Search

Предмет истраживања ове докторске дисертације је анализа линеарног антенског низа, анализа методе комбинације две претраге за синтезу линеарног антенског низа и примена представљене методе на проблеме синтезе линеарног антенског низа... The primary goals of this dissertation are: analysis of the linear antenna array; analysis of a method combining two searches for the linear antenna array synthesis; and the application of the method presented to the problems of the linear antenna array synthesis...

Mere značajnosti (Importance measures) predstavlјaju načine merenja, tj. brojčanog iskazivanja značajnosti pojedinih komponenata u sistemu sa aspekta ukupne pouzdanosti sistema. Merama značajnosti je moguće odrediti (izdvojiti) komponente najznačajnije za pouzdanost sistema. Od šezdesetih godina, kada je koncept mera značajnosti prvi put uveden, do danas postoji neprekidno interesovanje za ovu oblast, tako da se, pored primene tradicionalnih mera značajnosti, neprestano uvode i definišu nove mere radi njihove primene na specifične sisteme. Opšti nedostatak mera značajnosti, nezavisno od kategorije kojoj pripadaju, je taj što se one utvrđuju za svaku pojedinačnu komponentu, a tek nakon toga se može izdvojiti skup najznačajnijih komponenata zadate kardinalnosti... Importance measures are numerical representations of the importance of each system’s component considering total system reliability. Using importance measures, the most important components for system reliability can be determined. Since the sixties, when the concept of importance measures was first introduced, there is a constant interest in this area, so that, in addition to the traditional importance measures, new measures for specific systems observed are continually introduced and defined. The general weak point of importance measures, irrespective of the category they belong to, is that they are determined for each individual component, and only afterwards a certain number of most important components can be set aside...

Операциони менаџер користи скуп поступака чији је циљ да се послови ураде брже, јефтиније и квалитетније. Научници из области операционог менаџмента имају задатак да ови поступци буду изводљиви и практични. Скоро увек, менаџери покушавају да нешто оптимизују – или је то минимизација трошкова и потрошње енергије, или пак, максимизација профита, резултата, перформанси и ефикасности. Међутим, није увек могуће пронаћи оптимална решења. У пракси, менаџер мора да се задовољи решењима која можда нису оптимална, али су допустива, задовољавајућа, робустна, и достижна у разумном времену. Оваква решења се добијају применама хеуристика, које могу бити конструктивне, побољшавајуће или хибридне. Област истраживања у докторској дисертацији су конструктивне хеуристике за проблеме комбинаторне оптимизације у операционом менаџменту који припадају класи сложености НП. Представљен је нови генерализовани конструктивни алгоритам који омогућава да се разноврсне хеуристике формирају избором његових аргумената. Такође је уведено опште окружење за генерисање пермутација, које формира везу између енумерације пермутација и корака у конструктивним хеуристикама уметања. Предложен је скуп аргумената генерализованог алгоритма који омогућује паралелно праћење више парцијалних решења за време извршавања алгоритма. Могућности и предности генерализованог алгоритма су представљене кроз његову примену на проблем формирања ћелија у производним системима, проблем распореда производних ћелија и проблем редоследа послова у линији. Нови приступ даје решења која на испитиваним примерима надмашују најбоље познате резултате из литературе. Operations manager deals with a collection of methods for getting things done more quickly, more cheaply or to a higher standard of quality. It is the job of the management scientist to make sure that these methods are practical and relevant. Almost always managers try to optimize something - whether to minimize the cost and energy consumption, or to maximize the profit, output, performance and efficiency. Subsequently, it is not always possible to find the optimal solutions. In practice, managers have to settle for suboptimal solutions or even feasible ones that are satisfactory, robust, and practically achievable in a reasonable time scale. These kind of solutions are obtained with heuristics, which can be constructive, improvement heuristics or hybrid. The field of research in the doctoral thesis are constructive heuristics for NP-hard combinatorial optimization problems in operations management. A new generalized constructive algorithm is presented which makes it possible to select a wide variety of heuristics just by the selection of its arguments values. A general framework for generating permutations of integers is presented. This framework forms a link between the numbering of permutations and steps in the insertion-based heuristics. A number of arguments controlling the operation of the generalized algorithm tracking multiple partial solutions, are identified. Features and benefits of the generalized algorithm are presented through the implemetations to the Cell Formation Problem, the Quadratic Assignment Problem and the Permutation Flowshop Problem. The new approach produces solutions that outperform, on the tested instances, the best known results from literature.

Анализа стабла неисправности (АСН) је техника за анализу поузданости која се користи за одређивање узрока и вероватноће отказа система. АСН је базирана на стаблу неисправности (СН), графичком моделу који користи логичка кола и отказне догађаје за представљање узрочно-последичних веза између догађаја који претходе отказу система. Квалитативни део АСН састоји се у одређивању минималних скупова пресека. Скуп пресека је скуп примарних догађаја који, када се догоде истовремено, доводе до отказа ситема. Минимални скуп пресека (минипресек) је скуп пресека који је редукован на минимални број елемената који изазивају отказ система. У овој дисертацији је предложена нова метода за одређивање минипресека кохерентног СН, СН које садржи само И и ИЛИ логичка кола, са вишеструким догађајима. Метода је заснована на посебном типу Петријевих мрежа – инверзним Петријевим мрежама. Прво је представљен нови алгоритам за редукцију скупова пресека кохерентног СН. Одређивање свих минипресека кохерентног СН је НП тежак проблем. У дисертацији се разматрају приступи којима се прво одређују сви скупови пресека датог СН а затим се врши елиминисање надскупова, односно скупова пресека који нису минимални. У тим приступима, СН се трансформише у еквивалентну булову једначину у којој се, затим, елиминишу сви редундантни скупови пресека. Већ је доказано да су скупови пресека, који не садрже вишеструке догађаје, минимални. Тиме се редукција ограничава само на скупове пресека са вишеструким догађајима. У овој дисертацији се посматра још једна врста скупова пресека: они који, ако садрже неки вишеструки догађај, садрже сва његова понављања. Овакви скупови пресека су означени са C*. Показује се да је скуп пресека облика C*, ако постоји, такође минималан. Тиме се додатно скраћује поступак редукције булове једначине. Затим се, даље, доказују услови за постојање скупова пресека облика C* и одређује минимална број скупова пресека који се могу елиминисати као надскуп од C*. Предложен је нови алгоритам за редукцију булове једначине датог СН, који се базира на раздвајању скупова пресека у три групе: скупови пресека без вишеструких догађаја, скупови пресека облика C* и остали скупови пресека. Ефикасност алгоритма је илустрована на групи тест... The Fault Tree Analysis (FTA) is a reliability analysis technique used to determine the root causes and probability of occurrence of a specified top event. FTA is based on a Fault Tree (FT), a graphical model using logic gates and fault events to model the cause-effect relationships involved in causing the top event. Determining minimal cut sets is a qualitative part in the FTA. The cut set is a set of basic events which, when simultaneous, cause the top event to occur. The minimal cut set (minicut) is a cut set which has been reduced to the minimum number of events that cause the top event to occur. This Dissertation proposes a new method for minicuts generation of a coherent FT, constructed using AND and OR logic operator only, with repeated events. The approach is based on the special type of Petri Nets – Reverse Petri Net. First, a new algorithm for reducing cut sets in coherent fault trees is presented. Determining all minicuts of a fault tree is NP-hard problem. Coherent fault trees and the top-down approaches for minicuts generation are considered. The FT can be translated into an equivalent Boolean expression. Obtained Boolean expression then should be reduced by eliminating all redundant cut sets. It is already proved that the cut sets not containing any repeated event are minicuts. This limits the reduction only to the cut sets containing repeated events. Cut sets containing all repetitions of its events are denoted by {C*}. It is proved that C*, if exists, is also minicut. This further limits the reduction of the Boolean expression. In addition, we proved conditions for existence of C* and calculated the minimal number of cut sets that can be eliminated as subsets of C*. Finally, a new algorithm for reduction of the Boolean expression which is based on the partition of the cut sets into three families: those not containing any repeated event, those of type C*, and others, is proposed. The efficiency of the algorithm is shown by applying it to some benchmark fault trees...