Search

Inspiracija za rad i problem koji se radom oslovljava: Život savremenog čoveka neza-misliv je bez sredstava savremene tehnologije. Pored nespornih prednosti života u eri digitalizacije, sajber prostor predstavlja ujedno i veoma rizičnu sferu mogućih zloupo-treba, manipulacija i različitih oblika viktimizacije. Mladi, kao najbrojniji korisnici sred-stava informacione tehnologije u najvećem su riziku kako od njihove zloupotrebe, tako i od viktimizacije u sajber prostoru. Ciljevi rada (naučni i/ili društveni): Rad ima za cilj predstavljanje dela rezultata istraži-vanja viktimizacije studenata Univerziteta u Beogradu. Dobijeni rezultati mogu poslužiti kao dobra osnova za identifikovanje negativnih iskustava studenata u sajber prostoru, te osmišljavanje preventivnih strategija u cilju edukovanja studenata i eliminacije nji-hove sajber viktmizacije. Metodologija/dizajn: Istraživanje je eksplorativnog karaktera, realizovano primenom kvantitativne metodologije, na uzorku od 338 studenata svih nivoa studija na fakulte-tima iz svih naučnih oblasti Univerziteta u Beogradu. Ograničenja istraživanja/rada: Ograničenja istraživanja proizilaze iz ograničenje prime-njenih tehnika za prikupljanje podataka. Iako nesumnjivo korisne za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, anketa o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem nasilja imaju svojih nedostataka, a koji se ogledaju u nespremnosti priznavanja viktimizacije i nasilnog po-našanja, kao i subjektivnosti ispitanika (“greške” u pamćenju, različito percipiranje pi-tanja od strane različitih ispitanika i sl.) Rezultati/Nalazi: Rezultati pokazuju da je većina ispitanika doživela neki oblik sajber viktimizacije, te da se u većini slučajeva radi se o višestrukoj viktimizaciji učinjenoj od strane nepoznatih osoba. Takođe, ispitanici prijavljuju i viktimizaciju partnerskim nasi-ljem u sajber prostoru koje se najčešće ogleda u primeni različitih kontrolnih taktika. Istraživanjem je utvrđena povezanost između viktimizacije u realnom životu i sajber prostoru, sa posebnim akcentnom na prediktorskom efektu iskustva nasilne viktimiza-cije. Generalni zaključak: Može se zaključiti da su studenti u visokom riziku od sajber vikti-mizacije različitim pojavnim oblicima, pri čemu su najzastupljeniji oni oblici koji se tre-tiraju kao teža krivična dela. To ukazuje na potrebu za realizacijom obuhvatnijih istra-živanja na uzorku ove kategorije mladih i osmišljavanja njima prilagođenih preventivnih strategija u cilju sprečavanja kako njihove viktimizacije, tako i ispoljavanja kriminalnih ponašanja u sajber prostoru. The inspiration for the paper and the problem that the paper addresses: The life of a modern man is unthinkable without the use of modern technology. Additionally to the undeniable advantages of life in the digitalization era, cyberspace also represents a very risky domain of possible abuse, manipulation and various types of victimization. Young people, as the largest users of information technology assets, are at the highest risk of their misuse and victimization in cyberspace Aims of the paper (scientific and/or social): This paper aims at presenting a part of re-search findings which relate to the experiences of victimization of Belgrade University students in cyberspace. The results obtained can serve as a good basis for identifying characteristics of negative experiences of students in cyberspace, and planning preven-tive strategies aiming to eliminate students' cyber victimization. Methodology/Design: The research is exploratory in nature, implemented using a qu-antitative methodology, on a sample of 338 students of all levels of study at faculties from all scientific fields of the University of Belgrade. Research/paper limitations: The limitations of the research comes from the limitations of the techniques used for data collection. Although undoubtedly, useful for finding out the dark crime figures, victimization surveys and self-report surveys have their li-mitations, which are reflected in the unwillingness of the respondents to admit victi-mization and violent behaviour, as well as the subjectivity of the respondents (“mistakes” in memory, different perception of questions by different respondents etc.). Results/Findings: The results show that more than half of the respondents had the experience of victimization in cyberspace during the studies. Mostly, it was multiple victimization committed by unknown perpetrators. Additionally, respondents reported a cyber IPV victimization, mostly manifested in a form of different control tactics. Cor-relation between victimization in real life and cyberspace, with particular emphasis on the experience of violent victimization, was also found. General conclusion: It can be concluded that students are at high risk of different forms of cyber-victimization, with the most prevalent those forms than can be treated as se-rious crimes. This indicates the need for more comprehensive research on a sample of this category of young people and the development of preventive strategies adjusted to them in order to prevent their victimization and the perpetration of criminal

Медији имају улогу у формирању јавног мњења па сходно томе и значајну друштвену моћ, што имплицира интерес политичких елита ка успостављању контроле над медијима. Као доказ оваквом схватању јесу и медији на простору бивше Југославије који су крајем осамдесетих година били мобилисани од стране политичких елита у новоформираним државама у правцу јачања национализма. У постконфликтном периоду у јавности се, поред националистичког јавља још један изразито искључиви дискурс- антинационалистички, који имају заједничке карактеристике попут једностраности и искључивости услед чега се називају безбедносним. Поред овог дискурса у јавности је заступљен и ретрибутивни, који инсистира на кажњавању злочинаца, док је ресторативни, чији је акценат на поновном успостављању нарушених међуетничких односа, слабо заступљен. Сходно томе, предмет рада су начини на које се медији у Србији баве међуетничким сукобима током и након оружаних сукоба на територији бивше Југославије и место које има ресторативни дискурс, док је циљ рада да се на основу анализе медијских текстова дође до препорука о унапређењу начина на који се медији у Србији баве међуетничким сукобима. Резултати реализованог истраживања указују да је у медијима у конфликтном периоду доминантан националистички дискурс и у режимским и нешто мање у слободним штампаним медијима. Жртве се приказују искључиво као апстрактне категорије и своде се на бројеве, што је случај како у конфликтном тако и у постконфликтном периоду. Веома мали број анализираних чланака даје предлоге за унапређење положаја жртава. У постконфликтном периоду (посебно 2003. години) заступљени су ретрибутивни и ресторативни дискурс (у режимским медијима) док се у 2009. години поново јавља безбедносни а удео ресторативног опада. Овакви налази указују да су медији у Србији под снажним утицајем актуелне политике, док су страдања људи, без обзира на етницитет, предмет медијске манипулације. Мedia play a role in shaping public opinion and consequently have a significant social power, which implies the interest of political elites in establishing control over media. Evidence of such understandings are media in the former Yugoslavia which were, in the late eighties, mobilised by political elites towards empowering nationalism in the newly formed states. In the post-conflict period, besides nationalistic another extremely excluding discourse occured - antinationalist, both having common features, souch as one-sidedness and exclusion, and they are referred to as security discourse. In addition to this discourse, retributive discourse is present in public, too, which insists on punishing criminals, while restorative discourse, whose emphasis is on re-establishing disrupted interethnic relations, is poorly represented. Accordingly, the subject of the paper are ways in which media in Serbia deal with inter-ethnic conflicts during and after armed conflicts in the territory of the former Yugoslavia and a place of a restorative discourse. The aim of the paper is to develop recommendations on improving ways in which media in Serbia deal with interethnic conflicts.Results of the conducted research indicate that nationalistic discourse is dominant in media during the armed conflicts, in the regime and somewhat less in the indipendant printed media. Victims are shown exclusively as abstract categories and are reduced to numbers, which is the case both in conflict and in the post-conflict period. Very small number of analyzed articles give a proposal for improvment of the position of victims. In the post-conflict period (especially in 2003), retributive and restorative discourses are present (in the regime media), while in 2009, the security discourse recalls again, and the share of restorative decline. Such findings indicate that media in Serbia are under the strong influence of the current policy, while sufferings of people, regardless of ethnicity, are subject to media manipulation.