Концепт универзалне поштанске услуге мењао се паралелно са развојем и напретком људског друштва. Овај појам данас превазилази своју примарну улогу повезивања на свим нивоима друштва и постаје услуга од општег друштвеног интереса кроз коју се остварују шири друштвени циљеви. Због своје важности која се огледа у специфичној социјалној вредности како за физичка, тако и за правна лица и друштвеној улози у остварењу Глобалних циљева, позитивног утицаја на животну средину, традиционалну сарадњу са другим државним органима, јачања патриотизма, сигурности и безбедности, постоји потреба да се овај хумани концепт заштити и одржи нарочито у неразвијеним и девастираним областима и посебно за најосетљивије групе становништва. Поред тога, поштански саобраћај кроз реализоване услуге постаје својеврстан индикатор економске и друштвене активности подручја и са специфичним робним и новчаним токовима даје ширу слику о животу и раду људи у одређеној области. Процес трансформације пословања именованог поштанског оператора, као ексклузивног даваоца универзалне поштанске услуге, на либерализованом тржишту захтева утврђивање ефикасности пословних процеса и рационализацију трошкова. Сходно томе, имајући у виду да би требало постићи два супротстављена циља, ефикасност и доступност, редефинисање или реорганизација поштанске мреже представља веома сложен и осетљив задатак. Одрживи пословни модел ИПО захтева прецизно дефинисање неопходних критеријума за одређивање непрофитабилних ЈПМ у различитим областима, док хумани концепт УПУ захтева препознавање важности разлика у функционисању и одрживости локалних заједница и потребама најугроженије популације. Предмет докторске дисертације је утврђивање специфичности у потражњи и задовољењу потреба корисника поштанских услуга у руралним подручјима. Циљ је да се утврде законитости карактеристичне за рурална подручја и да се на основу добијених резултата, узимајући у обзир специфичности локалних заједница и значај поштанских услуга за њихово одржање, дефинише методологија одрживости концепта универзалне поштанске услуге у овим областима. Анализом искустава светских поштанских управа може се утврдити да су се атрибути УПУ мењали и прилагођавали националним специфичностима у складу са преузетим међународним обавезама и националним законодавством. Постоји тренд затварања сталних ЈПМ, али су последице на локалну заједницу велике и поштанске управе покушавају да пронађу алтернативна решења или уведу циљане мере како би тај процес минимално угрозио посматрано подручје и његове становнике. Истраживање у раду се базира на утврђивању социјалне вредности поштанске мреже и поштанских услуга у руралним областима. Кроз истраживање се утврђују обрасци коришћења поштанских услуга и навике корисника (правних и физичких лица) које се заснивају на карактеристичном стилу живота и рада. Ово истраживање је од значаја јер су донесени закључци у складу са другим истраживањима у области, посебно имајући у виду осетљиве категорија становника – становништво смањене мобилности, ниже платежне моћи, старијих корисника... Значајне промене демографске структуре и промене у окружењу утичу и на потражњу за поштанским услугама на начин да се постојећа понуда мора прилагодити захтевима нових корисника. Квалитативно истраживање атрибута поштанских услуга може указати на смернице у даљем разматрању промене УПУ и њеном прилагођавању корисницима, док квантитативно истраживање вредности поштанске мреже даје прецизан податак о важности поштанске инфраструктуре и њене доступности за кориснике. У ранијим истраживањима утврђено је да постоји потреба за оптимизацијом поштанске мреже и у научној и стручној литератури постоје различити приступи за утврђивање минималног/оптималног броја сталних ЈПМ на одређеном подручју, Кроз различите методологије добија се број ЈПМ које треба да буду затворене или да им се промени начин пословања. Предложени модел у овом раду на основу претходно дефинисаних критеријума v прорачунава потребан број ЈПМ, али и једнозначно одређује које ЈПМ треба затворити како би укупан негативан ефекат на локалну заједницу и привредну активност био најмањи могући. У модел се, као један од параметара, поред ефикасности ЈПМ, броја правних лица, растојања до алтернативне ЈПМ, уводи и социјални критеријум, односно број лица из осетљивих категорија која би највише била погођена променом начина пословања или затварањем јер би таква промена утицала на повећање трошкова, стварање негативних еколошких ефеката, губљење социјалног чворишта, а некада и смањеном могућношћу или немогућношћу да се реализује тражња за поштанским услугама. Concept of the universal postal service has been changing parallelly with the development and advancement of the human society. Today, this term overcomes its primary role of connecting the society on every level and becomes a service of common social interest through which broader social goals are achieved. Because of its importance which reflects in the specific social value for individuals as well as legal entities, and the social role with achieving Global goals, positive influence on the environment, traditional collaboration with other state organs, strengthening of patriotism, safety and security, it is necessary to protect and preserve this humane concept, especially in the underdeveloped and devastated areas and for the most sensitive parts of the population. Apart from that, postal traffic, through realized services, becomes a kind of an indicator of the economic and social activity of an area and, through specific ware and monetary flows provides a wider picture about life and work of people in a given area. Business transformation process of the designated postal operator, as an exclusive provider of the universal postal service on the liberalized market demands determination of the efficiency of the work processes and rationalization on the expenses. Following that, and bearing in mind that two opposing goals, efficiency and accessibility, should be reached, redefining or reorganizing of the postal network shows to be a very difficult and sensitive task. Sustainable business model DPO requires precise defining of the required criteria for determining unprofitable PNUs in different areas, while the humane USO concept demands the recognition the importance of the differences of the functioning and sustainability of the local communities and needs of the most endangered populace. The subject of the doctor dissertation is the determination of the specifics of the demands and coverage of needs of the users of the postal services in the rural areas. The goal is to determine regularities characteristic for the underdeveloped areas and, based on the received results, taking in consideration the specifies of the local communities and the importance of the postal services for their sustention, define the methodology of the sustainability of the universal postal service concept in these areas. By analyzing the experiences of the world's postal managements it is apparent that the USO attributes were changed and adjusted to the national specifics in accordance with the accepted international compliances and national legislations. There is a trend of closing permanent PNUs, but the consequences for the local community are significant, and postal managements are trying to find alternative solutions or introduce aimed measures so the mentioned process would minimally threaten the observed area and its inhabitants. Work research is based on determining of the social values of the postal networks and postal services in the rural areas. Through research, postal service usage and user (legal entities and individuals) habits patterns are determined, which are based on the characteristic work and life style. This research is significant because received conclusions are in accordance with other research in the area, bearing especially in mind sensitive categories of the inhabitants - populace with reduced mobility, lower economical status, elderly... Significant changes of the demographic structure and in the environment influence also the demand for postal services in a way so that the existing supply must adjust to the requirements of the new users. Qualitative research of the postal service attributes may point to guidelines in further consideration of the changes to USO and its adjustment to the users, while quantitative research of the postal network values provides precise data about the importance of the postal infrastructure and its user availability. In the previous research, it is determined that there is a need for the optimization of the postal network, and in the scientific and professional literature offers different approaches for determining minimal/optimal number of permanent PNU in a given area. Through different methodologies, it is possible to get a number of PNUs which need to be closed or which business methods needs to be changed. Suggested model in this work based on previously defined criteria calculates the required PNU number, but also unambiguously determines which PNUs need to be closed so the total negative effect to the local community and economic activity would be the lowest possible one. In this model, as one of the parameters, beside the efficiency of the PNU, number of the legal entities, vii distance from the alternative PNUs, a new, social criteria is introduced, by which is meant the number of individuals from sensitive categories who would be influenced the most by the business change or closure, because such change would influence the increase of expenses, creation of negative ecological effects, loss of social hubs, and sometimes even reduced possibility or impossibility to realize the request for the postal services.