Search

Promene klimatskih uslova, zajedno sa transformacijom tehnologije gajenja i načina korišćenja zemljišta u proizvodnji suncokreta zasnovane na čistim usevima mogu značajno smanjiti stabilnost prinosa ove uljane vrste. S obzirom da je suncokret na trećem mestu na svetskom tržištu uljarica sa 45 miliona tona godišnje, a na četvrtom po proizvodnji biljnog ulja, neophodno je prilagoditi tehnologiju gajenja principima održive poljoprivrede. S obzirom na napred navedeno, cilj istraživanja bio je da se analizira tehnologija proizvodnje suncokreta u združenoj setvi. Četvorogodišnje istraživanje sprovedeno je u agroekološkim uslovima Republike Srbije, bez navodnjavanja (45°34’23.2"N 19°86'18.9"E) prema planu podeljenih parcela. Dva uljana i jedan konzumni hibrid suncokreta združeni su sa običnom grahoricom, crvenom detelinom i lucerkom. Analize su pokazale da je združena setva suncokreta i lucerke najprikladnija, obzirom na sve posmatrane parametre. Takođe, utvrđeno je da je združena setva suncokreta sa običnom grahoricom rezultirala smanjenjem skoro svih vrednosti analiziranih osobina suncokreta. Prinos hibrida NS Gricko i hibrida Rimi PR u združenoj setvi statistički je bio na istom nivou značajnosti sa čistim usevom ovih hibrida, dok je biomasa lucerke imala bolje rezultate kada je združena sa hibridom NS Gricko u poređenju sa čistim usevom. Uzimajući u obzir opšte uverenje da su prinosi u združenim stabilniji u odnosu na čiste useve, potrebna su dalja istraživanja koja bi obuhvatila i vreme i način setve suncokreta i združenih useva. Changing climate conditions coupled with the transformations of cultivation practices and land use in sole crop-based sunflower production may significantly decline yield stability of this oilseed crop. Given that sunflower takes the third place in the world oilseed market, with 45 million tons per year, and in the fourth place in vegetable oil production, it is necessary to adapt production technologies toward sustainable agriculture. Considering that, the goal of the research was to analyze and beneficial sustainable production technology of sunflower in intercropping systems. A four-year trial was conducted in Serbia’s agroecological rain-fed conditions (45°34’23.2"N 19°86’18.9"E) using a split-plot design. Two oil types and one confectionary sunflower hybrid were intercropped with common vetch, red clover and alfalfa. Analyses showed that sunflower × alfalfa intercropping provided to be the most appropriate, Also, intercropping of sunflower with common vetch resulted in the decrease in almost all sunflower trait values. The yield of NS Gricko and Rimi PR were statistically on the same level with sole cropping, while alfalfa biomass had better results when intercropped with NS Gricko as compared to sole cropping. Concerning the general belief that yields are more stable in intercropping than in sole crop, further research in this respect is needed, in addition to the research of time and method of sowing. Doktorska disertacija je odbranjena 12.04.2023. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Livadska vegetacija Srbije predstavlja izuzetan resurs za poljoprivredu i zauzima 27% poljoprivrednih površina (1.460.000 ha); po obimu površina ovo je najrasprostranjeniji tip agroekosistema u širem smislu. Metode numeriĉke klasifikacije su omogućile procenu statusa i reviziju sintaksonomskog poloţaja livadskih zajednica klasa Molinio-Arrhenatheretea, Festuco-Brometea i Festucetea vaginatae za celokupno podruĉje Srbije. Analize livadske vegetacije Srbije izvršene su na setu od 3346 fitocenoloških snimaka, od ĉega 1449 snimaka pripada klasi Molinio-Arrhenatheretea, a 1897 klasi Festuco-Brometea, zajedno sa klasom Festucetea vaginatae. Numeriĉka analiza velikog seta podataka livadskih sintaksona Srbije je pokazala da se snimci klase Molinio-Arrhenatheretea grupišu u 13 klastera, koji relativno dobro odgovaraju svezama ove klase. Klasteri ove klase su grupisani u dve grupe koje odgovaraju redovima Molinietalia i Trifolio-Hordeetalia. Kao dijagnostiĉke vrste klase Molinio-Arrhenatheretea izdvojile su se: Trifolium resupinatum, Poa trivialis, Bromus racemosus, Ranunculus repens, Trifolium patens, Agrostis stolonifera, Trifolium fragiferum, Alopecurus pratensis, Scirpus sylvaticus, Lysimachia nummularia, Carex hirta, Potentilla reptans, Hordeum secalinum, Alopecurus rendlei, Molinia caerulea, Carex distans, Deschampsia cespitosa, Carex otrubae, Ranunculus sardous, Lythrum salicaria i Galium palustre. Najvaţniji faktori koji utiĉu na razvoj dolinskih livadskih zajednica su vlaţnost i koliĉina hranljivih materija u zemljištu. Numeriĉka analiza suvih livadskih zajednica ranije shvaćenih kao vegetacija klasa Festuco-Brometea i Festucetea vaginatae, pokazala je da se dobro izdvajaju 11 klastera. Jasno su istaknuti klasteri koji odgovaraju svezama Festucion rupicolae i Festucion valesiacae, Scabioso-Trifolion dalmatici i redu Halacsyetalia sendtneri. Naroĉito je znaĉajno blisko grupisanje klastera vegetacije sa vrstama Danthonia alpina, Koeleria pyramidata, Agrostis capillaris i Chrysopogon gryllus, koji ĉine veoma znaĉajne i izrazito rasprostranjene livade Balkanske sveze Chrysopogono-Danthonion alpinae. TakoĊe je pokazano da se vegetacija stepskih panonskih livada, prvobitno opisana u klasi Festucetea vaginatae, grupiše sa vegetacijom klase Festuco-Brometea... Meadow vegetation of Serbia represents an outstanding resource for agriculture, occupying about 27% of the total agricultural area of the country (1.460.000 ha) as the most represented type of the agroecosystem. Scientific aims of the thesis comprised a revision of syntaxonomy of meadow vegetation of Serbia of the classes Molinio-Arrhenatheretea, Festuco-Brometea and Festucetea vaginatae, followed by analysis of environmental impacts on differentiation of the meadow vegetation of Serbia using indicator values and the quality assessment of the grasslands through quality value of individual species. Numeric classification enabled status assessment and revision of syntaxonomy of grassland communities originally considered as Molinio-Arrhenatheretea, Festuco-Brometea and Festucetea vaginatae for entire region of Serbia. Analyses of the meadow vegetation were performed on data set containing 3346 of phytocoenological relevés, out of 1449 and 1897 belong to class Molinio-Arrhenatheretea and Festuco-Brometea (including the class Festucetea vaginatae), respectively. Numeric classification of the huge data set showed that relevés of the Molinio-Arrhenatheretea made 13 clusters, which relatively clear responded to alliances of the class. Clusters of that class made two distinct groups corresponding to orders Molinietalia and Trifolio-Hordeetalia. As diagnostic species of the Molinio-Arrhenatheretea the following are noted: Trifolium resupinatum, Poa trivialis, Bromus racemosus, Ranunculus repens, Trifolium patens, Agrostis stolonifera, Trifolium fragiferum, Alopecurus pratensis, Scirpus sylvaticus, Lysimachia nummularia, Carex hirta, Potentilla reptans, Hordeum secalinum, Alopecurus rendlei, Molinia caerulea, Carex distans, Deschampsia cespitosa, Carex otrubae, Ranunculus sardous, Lythrum salicaria and Galium palustre. The most important environmental factors determining development of valley meadows of the Molinio-Arrhenatheretea were the moisture and content of the soil nutrients. Numeric classification of the classes Festuco-Brometea and Festucetea vaginatae indicated the existence of 11 clusters...

Заснивање вишегодишњих легуминоза у пролећном року сетве често је праћено интензивнијим развојем корова и смањеним приносом. Ово је случај и приликом гајења еспарзете (Onobrychis viciifolia Scop.), која се сматра потенцијалном заменом за луцерку. Здружена сетва, односно гајење две или више врста на једном пољу током одређеног периода, може се користити као начин заснивања ове вишегодишње легуминозе. Осим традиционалног здруживања легуминозе и стрнине, као надусев може се користити и сточни грашак (Pisum sativum L.), због своје краће вегетације и смањеног конкурентског утицаја на подусев. Циљ рада је био да се утврди да ли је сточни грашак погодан за заснивање еспарзете у здруженој сетви, као и да се утврди одговарајућа сорта и густина грашка која омогућава најбољи принос и утицај на подусев. Двофакторијални оглед постављен је на експерименталном пољу Института за ратарство и повртарство, Нови Сад, током 2010-2014. године и укључио је две сорте грашка различитих морфолошких особина (Језеро-афила тип листа, Јавор-редуковане лиске) сејане у три густине. Као контролне варијанте коришћене су чист усев еспарзете и здружена сетва еспарзете и овса. Оглед је засниван у четворогодишњем периоду и испитивања су вршена у години заснивања и првом откосу у години искоришћавања.Утврђено је да су временски услови значајно утицали на остварен принос у току истраживања. Сточни грашак као надусев имао је повољније деловање на еспарзету и њен развој након сваког откоса, с тим да је присуство надусева у другој години живота имало минималан утицај на остварени принос. Принос суве материје у првом откосу био је већи са сортом Језеро. Између приноса са 60 и 90 биљака грашка по m2 разлика у приносу није била статистички значајна, што је посебно значајно са економског аспекта производње. Резултати су показали да је највећи укупан принос суве материје имала еспарзета са овсем, услед значајног са повећањем густине смеше. Резултати су показали да је здружена сетва две легуминозе утицала на већи садржај минералног азота у земљишту након првог откоса. Присуство и густина надусева у првом откосу утицали су на интензивније коришћење влаге у земљишту, док је у наредним мерењима утицај фактора на количину воде у слоју до 60 cm био минималан.Значај заснивања еспарзете у здруженој сетви са грашком показан је и кроз садржај сирових протеина, који је био већи у здруженој сетви у односу на чист усев еспарзете. При томе, сварљивост крме је била већа, с обзиром на то да је смеша еспарзете и грашка имала мањи удео NDF-а и ADF-а у односу на контроле.Остварени резултати показују да се еспарзета може успешно заснивати у здруженој сетви са сточним грашком чиме се обезбеђује стабилан принос првог откоса високог квалитета, без негативног утицаја на регенерацију еспарзете и принос у наредним откосима. Резултати указују да је здружена сетва поуздан и еколошки начин заснивања еспарзете, који пружа могућност да ова врста буде заступљенија у пракси.удела првог откоса у укупном приносу. Удео корова у здруженој сетви био је мањи у односу на чист усев еспарзете. Сорта Језеро у просеку имала је већу компетативну способност, док је у просеку за обе сорте најмањи удео корова утврђен у смеши са 60 биљака грашка.Морфолошки различите сорте грашка нису довеле до статистички значајних разлика у вредностима индекса лисне површине еспарзете, али се вредност овог параметра смањивала са повећањем густине надусева. Садржај фотосинтетичких пигмената био је већи на третманима са здруженом сетвом, али је и значајно зависио од временских услова. Биолошка активност земљишта била је већа у здруженој сетви у односу на чист усев еспарзете. Бројност азотофиксатора била је већа при мањем присуству надусева, док се укупан број бактерија и гљиваповећавао, Zasnivanje višegodišnjih leguminoza u prolećnom roku setve često je praćeno intenzivnijim razvojem korova i smanjenim prinosom. Ovo je slučaj i prilikom gajenja esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.), koja se smatra potencijalnom zamenom za lucerku. Združena setva, odnosno gajenje dve ili više vrsta na jednom polju tokom određenog perioda, može se koristiti kao način zasnivanja ove višegodišnje leguminoze. Osim tradicionalnog združivanja leguminoze i strnine, kao nadusev može se koristiti i stočni grašak (Pisum sativum L.), zbog svoje kraće vegetacije i smanjenog konkurentskog uticaja na podusev. Cilj rada je bio da se utvrdi da li je stočni grašak pogodan za zasnivanje esparzete u združenoj setvi, kao i da se utvrdi odgovarajuća sorta i gustina graška koja omogućava najbolji prinos i uticaj na podusev. Dvofaktorijalni ogled postavljen je na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, tokom 2010-2014. godine i uključio je dve sorte graška različitih morfoloških osobina (Jezero-afila tip lista, Javor-redukovane liske) sejane u tri gustine. Kao kontrolne varijante korišćene su čist usev esparzete i združena setva esparzete i ovsa. Ogled je zasnivan u četvorogodišnjem periodu i ispitivanja su vršena u godini zasnivanja i prvom otkosu u godini iskorišćavanja.Utvrđeno je da su vremenski uslovi značajno uticali na ostvaren prinos u toku istraživanja. Stočni grašak kao nadusev imao je povoljnije delovanje na esparzetu i njen razvoj nakon svakog otkosa, s tim da je prisustvo naduseva u drugoj godini života imalo minimalan uticaj na ostvareni prinos. Prinos suve materije u prvom otkosu bio je veći sa sortom Jezero. Između prinosa sa 60 i 90 biljaka graška po m2 razlika u prinosu nije bila statistički značajna, što je posebno značajno sa ekonomskog aspekta proizvodnje. Rezultati su pokazali da je najveći ukupan prinos suve materije imala esparzeta sa ovsem, usled značajnog sa povećanjem gustine smeše. Rezultati su pokazali da je združena setva dve leguminoze uticala na veći sadržaj mineralnog azota u zemljištu nakon prvog otkosa. Prisustvo i gustina naduseva u prvom otkosu uticali su na intenzivnije korišćenje vlage u zemljištu, dok je u narednim merenjima uticaj faktora na količinu vode u sloju do 60 cm bio minimalan.Značaj zasnivanja esparzete u združenoj setvi sa graškom pokazan je i kroz sadržaj sirovih proteina, koji je bio veći u združenoj setvi u odnosu na čist usev esparzete. Pri tome, svarljivost krme je bila veća, s obzirom na to da je smeša esparzete i graška imala manji udeo NDF-a i ADF-a u odnosu na kontrole.Ostvareni rezultati pokazuju da se esparzeta može uspešno zasnivati u združenoj setvi sa stočnim graškom čime se obezbeđuje stabilan prinos prvog otkosa visokog kvaliteta, bez negativnog uticaja na regeneraciju esparzete i prinos u narednim otkosima. Rezultati ukazuju da je združena setva pouzdan i ekološki način zasnivanja esparzete, koji pruža mogućnost da ova vrsta bude zastupljenija u praksi.udela prvog otkosa u ukupnom prinosu. Udeo korova u združenoj setvi bio je manji u odnosu na čist usev esparzete. Sorta Jezero u proseku imala je veću kompetativnu sposobnost, dok je u proseku za obe sorte najmanji udeo korova utvrđen u smeši sa 60 biljaka graška.Morfološki različite sorte graška nisu dovele do statistički značajnih razlika u vrednostima indeksa lisne površine esparzete, ali se vrednost ovog parametra smanjivala sa povećanjem gustine naduseva. Sadržaj fotosintetičkih pigmenata bio je veći na tretmanima sa združenom setvom, ali je i značajno zavisio od vremenskih uslova. Biološka aktivnost zemljišta bila je veća u združenoj setvi u odnosu na čist usev esparzete. Brojnost azotofiksatora bila je veća pri manjem prisustvu naduseva, dok se ukupan broj bakterija i gljivapovećavao, The establishment of perennial legumes in the spring is often followed by intensive weeds infestation and reduced yield. This is also the case when growing sainfoin (Onobrychis viciifolia Scop.) which is considered a potential substitute for alfalfa (Medicago sativa L.). Intercropping or growing two or more species in the same field during a certain period can be used for establishing this perennial legume. A field pea (Pisum sativum L.) has a potential to be used as companion crop due to a short growing season and reduced competing impact. The aim of this research was to determine the suitability of field pea as a companion crop for sainfoin establishment and to determine the appropriate cultivar and pea density that provides the best yield and impact on undersown crop. A two-factorial trial was set up in the experimental field of the Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad, during 2010-2014. The experiment included two morphologically different pea cultivars (Jezero-afila leaf type and Javor-reduced leaflet) and three pea densities. The sainfoin pure stand and a mixture with oat were used as control treatments. The trial included four sowing years and the analysis was performed in the establishment years and in the first cut in the full harvest year.The weather conditions significantly influenced obtained yield. Field pea as a companion crop had a better impact on sainfoin development in the establishment year, while in subsequent year companion crops had minimal impact on sainfoin yield. Concerning pea cultivars, a higher dry matter yield was obtained with cultivar Jezero. It was concluded, there were no significant differences between obtained yield with 60 and 90 pea plants per m2 which have importance from the economic aspect. The results showed that the highest annual yield had a mixture of sainfoin and oat, due to a significant share of the first yield. The weed proportion was lower in intercropping compared to the sainfoin pure stand. The cultivar Jezero and a density of 60 pea plants per m2 were more competitive to weeds.Morphologically different pea cultivars did not significantly affect leaf area index of sainfoin. However, its value decreased with the increase of pea density in the stand. Intercropping and weather conditions had a significant impact on pigment content in sainfoin leaves. The examined soil biological activity was higher in intercropping treatments. The number of nitrogen fixation bacteria increased with a decreased number of pea plants, while the number of total bacteria and fungi increased with increasing pea density. The intercropping of the legumes influenced the higher content of mineral nitrogen in the soil, but also the more intensify use of soil moisture. The positive effect of intercropping of two legumes was demonstrated by the obtained higher content of crude protein with a lower proportion of digestibility parameters - NDF and ADF compared to both control treatments.The obtained results show that sainfoin can be successfully established with field pea in intercropping, which ensures the stable and high-quality yield of the first cut, without negative esainfoin re-growth and yield in subsequent cuts. Thus, intercropping can be considered as a reliable and ecological practice for sainfoin establishment, which provides the possibility for increasing production of this species.

Crvena detelina (Trifolium pratense L.) je izrazito stranooplodna biljna vrsta koja se odlikuje gametofitskim sistemom inkompatibilnosti, a populacije su heterogene i sastoje se od heterozigotnih genotipova. Da bi biljni genetički resursi mogli biti korišćeni u programima oplemenjivanja, neophodno je izvršiti prethodnu karakterizaciju i evaluaciju uzoraka, koji se nalaze u kolekcijama germplazme. Precizan i sveobuhvatan opis germplazme crvene deteline je jedan od osnovnih preduslova u ostvarivanju uspešnog oplemenjivanja. Cilj ove doktorske disertacije je obuhvatao evaluaciju fenotipske varijabilnosti 46 genotipova crvene deteline koji su deo kolekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a na osnovu agronomski značajnih osobina i morfoloških markera po UPOV-u. Primenom odabranog seta od 15 mikrosatelitskih markera izvršena je molekularna karakterizacija 46 genotipova crvene deteline, kako bi se ustanovila genetička varijabilnost materijala i njegov značaj za oplemenjivanje na određene agronomski važne osobine. Osim toga, kod ispitivanih genotipova crvene deteline su određeni i značajni parametri kvaliteta: sadržaj sirovih proteina, vlakna nerastvorljiva u kiselom deterdžentu (ADF-acid detergent fiber) i vlakna nerastvorljiva u neutralnom deterdžentu (NDF- neutral detergent fiber). Na osnovu analize četiri morfološke osobine (forma rasta, maljavost stabljike, boja lista i intenzitet obojenosti pege na listu) i jedne fenološke osobine (vreme cvetanja), utvrđen je visok nivo diverziteta ispitivanih genotipova crvene deteline, a vreme cvetanja je određeno kao deskriptor najveće diskriminacione moći. Postignut je određeni stepen saglasnosti u grupisanju genotipova primenom analize homogenosti u odnosu na klaster analizu. Pri utvrđivanju morfološke sličnosti i određivanju osobina koje najviše doprinose diskriminaciji genotipova crvene deteline metod analize homogenosti se pokazao kao bolji u odnosu na klaster metod... Red clover (Trifolium pratense L.) is cross-pollinated plant species which is characterized by gametophytic self-incompatibility, and its populations are heterogeneous with heterozygous genotypes. The prior characterization and evaluation of samples that are in the collections of germplasm are important for using plant genetic resources in breeding programs. A thorough and comprehensive description of red clover germplasm is one of the main prerequisites for achieving a successful breeding. The aim of this doctoral thesis was to evaluate the phenotype variability of 46 genotypes of red clover as part of the collection of the Institute of Field and Vegetable Crops in Novi Sad, on the basis of agronomically important traits and morphological markers by UPOV. Molecular characterization of 46 genotypes of red clover was performed by applying the set of 15 microsatellite markers in order to establish the genetic variability of selected materials and its importance in breeding for certain agronomically important traits. In addition, in the tested material were determined certain important quality parameters: crude protein (CP) content, acid detergent fiber (ADF) and neutral detergent fiber (NDF). Through the analysis of four morphological traits (growth habit, density of hairs, leaf color and intensity of white marks) and one phenological trait) it was determined a high level of diversity of red clover genotypes and time of flowering is defined as the descriptor of the greatest discriminatory power. There was some degree of consensus in grouping genotypes using the analysis of homogeneity in relation to cluster analysis. In determining the morphological similarities and determining the qualities that contribute most to the discrimination of genotypes of red clover, homogeneity analysis has proven to be better compared to the cluster method...

Trifolium: T. pratense L., T. repens L., T. hybridum L., T. pannonicum Jack. и T. montanum L. Свака врста је била заступљена са већим бројем самониклих популација (минимално 5), различитог географског порекла унутар простора Републике Србије. Праћено је десет морфолошких параметара на појединачним биљкама које су узгајане у пољским условима. Састав суве материје утврђен је из просечног узорка Weende системом анализе. Анатомске карактеристике листа одређиване су анализом трајних препарата попречних пресека средње лиске тролиска (5 понављања по популацији). Садржај секундарних метаболита утврђен је применом спектрофотометријске методе (укупни феноли, флавоноиди и антиоксидативна активност), као и HPLC методом (изофлавони: даидзеин, генистеин, биоханин А и формононетин). Сви подаци обрађени су у програму Статистика 10 (StatSoft). Утврђено је постојање варијабилности проучаваног материјала. Разлике су се јавиле по свим групама особина, између врста, али и унутар врста (разлике између популација). Упоредном анализом је показано да је највиши просечан принос зелене масе по биљци (820 g) као и највећи број изданака (73.3) у двогодишњем истраживању дала је шведска детелина (T. hybridum); док су најмање вредности испољене код T. montanum (зелена маса – 55.07 g и 12.2 изданка). Ово су и најваријабилније особине, јер коефицијент варијације показује нашири опсег вредности. Шведска детелина (T. hybridum) се такође одликује највећим бројем интернодија (6.76 просек за две године) и највећим бројем бочних грана (6.55 просек за две године). Принос зелене масе опада из године у годину код црвене (T. pratense) и шведске детелине (T. hybridum), док код осталих врста расте или нема статистички значајних промена, што је случај са T. montanum... Morphological, anatomical and chemical traits of five species of the genus Trifolium were studied. Researched species included: T. pratense L., T. repens L., T. hybridum L., T. pannonicum Jack., and T. montanum L. In the experimental study, each species was represented by a high number of wild population (at least 5) of a different geographical origin within the area of the Republic of Serbia. Ten morphological parameters were studied on individual plants grown in the field conditions. The composition of dry matter was determined from the average sample by Weende analysis system. Leaf anatomical traits were studied by analzses of the cross section of middle leaflet of trifoliate leaves (5 repetitions per population). The content of secondary metabolites was determined by spectrophotometry (total phenols, flavonoids and antioxidant activity) and HPLC (isoflavones: daidzein, genistein, biohanin A and formononetin). All data were processed in the computer program Statistika 10 (StatSoft). It was determined that there is expressed variability in the studied material. There were differences in all groups of traits, both inter- and intra-species (differences between populations). The comparative analysis showed that the highest average yield of green mass per plant (820 g) as well as the largest number of tillers (73.3), in the two-year study, was obtained in the Swedish clover (T. hybridum), while T. montanum exhibited the lowest values (weight was 55.07 g and the number of tillers was 12.2). These were the most variable traits upon the coefficients of variation. Alsike clover (T. hybridum) was characterized by the highest number of internodes (6.76 average for two years) and the highest number of side branches (6.55 average for two years). Yield of green mass decreased from year to year in the red clover (T. pratense) and alsike clover (T. hybridum), while in the other studied species it increased or had no statistically significant change such in the case of T. montanum. The biggest differences in the yield were found in T. pannonicum (average change in 2011. was 292%)...

Cilj istraživanja ove doktorske disertacije je proučavanje nivoa i strukture genetičke varijabilnosti, kao i utvrđivanje očekivane genetičke dobiti, koja predstavlja mogući uspeh selekcije za kvantitativne osobine koje su praćene tokom istraživanja. Dobijeni rezultati su dali potpuniju sliku o nivou i tipu genetičke varijabilnosti selekcionisanih populacija livadskog vijuka, što omogućava izbor najpogodnijeg metoda oplemenjivanja ove travne vrste u narednom periodu. Početni materijal u ovim istraživanjima predstavljale su dve selekcionisane populacije livadskog vijuka, poreklom od prve domaće selekcionisane sorte livadskog vijuka Kruševački 21 (K-21) i švajcarske sorte Pradel. Potomstvo za ispitivanje genetičke varijabilnosti dobijeno je tokom 2008. godine kontrolisanim oprašivanjem slučajno odabranih biljaka iz obe populacije, po proceduri koju su za stranooplodne biljke predložili Comstok i Robinson (1948). U cilju ispitivanja dobijenog potomstva ogled je postavljen po NC I modelu ukrštanja sa setovima u okviru ponavljanja. Kod populacije K-21 je proučavano 20 half-sib potomstava, odnosno 60 full-sib potomstava. Kod populacije Pradel proučavano je 13 half-sib potomstava, odnosno 39 full-sib potomstava. U okviru svakog full-sib potomstva proučavano je po 30 biljaka. Tokom izvođenja ogleda praćene su sledeće osobine: vreme metličenja, odnosno stasavanja, visina biljaka, dužina, širina i broj listova, dužina metlice, broj vegetativnih i generativnih izdanaka, prinos zelene mase i suve materije po biljci u prvom otkosu i ukupan prinos zelene mase i suve materije po biljci. Od osobina hemijskog sastava suve materije proučavana je varijabilnost sadržaja sirovih proteina (gkg-1), ADF-a (gkg-1) i NDF-a (gkg-1). Za sve proučavane osobine kod obe proučavane populacije tokom obe godine istraživanja utvrđene su srednje vrednosti kao i vrednosti odgovarajućih standardnih grešaka. Takođe je kod obe populacije u obe godine zabeležen širok interval variranja, odnosno razlika između minimalnih i maksimalnih vrednosti, za sve proučavane osobine. Sve ovo govori o prisutnoj visokoj unutarpopulacijskoj varijabilnosti pručavanih selekcionisanih populacija livadskog vijuka... The aim of this investigation was to determine the level and structure of genetic variation, as well as to determine the expected genetic gain in breeding, which represents the potential success of selection for quantitative traits that was monitored during the study. The results will give a complete picture of the level and the type of genetic variability in selected populations of meadow fescue, which should enable the selection of the most appropriate methods of breeding these grass species in the future. The starting material for these investigations were two selected populations of meadow fescue, domestic selected populations of meadow fescue Kruševački 21 (K-21) and selected population of Swiss origin Pradel. The progenies used to determine genetic variability were obtained during 2008. by controlled pollination of randomly chosen plants from both populations according to a procedure for xenogam plants suggested by Comstok i Robinson (1948). In order to examine progenies, the experiment was set according to NC I model with sets within replications. In the population K-21 20 half-sib progenies (60 full-sib progenies) and in the population Pradel 13 half-sib progenies (39 full-sib progenies) have been studied. Within each full-sib progeny 30 plants were investigated. The following characteristics have been examined: earliness, plant height, length, width and number of leaves, panicle length, number of vegetative and generative tillers, green and dry matter yield per plant in the first cut, total green and dry matter yield per plant, crude protein content (gkg-1), ADF (gkg-1) and NDF content (gkg-1). Mean values, corresponding standard errors, interval of variation and the difference between the minimum and maximum values for all examined traits for both years show significant variability for both selected populations of meadow fescue. Significant genetic differences were determined between HS families and between FS families, for most studied traits in both populations of meadow fescue. Results show a high proportion of additive components of genetic variance in total genetic variance, for most examined traits in both populations, which indicate a high breeding value of studied populations...

Variability of productivity and quality of alfalfa and red clover roughage results from specificities of mineral plant nutrition in various production conditions, among other factors, i.e. different uptake and accumulation of various mineral nutrients and quantities from the soil. The aim of this dissertation was to define the expected yields and quality on a certain soil type and fertility level, which helps develop models of roughage production in order to enable optimization of growing technology for more intensive field and fodder crops production. Analysis of forage crop type, soil type and soil fertility effect on the productivity and chemical composition of roughage was carried out on two plant species (alfalfa (Medicago sativa L.) and red clover (Trifolium pratense L.)) on six different soil types (chernozem, vertisol, eutric cambisol, fluvisol, humofluvisol and humogley) and four soil fertility classes (low, medium, high and very high). Soil and plant material were sampled in May 2011. Yields of fresh weight and dry matter of forage crops from the first cutting depended on the plant species, soil type and soil fertility. Red clover yielded more than alfalfa, since it has lower demands towards soil fertility and reaches good productivity even on poorer soils. Forage crops average yield increased as soil fertility increased; the highest yields were reached on chernozem soil. Forage quality was conditioned by heterogeneity of the soil types and increased as soil fertility increased. On soils with favourable physical and chemical properties forages contained more crude proteins, phosphorus, potassium, calcium, sulphur, molybdenum, but less cellulose and nickel. However, on soils with very high fertility nitrates content in plants was the highest. Content of most tested elements, including nitrates, was higher in alfalfa dry matter than in red clover... Varijabilnost produktivnosti i kvaliteta kabaste stoĉne hrane od lucerke i crvene deteline posledica je, izmeĊu ostalih faktora, specifiĉnosti mineralne ishrane biljnih vrsta u razliĉitim proizvodnim uslovima, koja se ogleda u razliĉitosti usvajanja i akumulacije mineralnih materija iz zemljišta, kako u pogledu vrste, tako i koliĉine elemenata. Cilj rada je definisanje oĉekivanih prinosa i kvaliteta na odreĊenom tipu zemljišta i nivou plodnosti, ĉime se stvaraju modeli proizvodnje kabaste stoĉne hrane, koji omogućavaju optimizaciju tehnologije gajenja u cilju intenzivnije ratarske i stoĉarske proizvodnje. Ispitivanje uticaja krmnog useva, tipa i plodnosti zemljišta na produktivnost i hemijski sastav kabaste stoĉne hrane je izvedeno sa dve biljne vrste (lucerka (Medicago sativa L.) i crvena detelina (Trifolium pratense L.)) na šest razliĉitih tipova zemljišta (ĉernozem, vertisol, eutriĉni kambisol, fluvisol, humofluvisol i humoglej) i ĉetiri klase plodnosti (niska, srednja, visoka i vrlo visoka plodnost). Uzorkovanje zemljišta i biljnog materijala je izvršeno tokom maja 2011. godine. Prinosi zelene mase i suve materije krmnih useva iz prvog otkosa pokazali su zavisnost u odnosu na biljnu vrstu, tip i plodnost zemljišta. Crvena detelina je imala veće prinose u odnosu na lucerku, s obzirom da ima manje zahteve prema plodnosti zemljišta, te dobru produktivnost ostvaruje i na zemljištima lošijeg kvaliteta. Proseĉan prinos krmnih useva je rastao sa povećanjem plodnosti zemljišta. Najveći prinosi ostvareni su na ĉernozemu. Kvalitet krme je bio uslovljen heterogenošću tipova zemljišta, a rastao je sa povećanjem plodnosti zemljišta. Na zemljištima povoljnijih fiziĉko-hemijskih osobina krmiva su sadrţavala više sirovih proteina, fosfora, kalijuma, kalcijuma, sumpora, molibdena, a manje celuloze i nikla. MeĊutim, na zemljištu vrlo visoke plodnosti i sadrţaj nitrata u biljkama je bio najveći. Sadrţaj većine ispitivanih elemenata, kao i nitrata, bio je veći u suvoj materiji lucerke, u odnosu na crvenu detelinu...

Crvena detelina (Trifolium pratense L), predstavlja jednu od najvažnijih krmnih biljaka u tropima, koja se gaji u različitim uslovima sredine i čini glavni izvor stočne hrane. Genetika komponenti prinosa i kvalitativnih osobina crvene deteline nije dovoljno proučena zbog heterozigotne prirode vrste. Poznavanje genetičkog diverziteta bilo koje kulturne vrste pomaže oplemenjivaču pri izboru roditelja za ukrštanje u okviru oplemenjivačkog programa. Različiti genotipovi i linije se ukrštaju da bi se dobili superiorni hibridi sa otpornošću na abiotički i biotički stres. Postoji suštinska potreba da se postojeći genotipovi crvene deteline procene za nivo genetičkog diverziteta. Molekularni markeri predstavljaju moćnu metodu koja diferencira biljne varijetete na DNK nivou i korišćena je u brojnim studijama genetičkog diverziteta brojnih kulturnih vrsta. SSR markeri od svih ostalih molekularnih markera pokazuju visoku pouzdanost u studijama genetičkog diverziteta zbog specifične prirode i jednostavnosti izvođenja metode. Razumevanje molekularnog diverziteta dostupnih klonova Trifolium pratense L. će pomoći u proširivanju genetičke baze klonova crvene deteline za korišćenje u oplemenjivačkim programima. U ovom istraživanju 40 genotipova crvene deteline iz 17 različitih država sveta, dobijene iz Instituta za ratarstvo i povrtsrastvo, Novi Sad, je ispitano za nivo genetičkog diverziteta korišćenjem 13 morfoloških osobina i 15 SSR markera. Morfološke osobine su merene u eksperimentalnom ogledu izvedenom 2011 godine po potpuno sličajnom blok sistemu sa tri ponavljanja. Analiza varijanse je pokazala da su razlike između vrednosti kvantitativnih osobina bile značajne za sve osobine. Ovo je ukazalo na to da su i morfološke osobine dobar pokazatelj nivoa varijabilnosti genotipova crvene deteline. Broj internodija je bio genetički korelisan sa brojem ogranaka (r = 0,95**), dok je korelacija dijametra centralne lamine i broja ogranaka je bio neznačajan (r = 0,25ns). Analiza osnovnih komponenti (PCA) je primenjena za kvantitativne osobine da bi se utvrdila značajnost različitih osobina... Red clover (Trifolium pratense L), is one of the most important forage crops in tropics and grown widely under diverse environmental conditions. It remains as the most reliable source of animal food. The genetics of various yield attributing and qualitative traits in red clover remains poorly understood because of the heterozygous nature of the crop. Knowledge on genetic diversity of any crop usually helps the breeder in choosing desirable parents for use in their breeding program. The diverse genotypes or accessions can be crossed to produce superior high yielding hybrids possessing resistance to various abiotic and biotic stresses. In the present scenario, there is an urgent need to evaluate the available red clover accessions for the extent of genetic diversity. Molecular markers are powerful tools, which help in differentiating plant varieties at the DNA level and have been widely used for genetic diversity studies in a number of crop species. Among the various molecular markers, the SSR markers are reliable due to their specific nature and its importance for the assessment of genetic diversity owing to their speed and simplicity. Understanding the molecular diversity of available clones of Trifolium pretense L will be helpful in widening the genetic base of available red clover clones for use in breeding programs. In the present investigation, 40 red clover genotypes from 17 different countries around the world obtained from Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad were screened for their genetic diversity using 13 morphological traits and 15 SSR markers. Morphological traits were recorded in the germplasm raised during 2011 sown the experiment was laid out in a randomized complete block design with three replications Analysis of variance for the quantitative traits revealed that differences among accessions were significant for all traits. This indicated that morphological traits differed in amount of variation between red clover accessions studied, According to the correlations values of internodes had the strongest genetic correlation with number of branch (r = 0.95**) and Medium lamina diameter was in lowest correlation and non-significant with number of branch (r = 0.25ns). Principal component analysis (PCA) of the quantitative data was performed to investigate the importance of different traits...