Циљ овог рада је провера генералне хипотезе да је легитимна само она револуција која се изводи у име хуманих и рационалних циљева, ефикасним средствима примереним циљевима и чији резултати не поништавају циљеве. Историјска верификација обухватила је револуцију у Низоземској (1566-1609), Пуританску (1640-1660) и Славну револуцију (1688-1689) у Енглеској, Америчку револуцију (1775-1783), Француску буржоаску револуцију (1789-1799), Јулску револуцију у Француској 1830, Фебруарску револуцију у Француској 1848, Фебруарску и Октобарску револуцију у Русији 1917. године. У процесу истраживања примењене су историјско-компаративна, биографска метода и метода анализе садржаја, као и логички поступци анализе, синтезе и генерализације. У предреволуционарној и револуционарној ситуацији, легитимност „старог режима“ већ је озбиљно уздрмана, што омогућава почетни успех револуције. У процесу преношења легитимности са „старог режима“ на настајући „нови поредак ствари“, револуција прво стиче негативну легитимност, али она мора и јасно да означи свој циљ, како би се знало чему тежи и да би пружила гаранције да из ње неће проистећи само промена носиоца власти. То значи да она мора, поред обарања „старог режима“ да има и други циљ – успостављање новог поретка, са новим системом вредности и начином владања, а трајност и стабилност новог поретка не може да буде заснована на негативној легитимности, која нестаје уколико револуција не успе у свом науму и не испуни очекивања због којих је подигнута. Циљеви и вредности за које се револуција залаже, у име којих се подиже и због којих стиче подршку, представљају неку врсту замене за исправност владарског наслова. Они јој дају метаправну снагу и надлегално достојанство. Зато револуција може да изађе из правног оквира „старог режима“, а да не буде узурпаторска. Да б и ј една револуција била легитимна није, међутим, довољно да њени прокламовани циљеви буду узвишени. Важно је да поступци револуционара буду усмерени ка остваривању циљева револуције, као и да поштују и не поништавају њена идеје и циљеве. Циљеви не могу да буду покриће за злочине и не могу да оправдају сва средства. Средство употребљено за достизање неког циља, у име одређених вредности, мора да буде у складу са циљем који помоћу њега треба остварити. Коначну потврду легитимности револуције дају њени резултати. Они су најважнији и са практичног становишта, али и са становишта хуманости. Ако револуција на свом путу изгуби усмерење ка циљевима и вредностима које је сама прокламовала, ако не износи из сфере могућности и не претвара у стварност друштвене односе и установе, рационалније и хуманије од оних постојећих, онда је она не само узалудан, него и опасан покушај скраћивања историје, уз изазивање нестабилности и велике жртве. Таква револуција не може да се легитимише својим исходом. С друге стране, ако револуција прерасте у релативно стабилан поредак заснован на новим вредностима на које се позива, уз тенденцију приближавања својим идеалима и ако се у том поретку остварују циљеви револуције, таква револуција се легитимисала својим резултатима. Најбољи начин да револуција донесе примену својих начела у релативно стабилном и релативно трајном облику, јесте да прође кроз процес институционализације и конституционализације. И за револуционарну власт важи правило да тежи да се шири и јача. Неограничена власт велика је опасност за слободу. С обзиром на то да су све револуције подизане у име слободе, за успех револуције неопходно је да власт коју она успоставља буде ограничена. То се постиже заменом сваке личне власти одговарајућим институцијама и правним поретком, заснованим на рационалним и хуманим начелима револуције. Институционализација и конституционализација су омогућавале да се револуција заврши, то јест да се оконча употреба револуционарних метода и изванредних мера. Помоћу тих процеса тековине револуције сачуване су и за наредне генерације, без радикалних застрањивања и без излишног проливања људске крви. The aim of this study was to verify the general hypothesis which argues that a revolution is legitimate only if it is done in the name of humane and rational goals, conducted by efficient means that are consistent with the goals and if its results do not negate that goals. Historical verification included the Rrevolution in the Netherlands (1566-1609), Puritan (1640-1660) and the Glorious revolutions (1688-1689) in England, the American Revolution (1775-1783), the French Bourgeois Revolution (1789-1799), the July Revolution in France in 1830, the February Revolution in France in 1848, the February and the October revolutions in Russia in 1917. year. In the process of research were applied comparative historical, biographical method and the method of content analysis, and logical processes of analysis, synthesis and generalization. In pre-revolutionary and revolutionary situation, the legitimacy of the "old regime" has already been severely shaken, allowing the initial success of the revolution. In the process of transferring the legitimacy of the "old regime" to the emerging "new order of things," revolution firstly acquires a negative legitimacy, but it also has to promote clearly its goal, in order to know its tendency and to provide assurances that it will not result only in a change of government representatives. This means that revolution must have another goal, besides overthrowing the "old regime" and that goal is to establish a new order, a new value system and way of governance, and the durability and stability of the new regime can not be based on the negative legitimacy, which disappears if the revolution does not achieve its goals and does not meet the expectations. The aims and values of the revolution are a kind of replacement for the correctness of the ruler's title. They give to the revolution supreme strength and dignity. That is why the revolution can come out of the legal framework of the "the old regime" and at the same time not to be usurper. In order to declare a revolution legitimate it is not enough that its defined goals are noble. It is important that the actions of the revolutionaries are directed towards achieving the goals of the revolution, and to respect and not to reverse its ideas and goals. Goals can not justify every mean. The means used to achieve a goal, in the name of certain values, must be consistent with the goal. The final confirmation of the legitimacy of a revolution is in its results. They are the most important form practical point of view, but also from the point of view of humanity. If revolution, on its revolutionary way, lose its orientation towards the proclaimed goals and values, if it does not take out the new social relations and institutions, more rational and more humane than the existing ones, from the sphere of possibility and makes them real, then it is not only futile, but also dangerous attempt of shortening history. Such a revolution can not be legitimized by its results. On the other hand, if the revolution makes a relatively stable order, based on the new values, with a tendency to approach its ideals, and if the revolution achieves its goals, this revolution is legitimized bz its results. The best way for implementation of the principles and ideas of the revolution in relatively stable and relatively permanent form, are processes of institutionalization and constitutionalization. Concearning the revolutionary government and its power, it is principle that political power tends to be as wide and strong as it can, as for other forms of goverment. Unlimited power is a great threat to freedom. Limiting the political power is very important for the success of the revolution, besause all revolutions are raised in the name of freedom. This can be achieved by replacing personal power with appropriate institutions and legal system, based on rational and humane principles of the revolution. Institutionalization and constitutionalization enable revolution to be completed, which means to end the use of revolutionary methods and radical measures. Using these process enable that gains of the revolution are preserved for future generations, without any radical deviations and without shedding of human blood.