Search

Дознаке из иностранства представљају део дохотка који емигранти шаљу породици, рођацима, пријатељима у матичној земљи. Њихова величина непосредно је повезана са облицима и структуром миграционих кретања. Раст заступљености привремених и циркуларних миграција радника насупрот трајним миграцијама доприноси повећању прилива дознака. Упоредо са повећањем обима дознака расте и њихов макроекономски и микроекономски значај. За већину земаља у развоју са обимним емиграционим токовима, дознаке из иностранства представљају значајан и релативно стабилан извор спољног финансирања привреде који обезбеђује одржавање платнобилансне равнотеже. У односу на токове страних директних инвестиција и портфолио инвестиција дознаке показују нижу волатилност, односно знатно мање реагују на макроекономске шокове. Цикличан карактер дознака у односу на кретање БДП-а земље пријема одређен је мотивима слања дознака. У земљама ниског дохотка, у којима преовлађују алтруистички мотиви слања, дознаке показују контрациклични карактер, док се процикличност дознака у односу на БДП земље пријема везује за изражено присуство инвестиционих мотива. За домаћинства примаоце, дознаке представљају значајан извор додатног дохотка који омогућава већу потрошњу, виши животни стандард, обезбеђење образовања и здравствених услуга за чланове, што је резултат присуства алтруистичких мотива емиграната. Склоност слању дознака одређена је бројним социо-демографским карактеристикама емиграната, као и степеном њихове друштвене и емотивне повезаности са емиграционом земљом. Већа вероватноћа слања дознака присутна је код емиграната чији супружник, деца или родитељи живе у матичној земљи, као и код оних који планирају повратак, инвестирање и/или имају интензивне друштвене контакте са особама у матичној земљи. Подстицање привремених и циркуларних миграција доприноси расту прилива дознака, док програми сједињавања породица имиграната и ii добијања држављанства, као и дужи период рада у иностранству воде асимилацији и већој интегрисаности у друштвени живот имиграционе земље, те слабе мотиве слања дознака. Remittances represent a part of an income the emigrants send to their families, relatives, friends living in the home country. Their size is directly connected with forms and structure of migrations. The growth of temporary and circular labour migration flows, as opposed to the permanent migration, contributes to the remittance inflows increasing. Along with the remittances volume increasing, their macroeconomic and microeconomic importance grows too. For the most developing countries with large emigration flows, remittances represent a substantial and relatively stable source of external financing of economy, providing in this way the balance of payments maintenance. Comparing with the foreign direct investments and portfolio investments, remittances show lower volatility i.e. they react significantly less to macroeconomic shocks. Remittance cyclical properties, in relation to the GDP of the receiving country, have been determined with the motives of sending remittances. In the low income countries where prevail altruistic motives of sending, remittances are countercyclical, while procyclicality of remittances, in relation to the GDP of receiving countries, has been connected with prevailing presence of investment motives. For the remittance receiving households, remittances represent a substantial source of additional income providing a higher consumption, higher standard of living, education and health care services for the members – showing the emigrants altruistic motives. Their tendency to send remittances has been determined with a number of socio-demographic characteristics of the emigrants, as well as with a degree of their social and emotional connection with emigration country. The emigrants whose spouse, children or parents live in the home country as well as those who plan to return, to invest and/or have more intensive social contacts with the persons in their home country, have a higher likelihood for sending the remittances. The incitement of temporary and circular migrations contributes to the remittance inflows growth while programs of family reunification and acquisition of legal permanent resident status as v well as a longer period of working abroad lead to assimilation and higher integration in the society of immigration country and weak motives for sending remittances.

Предмет истраживања докторске дисертације јесте разлика у смртности по полу у периоду 1950-2012. година, са посебним освртом на факторе који условљавају разлику. Одређивање њиховог утицаја на основу модела који су примењивани у литератури и сагледавање последица недовољног напретка у продужењу чекиваног трајања живота код оба пола (нарочито код мушкараца), основни је задатак докторске дисертације. Резултати истраживања су показали да кретање разлике у смртности по полу у Србији не одговара ни западноевропском ни источноевропском моделу. Разлика у очекиваном трајању живота при живорођењу мушкараца и жена је последњих 20 година стабилна и у европским оквирима умерено ниска (износи око пет година). Анализа морталитета по полу показала је да су вредности специфичних стопа смртности међу највишима у Европи и да су посебно средовечни мушкарци у Србији вулнерабилна категорија становништва. Резултати су показали да се разлике у смртности по полу смањују са старошћу, одражавајући чињеницу да се у најстаријим годинама живота утицај социо-економских фактора губи, а расте значај фактора биолошке природе. У раду је потврђено да су пушење и алкохолизам значајни фактори веће смртности мушког становништва у Србији. Такође је наглашено да постоје извесне тенденције у порасту конзумације дувана код жена и да се скандинавски модел понашања све више прихвата и то нарочито код младих. Анализа појединих фактора смртности на разлику у очекиваном трајању живота по полу у Србији, показала је да се пушење издваја као појединачно најзначајнији фактор више смртности мушкараца. Елиминисањем пушења постиже се значајна промена у смртности мушкараца и жена, а разлика у очекиваном трајању живота новорођених би тада износила свега половину тренутне. У Србији су стопе смртности код становништва које је у браку значајно ниже него код оних ван брака. То се нарочито односи на мушкарце, који просечно у браку имају за 6-7 година дужи животни век. На основу разлике у стопама смртности по полу и образовању може се констатовати да ниво образовања има већи значај у морталитету жена, односно да се са већим степеном образовања и разлика у смртности по полу повећава на штету мушкараца. Истраживање преране смртности становништва Србије услед водећих узрока смрти показало је да мушкарци и жене имају различит модел морталитета. Хипотеза да је канцер значајнији узрок превремене смрти код жена него код мушкараца у Србији, потврђена је у раду. Различита смртност мушкараца и жена је природни и друштвени феномен од великог значаја, јер фокусира активности различитих државних структура. Анализа стања и разумевање фактора који условљавају различиту смртност по полу, нуди могућност превентивног деловања, што би могло довести до боље организације здравствених служби. Истраживање у дисертацији је показало какви су и колики губици за друштво услед преране смртности мушкараца и жена у Србији. Анализа морталитетне ситуације у последњих 60 година, са издвајањем разлике у смртности по полу и фактора који је условљавају, допринеће ће истраживању ове тематике код нас. Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste razlika u smrtnosti po polu u periodu 1950-2012. godina, sa posebnim osvrtom na faktore koji uslovljavaju razliku. Određivanje njihovog uticaja na osnovu modela koji su primenjivani u literaturi i sagledavanje posledica nedovoljnog napretka u produženju čekivanog trajanja života kod oba pola (naročito kod muškaraca), osnovni je zadatak doktorske disertacije. Rezultati istraživanja su pokazali da kretanje razlike u smrtnosti po polu u Srbiji ne odgovara ni zapadnoevropskom ni istočnoevropskom modelu. Razlika u očekivanom trajanju života pri živorođenju muškaraca i žena je poslednjih 20 godina stabilna i u evropskim okvirima umereno niska (iznosi oko pet godina). Analiza mortaliteta po polu pokazala je da su vrednosti specifičnih stopa smrtnosti među najvišima u Evropi i da su posebno sredovečni muškarci u Srbiji vulnerabilna kategorija stanovništva. Rezultati su pokazali da se razlike u smrtnosti po polu smanjuju sa starošću, odražavajući činjenicu da se u najstarijim godinama života uticaj socio-ekonomskih faktora gubi, a raste značaj faktora biološke prirode. U radu je potvrđeno da su pušenje i alkoholizam značajni faktori veće smrtnosti muškog stanovništva u Srbiji. Takođe je naglašeno da postoje izvesne tendencije u porastu konzumacije duvana kod žena i da se skandinavski model ponašanja sve više prihvata i to naročito kod mladih. Analiza pojedinih faktora smrtnosti na razliku u očekivanom trajanju života po polu u Srbiji, pokazala je da se pušenje izdvaja kao pojedinačno najznačajniji faktor više smrtnosti muškaraca. Eliminisanjem pušenja postiže se značajna promena u smrtnosti muškaraca i žena, a razlika u očekivanom trajanju života novorođenih bi tada iznosila svega polovinu trenutne. U Srbiji su stope smrtnosti kod stanovništva koje je u braku značajno niže nego kod onih van braka. To se naročito odnosi na muškarce, koji prosečno u braku imaju za 6-7 godina duži životni vek. Na osnovu razlike u stopama smrtnosti po polu i obrazovanju može se konstatovati da nivo obrazovanja ima veći značaj u mortalitetu žena, odnosno da se sa većim stepenom obrazovanja i razlika u smrtnosti po polu povećava na štetu muškaraca. Istraživanje prerane smrtnosti stanovništva Srbije usled vodećih uzroka smrti pokazalo je da muškarci i žene imaju različit model mortaliteta. Hipoteza da je kancer značajniji uzrok prevremene smrti kod žena nego kod muškaraca u Srbiji, potvrđena je u radu. Različita smrtnost muškaraca i žena je prirodni i društveni fenomen od velikog značaja, jer fokusira aktivnosti različitih državnih struktura. Analiza stanja i razumevanje faktora koji uslovljavaju različitu smrtnost po polu, nudi mogućnost preventivnog delovanja, što bi moglo dovesti do bolje organizacije zdravstvenih službi. Istraživanje u disertaciji je pokazalo kakvi su i koliki gubici za društvo usled prerane smrtnosti muškaraca i žena u Srbiji. Analiza mortalitetne situacije u poslednjih 60 godina, sa izdvajanjem razlike u smrtnosti po polu i faktora koji je uslovljavaju, doprineće će istraživanju ove tematike kod nas. The research topic of the doctoral dissertation is the difference in mortality by sex in the period 1950-2012, with the particular emphasis on the factors that influence the difference. The main task of the doctoral dissertation is to determine their impact based on the models applied in relevant literature and to consider the consequences of the lack of progress in extending life expectancy for both sexes (especially in men). The research results show that the trends in difference in mortality by sex in Serbiacorrespond to neither the Western European nor the Eastern European model. The difference in life expectancy at birth for men and women has been stable over the last 20 years and moderately low in terms of the European framework (approximately five years). The analysis of mortality by sex has shown that the values of the specific mortality rates are among the highest in Europe and that the middle-aged men in Serbia in particular are vulnerable categories of the population. The results has shown that difference in mortality by sex decreases with age, reflecting the fact that in the oldest age the impact of socio-economic factors declines and the importance of factors of biological nature grows. The paper confirms that smoking and alcoholism are significant factors of increased mortality of the male population in Serbia. It also emphasises that there are certain tendencies in increasing consumption of tobacco among women and that the Scandinavian model of behaviour has been increasingly accepted, particularly among young people. The analysis of certain mortality factors that influence the difference in life expectancy by sex in Serbia has shown that smoking stands out as the single most important factor in more deaths in men. By eliminating smoking a significant change in mortality between men and women is achieved, and the difference in life expectancy for the newborn would then be only half of the current one. In Serbia, the mortality rate of the married population is significantly lower than of the unmarried population, which particularly relates to married men, who live 6-7 years longer on average. Based on the differences in mortality rates by sex and education, it can be concluded that the level of education has a greater significance in the mortality of women, i.e. that with higher level of education the difference in mortality by sex increases at the expense of men. The study of premature mortality of Serbian population due to the leading causes of death has shown that men and women have a different model of mortality. The paper confirms the hypothesis that cancer is a more significant cause of premature death in women than in men in Serbia. Different mortality between men and women is a natural and social phenomenon of great importance, because it focuses the activities of various state structures. The analysis of the situation and understanding of the different factors that influence mortality by sex, offers the possibility of preventive action, which could lead to better organisation of health services. The research in the dissertation has shown the nature and extent to which the society loses due to premature mortality of men and women in Serbia. The analysis of the mortality situation in the last 60 years, separating the differences in mortality by sex and the factors that are causing them will considerably contribute to researching this issue in our country.

Social sciences / Demography Samoubistvo predstavlja veoma složen, dinamičan i heterogen fenomen, uslovljen međudejstvom niza psiholoških, socijalnih i bioloških faktora, ali ta pojava postaje sve bitnija i sa demografske tačke gledišta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je početkom 2010-ih godina usled samoubistva godišnje umiralo oko 800 hiljada lica ili oko 11 na 100.000 stanovnika. U pogledu vrednosti stope samoubistva postoje veoma naglašene regionalne razlike, a stope se kreću u intervalu od ispod 0,3 do blizu 40 na 100.000. U Srbiji, u razdoblju od ranih 1950-ih do sredine druge decenije 21. veka, ukupan broj samoubistava premašio je 75 hiljada. Srbija se sredinom 2010-ih sa oko 16 samoubistava na 100.000 stanovnika nalazi znatno iznad svetskog i neznatno iznad evropskog proseka. Predmet istraživanja doktorske disertacije su samoubistva u Srbiji od 1950. do 2014. godine. To 65-godišnje razdoblje podeljeno je na dva potperioda – prvi od 1950. do 1990, i drugi od 1990. do 2014. Pažnja je fokusirana na novije razdoblje (1990-2014), ne samo zbog toga što je to skorašnji period, već i zbog dostupnosti mnogo sadržajnije i kvalitetnije statističke građe. Osnovi cilj disertacije je da se kompleksno, ali prvenstveno iz demografskog ugla istraži fenomen samoubistva koji, pored toga što je prvorazredni problem javnog zdravlja, ima i značajne socijalne, ekonomske, a takođe i demografske implikacije. Ostvarenje tog cilja podrazumeva utvrđivanje osnovnih tendencija u dinamici tog fenomena, ali i ukazivanje na perspektive budućih promena. Jedan od važnih ciljeva je i sagledavanje uticaja opštih, društvenoekonomskih uslova na pojavu i karakteristike samoubistava od sredine 20. veka, a posebno imajući u vidu da je za Srbiju poslednja decenija 20. veka bila razdoblje velikih političkih previranja i ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i eskalacije ekonomske krize. S tim u vezi, izvršeno je poređenje uočenih trendovа s onim u drugim zemljama kako bi se sagledale sličnosti i eventualno izdvojile specifičnosti koje se odnose na stanovništvo Srbije. Takođe, cilj je i da se ukaže na najvažnije teorijske nalaze iz sve brojnije naučne literature koja obrađuje fenomen suicida, njegove faktore rizika i zaštite. Prvenstveno je korišćen standardni, tzv. normativni naučnoistraživački metod. Primenjena je demografska analiza mortaliteta i to uglavnom transverzalnog metoda, a izračunate su vrednosti najvažnijih indikatora smrtnosti usled samoubistva (opšta stopa samoubistva, specifične stope suicidnog mortaliteta po starosti i polu, standardizovana stopa samoubistva). Suicide is a very complex, dynamic and heterogeneous phenomenon, caused by interactions of a range of psychological, social and biological factors, but the phenomenon is also becoming increasingly important from the demographic point of view. According to the World Health Organization, at the beginning of 2010s, about 800 thousand persons in the world or about 11 per 100,000 population died due to suicide each year. In terms of the suicide rates there are very pronounced regional differences, and the rates range from less than 0.3 to nearly 40 per 100,000. In Serbia, in the period from the early 1950s to the middle of the second decade of the 21st century, the total number of suicides exceeded 75 thousand. In the mid-2010s, with about 16 suicides per 100,000 Serbia was significantly above the world and slightly above the European average. The research subject of the doctoral dissertation is suicide in Serbia from 1950 to 2014. This 65-year period was divided into two sub-periods - the first from 1950 to 1990, and the second from 1990 to 2014. Attention is focused on the latest period (1990-2014), not only because it is recent, but also due to the availability of much more substantial and better quality statistical data. The basic aim of the dissertation is to investigate comprehensively, but primarily from the demographic perspective, the phenomenon of suicide, which besides being one of the greatest public health problems, also has significant social, economic, as well as demographic implications. The achievement of this aim involves establishing basic tendencies in the dynamics of this phenomenon, but also pointing to the prospects of future changes. One of the important aims is also to assess the influence of the general, socioeconomic conditions on the occurrence and characteristics of suicide starting from the mid- 20th century, especially bearing in mind that for Serbia the last decade of the 20th century was a period of great political turmoil and wars in the former Yugoslavia and the escalation of the economic crisis. In this regard, comparisons of the observed trends were made with those in other countries in order to identify similarities and possibly single out the specificities relating the population of Serbia. In addition, the aim is to point to the most important theoretical findings from the growing scientific literature that deals with the phenomenon of suicide, its risk and protective suicide factors. Primarily, the standard, the so-called normative research method was used. The demographic analysis of mortality was applied, mainly of transversal method, and the values of the most important indicators of mortality by suicide were calculated (suicide rate, age-specific suicide rate by sex, age-standardised suicide rate).

Пораст рађања ван брака, присутан у свим европским земљама у последњих неколико деценија, забележен је и у Србији. Почетком 2010‐их свако четврто дете рођено у Србији рођено је ван брака, што у поређењу са осталим европским земљама представља умерено високи удео ванбрачних рађања. Предмет истраживања докторске дисертације су рађања ван брака у Србији, од 1950. до 2014. године. Рад има два основна циља, теоријски и практични. Теоријски циљ је сагледавање ванбрачног фертилитета и његових карактеристика, коме у досадашњим истраживањима фертилитета у Србији није посвећена довољна пажња. У том смислу, феномен рађања ван брака се сагледава на општем и индивидуалном нивоу. Други циљ дисертације је да пружи резултате који могу имати практичну примену приликом припремања и спровођења релевантних стратегија и програма на државном и локалном нивоу. У раду се примењују квантитативни и квалитативни метод. Користе се методи демографске и статистичке анализе, како би се сагледала распрострањеност и карактеристике рађања ван брака. Kвалитативни метод, у форми анкетног истраживања путем интервјуа спроведеног у Београду, примењен је са циљем да би се стекао увид у феномен ванбрачног рађања на индивидуалном нивоу. На основу резултата квантитативне и квалитативне анализe у раду потврђене су дефинисане полазне претпоставке. Преко низа показатеља сагледано је да се ванбрачни фертилитет у Србији по многим обележјима разликује од брачног фертилитета. Утврђене су просторне разлике у нивоу ванбрачног фертилитета у Србији, како између великих подручја (Централнa Србијa и Војводинa), тако и на нижем, општинском, нивоу. Такође, уочене су и две просторне зоне, зона високог удела ванбрачних рађања на истоку Србије и зона ниског и умерено ниског удела у западном делу Централне Србије. У раду је показано како су се у последњих шездесет пет година одлике рађања ван брака у Србији мењале. Такође, утврђене III су сличности између ванбрачног фертилитета у Србији и другим европским земљама, како у уделу ванбрачних рађања, тако и у постојању регионалних разлика у нивоу ванбрачног фертилитета и преовлађујућој образовној структури мајки које рађају ван брака. Анализом статистичких података се дошло до закључка да извесне карактеристике мајки које рађају ван брака у Србији указују на њихов неповољан социоекономски статус. Због тога је и положај деце рођене ван брака неповољнији чешће него деце рођене у браку. Томе додатно доприноси и знатно већа непостојаност ванбрачних него брачних заједница. Тако настале једнородитељске породице, које најчешће чине самохране мајке и њихова деца, носе са собом ризик од мањка финансијских средстава и социјалних ресурса. Учешће очева у одгајању и финансирању деце са којом не живе је значајно мање него у породицама са оба родитеља. На то упућују и резултати квалитативног истраживања представљеног у раду. У решавању егзистенцијалних проблема и у свакодневном одгајању деце значајну подршку мајкама пружају њихове примарне породице. Бабе и деде, такође, деци надомешћују недостајућу или мало присутну очеву подршку и учествовање у одгајању. У раду је понуђено доста аргумената у прилог закључку да рађања ван брака у Србији почетком двадесет првог века у мањој мери представљају појаву повезану са прихватањем нових вредности и норми, а више наставак дугорочних тенденција у средини са доминантним традиционалним моралним нормама. Резултати истраживања упућују на потребу спровођења одговарајућих мера социјалне и популационе политике у Србији, усмерених ка оним породицама са децом рођеном ван брака које се налазе у неповољном положају. У том смислу посебно се издвајају једнородитељске породице мајки са децом. Могуће мере државе и локалне самоуправе се могу дефинисати у оквиру система социјалне и здравствене заштите, образовног система, као и у законским решењима. Сазнања добијена овим истраживањем могу бити продубљена спровођењем новог истраживања заснованог на репрезентативном узорку на националном нивоу, што би омогућило потпуније сагледавање феномена ванбрачног рађања у Србији. The increase in nonmarital fertility, observed in all European countries over the past several decades, was also registered in Serbia. At the beginning of 2010s, one in four children born in Serbia is born outside of marriage, which is a moderately high share in comparison with other European countries. The subject of the doctoral dissertation is nonmarital fertility in Serbia in the period from 1950 to 2014. This paper has two main objectives, a theoretical and a practical one. The theoretical objective is to consider the extramarital fertility and its characteristics, a subject which has still not received sufficient attention in the study of fertility. In this regard, the phenomenon of nonmarital births is observed at the overall and the individual level. The second aim of the dissertation is to provide results that can be of practical use in preparing and implementing relevant strategies and programs at the national and local level. Quantitative and qualitative methods are used in the paper. Methods of demographic and statistical analysis are used with the aim to examine the prevalence and characteristics of nonmarital births. The qualitative method, in the form of an interview survey conducted in Belgrade, is applied with the aim of gaining insight into the V phenomenon of extramarital childbearing at the individual level. The results of quantitative and qualitative analysis in the paper confirm the defined hypotheses. Based on a set of indicators it was confirmed that the nonmarital fertility in Serbia differs in numerous characteristics from marital fertility. Spatial differences in the level of extramarital fertility in Serbia were determined between two main regions (Central Serbia and Vojvodina), as well as at the municipality level. Also, two clearly distinguished zones were observed, a zone with a high share of extramarital births in the eastern part of Serbia and a zone with low or moderate extramarital births in the western part of the Central Serbia. The paper showed changes in the characteristics of nonmarital fertility in Serbia that have taken place in the last sixty five years. Also, similarities between nonmarital fertility in Serbia and other European countries were determined, both in the proportion of extramarital births and in the existence of VI regional differences in the level of extramarital births and in the prevailing educational structure of mothers of extramarital children. The analysis of statistical data led to the conclusion that certain characteristics of mothers who give birth out of marriage in Serbia indicate their unfavorable socioeconomic status. Consequently, the socioeconomic status of extramarital children is unfavorable more often than that of children born in marriage. The considerably lower stability of consensual unions in comparison with marital unions additionally contributes to this disadvantage. The resulting single parent families, most usually single mothers and their children, have an increased risk of a shortage of financial and social resources. The participation of nonresidential fathers in raising and financing children is significantly lower than in families with both parents. This was also indicated by the results of qualitative research presented in this paper. Mothers receive a significant amount of support in solving existential problems and in everyday childrearing from their parents and siblings. Grandparents also compensate the children for the lack or low level of the father's support and participation in childrearing. This paper offers numerour arguments in support of the conclusion that nonmarital fertility in Serbia at the beginning of 21st century is to a lesser extent a phenomenon related to adopting new values and norms but instead related to a greater extent to a continuation of longterm tendencies in an environment with dominant traditional moral norms. The research results indicate the need for the implementation of adequate measures of social and population policy in Serbia, directed towards disadvantaged families with children born outside marriage. In this regard, families comprising of a single mother and her children stand out. Possible measures at the national and local level can be defined within the systems of social and health care, within the education system, as well as in legislative solutions. The findings obtained through this research can be expanded by conducting new research on a representative sample at the national level, which would enable a more comprehensive understanding of the phenomenon of nonmarital fertility in Serbia.

Predmet istraživanja ovog rada su migracije visokoobrazovanih lica koja su diplomirala na nekom od univerziteta u Srbiji, emigrirala su iz Srbije 1991. godine i kasnije, i sada žive u SAD i Kanadi. Glavni cilj predložene doktorske disertacije je da doprinese boljem razumevanju fenomena migracija visokoobrazovanih lica i stručnjaka, a naročito problema ubrzanog iseljavanja ovih struktura radne snage iz Srbije od 1991. godine. U radu su razmatrana teorijska stanovišta o činiocima savremenih medjunarodnih migracija, i ulozi države, i iz perspektive posmatranih zemalja prijema i Srbije kao zemlje porekla. Data je detaljna analiza statističkih podataka o gradjanima Srbije u inostranstvu, njegovih osnovnih karakteristika prema području porekla i državi prijema. Opsežno anketno istraživanje predstavlja pokušaj da se iz perspektive samih migranata unaprede postojeća znanja iz oblasti migracija visokoobrazovanih kadrova iz Srbije. Iako se njegovi rezultati ne mogu smatrati reprezentativnim, oni obuhvataju različite aspekte emigracije visokoobrazovanog stanovništva, a saznanja do kojih se došlo u prvom redu se odnose na upotpunjavanje slike o razlozima emigriranja, integrisanosti na tržištu rada i društvu zemlje prijema, odnosu prema zemlji porekla, kao i upoznavanju sa planovima za budućnost. Rezultati teorijskih razmatranja upućuju na potrebu kompleksnog pristupa i dinamičke perspektive proučavanja u analizi spoljnih migracija. Analiza statistike o migracijama ukazuje i na neophodnost kombinovanja podataka iz statističkih izvora zemlje porekla i zemalja prijema. Jedna od najvećih prepreka za bolje definisanje kompleksnih međunarodnih migracionih tokova i procesa je što ne postoji statistička osnova koja istovremeno, sveobuhvatno i metodološki usaglašeno može da prati migraciona kretanja u zemljama porekla i zemljama prijema. Rezultati nekoliko poslednjih popisa stanovništva Srbije, kao izvora koji pruža najviše informacija o karakteristikama gradjana Srbije u inostranstvu, ukazuju da se u protekle 3-4 decenije na odredjenim područjima zemlje snažno razvijaju migracione veze s najvažnijim evropskim imigracionim zemljama. Takodje, postoje značajne razlike u udelima visokoobrazovanih po zemljama destinacije, naročito u popisima iz 2002. i 2011. The subject of this paper is the migration of highly educated persons graduated from a university in Serbia, who emigrated from Serbia in 1991 and later, and are now living in the United States and Canada. The main objective of the proposed doctoral dissertation is to contribute to a better understanding of the phenomenon of migration of highly qualified persons and professionals, in particular the problem of rapid emigration of these labour force structures from Serbia since 1991. The paper considers theoretical aspects of contemporary international migration factors, and the role of the state, both from the perspective of the observed receiving countries and Serbia as a country of origin. It provides a detailed analysis of statistical data on citizens of Serbia abroad, their main characteristics according to the area of origin and the receiving country. A comprehensive survey is an attempt to improve the existing knowledge in the field of emigration of highly educated people from Serbia from the perspective of migrants themselves. Although its results cannot be considered representative, they include various aspects of emigration of highly educated population, and its findings primarily relate to a full picture of the reasons for emigration, integration in the labour market and society of the receiving country, relations to the country of origin, as well as their plans for the future. The results and theoretical considerations suggest the need for a complex approach and dynamic perspective to researching the analysis of international migration. The migration statistics analysis also points to the necessity of combining data from statistical sources of the country of origin and receiving countries. One of the biggest obstacles to a better definition of the complex international migration flows and processes is that there is no statistical basis that can simultaneously, comprehensively and methodologically monitor migratory movements in the countries of origin and receiving countries. Results of the last several population censuses in Serbia, as a source that provides the most information about the characteristics of Serbian citizens abroad, indicate that in the past 3-4 decades in certain areas of the country migration links with the most important European immigration countries have been vigorously developed.

Размештај становништва одражава целовитост природних, друштвених, економских и историјских чинилаца геопростора, релевантних како за фундаментална, тако и за апликативна истраживања. Сложену просторну структуру савременог размештаја популације у свету, као и у Србији, током историје су детерминисале људске миграције, сложеног обима и детерминанти. У научним расправама у дужем временском периоду старији модели размештаја су углавном третирали дисперзију, а новији модели, пре свега од 70-их година XX века, поларизацију, односно груписање становништва кроз просторну концентрацију. Ова питања су срж географског приступа стању и развоју популационих система, који се сагледава кроз просторно-аналитички приступ. Циљ је превасходно испитивање просторних аспеката популационих феномена кроз особине размештаја, облика просторних структура, веза и односа елемената демографских и осталих просторних система као динамичних и временски променљивих категорија. Размештај је резултат промена до којих се дошло у претходним и прелазним стањима демографског и укупног развоја. Развој аналитичко-просторног приступа у популационој науци у корелацији је са коришћењем савремених квантитативних метода и техника истраживања, јер математичке и статистичке методе олакшавају разматрање тока и детерминанти популационих феномена. Оптималан број становника се најчешће разматра у односу на комплекс веза између ресурса, простора, нивоа технолошког и пољопривредног развоја, миграционих кретања, као и све значајнијег односа између старог и младог становништва на одређеној територији. Једно од основних питања јесте где је равнотежа (или компромис) између квантитета становништва и квалитета живота? Најчешћи одговор је да се она може наћи у размештају становништва, јер се најоптималнија дистрибуција становништва данас намеће као апсолутна потреба. 5 Циљ истраживања у овој докторској дисертацији је сагледавање развоја теорије популационог оптимума у дужем историјском периоду, да би се дефинисао правац у савременим теоријским расправама, као и да се дође до основе теоријског модела који је могао бити примењен на статистичком емпиријском материјалу за Србију. То се постигло праћењем ставова о оптималном броју становника од најстаријих времена до данас, уз њихово апстраховање и наглашавање најзначајнијих модела, како би се боље извршила њихова евалуација. У свету постоји бројна литература која третира теоријске аспекте популационог оптимума, одржано је много научних скупова на ту тему, а последњих деценија основан је и значајан број организација које изучавају ову проблематику. Урађен је и велики број емпиријских анализа како на глобалном, тако и на националном нивоу, што је у вези са интензивирањем истраживања овог феномена нарочито oд 70-их година XX века, када долази до реафирмације теорије популационог оптимума... Distribution of the population reflects the integrity of the natural, social, economic and historical factors of the geospace, relevant both for fundamental and for applied researches. Complex spatial structure of the contemporary distribution of population in the world, and in Serbia as well, during history were specified by human migrations of complex scope and determinants. In the scientific debates over the long term, the older models of distribution generally treated dispersion, and the newer models, mainly from the 70s of XX century, polarization, that is, clustering of the population through spatial concentration. These questions are the core of geographic access to the condition and development of population systems, that can be viewed through spatial-analytical approach. The aim is primarily a test of spatial aspects of population phenomena through distribution characteristics, forms of spatial structures, connections and relationships between demographic elements and other spatial systems as dynamic and temporally variable categories. Distribution is a result of the changes that have occurred in the past and transitional conditions of demographic and overall development. Development of the spatial-analytical approach in population science is correlated with the use of modern quantitative methods and technical researches, as mathematical and statistical methods facilitate consideration of the flow and the determinants of population phenomena. The optimal population number is most often discussed in relation to the complex relationship between resources, space, level of technological and agricultural development, migrations, as well as any significant relationship between the old and the young population in a given territory. One of the main questions is where is the balance (or compromise) between the quantity and the quality of life? The most common answer is that it can be found in the distribution of population, as the most optimal distribution of population today imposes as an absolute necessity. The aim of research in this PhD thesis is to assess the development of the theory of population optimum over a longer period of history, to define the direction in 9 contemporary theoretical debates, as well as to get to the base of the theoretical model that could be applied to the statistical empirical material for Serbia. This has been achieved by monitoring the attitudes of the optimal population number from ancient times to the present, with its abstraction and emphasis on the most significant models in order to better perform their evaluation. In the world there is a numerous literature that treats the theoretical aspects of the population optimum, many conferences on the subject were held, and in recent decades a significant number of organizations studying this issue had been also established. A large number of empirical analyses on both the global and the national level have been done, which is associated with the intensification of research of this phenomenon especially since the 70-ies of XX century, when there was a reaffirmation of the population optimum theory...

Although gender inequality has drawn researchers’ attention for many decades, it still is a relevant research topic and a current social issue. At the end of 20th century, various political subjects’ engagement is reinforced, aiming to resolve gender gap in all spheres. However, social inequality between women and men is complex and deeply immerged in the social structure. Many gender issues are relevant for the demographic development and demography must not neglect this social phenomenon. The biggest part of this dissertation consists of the social-demographic analysis of male and female population in Serbia, based on the relevant census data. Younger middle-aged women are married and have high level of education more often than men, but they are also dependent more often. There are favorable sociodemographic characteristics of older middle-aged men and male population over 65 years. Among elder women there is a significantly widespread widowhood, the level of education is more disadvantageous compared with men and their economic dependence is distinctly visible. Regarding economic activity, there are gender differences connected with the social-professional stucture relevant to present social inequality. There are differences between women and men regarding marital behavior as well as the education. However, the differences in economic activity are not to be limited to the effects of the conduct. Women`s employment is frequently regarded as a variable to decision-making about motherhoood and the reproductive behavior. In contrast, creating the conditions for optimal reconciliation of family and work requirements for both sexes goes beoyond resolving gender inequality. Majority of indicators witness the disadvantages of Central Serbia’s (Belgrade excluded) female population compared to women in Belgrade and in Vojvodina. The same is true for women in rural areas compared to women living in the cities. Hence, women’s overall standing and social position is dependent on economic and cultural conditions of a particular region, not disregarding their economic, marital and education status. Several indicators show the disadvantages of the male population compared with female. One of the indicators is life expectation, which affects disadvantageous socio-demographic characteristics of female population. The share of highly educated among younger middle-aged men is less not only related to women but also elder men. Negative effects of social transitions during the last decade of 20th century are noticed regarding economic activity of both sexes, but female population has suffered a more significant setback. Gender perspective is indispensable for understanding the demographic reality. Gender differences should be highlighted from both female and male standpoint, while carrying out research of various demographic processes and phenomena.

Традиционални приступ третирања неизвесности у пројекцијама становништва путем формулисања варијанти у распону од високе до ниске не може се сматрати задовољавајућим јер је нејасно колика је вероватноћа да ће интервал између варијанти покрити стварну величину популације. Такође, варијанте детерминистичких пројекција нису међусобно конзистентне будући да нетачно одражавају релативну неизвесност различитих типова показатеља као што су број становника, стопа фертилитета и коефицијенти старосне зависности. Иако је брз развој техника пробабилистичког прогнозирања популације у последњих деценију-две омогућио превазилажење бројних ограничења конвеционалних детерминистичких прогноза, стохастички приступ још увек није нашао своје место у званичним пројекцијама. Кроз примену тих техника ова дисертација представља прву свеобухватну пробабилистичку прогнозу становништва Србије. У ту сврху користи три главна метода овог приступа: екстраполацију временских серија, анализу историјских пројекционих грешака и метод експертског мишљења. На примеру популационе прогнозе Србије до 2050, показано је како елементи ова три метода могу бити комбиновани приликом израчунавања интервала предвиђања будуће популације и њене полно-старосне структуре. Анализиране су сличности и разлике са најновијом завничном пројекцијом Републичког завода за статистику, 2002-2032, као и са доступним стохастичким пројекцијама других држава. Посебна пажња посвећена је изградњи условних стохастичких прогноза као начину да се кориснику понуди сценаристичка интерпретација стохастичких резултата. Пробабилистичка прогноза показује да ће се Србија суочити са интензивирањем популационог старења без шанси да се тај процес врати на данашњи ниво. С обзиром на актуелни тренд популационог смањења државе, пораст плодности је један од два неопходна услова да се у наредним деценијама поврати данашњи број становника. Други је снажан прилив имиграната, који је могућ тек уз суштинску промену политичких и економских услова у земљи. Чак и тада, шансе су свега 12% да ће Србија 2050. имати више становника него данас. The traditional way of dealing with uncertainty in population projections through high and low variants is unsatisfactory because it remains unclear how likely it is that the interval between these variants will cover the actual population size. Besides, variants of deterministic projections are internally inconsistent in the sense that they misrepresent the relative uncertainty in different measures such as population size, fertility, and old-age dependency ratios. Even the techniques of probabilistic population forecasting are increasingly being recognised as a profitable means of overcoming many of the limitations of conventional deterministic forecasts, probabilistic approaches have not yet found their way into official population projections. This dissertation applies these techniques to present the first comprehensive set of probabilistic population forecasts for Serbia. It reviews three main methods to compute probabilistic forecasts, namely time series extrapolation, analysis of historical forecast errors, and expert judgement. It was illustrated, by the case of Serbia up to 2050, how elements of these three methods can be combined when computing prediction intervals for a population’s future size and age-sex composition. Stochastic results are compared with those of the latest official population forecast computed by Statistical Office of Serbia for period 2002-2032 as well as with the results of available stochastic forecasts for other countries. Special attention is dedicated to constructing conditional stochastic forecasts as a way of overcoming the lack of scenario-based interpretation in stochastic results. Stochastic forecast shows that Serbia will face significant population ageing with no chances to revert the process during the projection. With respect to decreasing trend of population size, fertility increase is one of two indispensable conditions if Serbia wants to restore its current size. The other is huge immigration that could be accomplished if the country experience fundamental political and economic changes in the forthcoming period. Even then, there is only 12 percent probability that Serbia’s population size in 2050 will be higher than it is today.