazovanja za nacionalne manjine u Hrvatskoj.