Search

U intenzivnoj stočarskoj proizvodnji, životinje su izložene brojnim stresogenim faktorima koji vode poreklo iz hrane, okruženja, tehnolo- gije proizvodnje, kao i bioloških/individualnih karakteristika svake je- dinke. Navedeni stresori su odgovorni za slabije proizvodne rezultate, lošije reproduktivne karakteristike, kao i smanjenu otpornost organiz- ma prema bolestima. Na molekularnom nivou, aktivnost stresora se vezuje za stvaranje slobodnih radikala i nastanak oksidativnog stresa sa posledičnim oštećenjem biološki važnih molekula. U telu životinje, postoji veliki broj jedinjenja koja ispoljavaju antioksidativni efekat. Ne- ka od njih se sintetišu u tkivima (askorbinska kiselina, koenzim Q, kar- nitin, taurin i antioksidativni enzimi), dok se druga unose putem hrane (vitamini, karotenoidi, fenolna jedinjenja i mineralne materije). Najvaž- niji praktičan korak u sprečavanju oksidativnog oštećenja i održava- nju ravnoteže antioksidativne odbrane u telu životinja se postiže po- boljšanjem antioksidativnog kapaciteta hrane, odnosno optimizacijom unosa antioksidanasa putem hrane za životinje. Pravilnom upotrebom antioksidanasa usporavaju se oksidacioni procesi u hrani i smanjuje se unos slobodnih radikala od strane životinja, čime se poboljšava- ju njihove proizvodno-reproduktivne karakteristike, kao i kvalitet me- sa. Najjednostavniji način predstavljanja antioksidativnog kapaciteta uzorka se vrši na osnovu određenog referentnog standarda, najčešće 6-hidroksi-2,5,7,8-tetrametilhroman-2-karboksilne kiseline, poznate kao Trolox. Na osnovu rezultata dobijenih pomoću Trolox standarda vrši se procena antioksidativnog kapaciteta hraniva i smeša za ishra- nu životinja, kao i upotrebljenih aditiva sa antioksidativnim dejstvom.

Među hranljivim materijama koji su neophodne u ishrani krmača, mikroelementi su često zanemareni zbog manjeg broja istraživanja u ovoj oblasti. Iako su mikroelementi u smešama za ishranu krmača sadržani u veoma malim količinama, neophodni su za održavanje normalne telesne funkcije, optimizovanje rasta, razmnožavanje i pravilan skeletni razvoj, a jedna od važnijih uloga im je i stimulisanje imunskog odgovora. Zabeležena je znatna demineralizacija makroelemenata i mikroelemenata, uključujući cink, bakar i mangan kod krmača u trećem partusu u poređenju sa negravidnim nazimicama iste starosti, što ukazuje da je u praktičnim uslovima potreba za mikroelementima potcenjena. Tradicionalno, upotreba neorganskih izvora mikro­elemenata kao što su sulfati i oksidi je široko rasprostranjena u industriji hrane za životinje zbog njihove dostupnosti i pristupačne cene. Sa tehnološkim napretkom, razvijeno je nekoliko različitih oblika organskih izvora mikroelemenata, uključujući komplekse mikroelement­aminokiselina, mikroelement­polisaharid, mikroelement­proteinat i mikroelement­metionin hidroksi analogni helat (MHAC). Upotreba organskih formi mikroelemenata povećava efikasnost proizvodnje svinjskog mesa, što se pozitivno odražava na ekonomski bilans proizvodnje, a ovo se posebno odnosi na helatne forme mikroelemenata vezane za metionin koje u odnosu na druge izvore minerala obezbeđuju visokoproduktivnim krmačama maksimalno ispoljavanje genetskog potencijala. Zbornik predavanja

Nutritivna anemija izazvana nedostakom gvožđa је јedno od najčešćih metaboličkih oboljenja prasadi na sisi u intenzivnom svinjarstvu. Učestala incidenca pojave ovog metaboličkog poremećaja vezuje se za početak uzgoja prasadi u zatvorenom prostoru, kao i za činjenicu da je kod svinja transfer gvožđa kroz placentu do fetusa ograničen. Mleko krmače je bogato svim hranljivim materijama neophodnim za prasad, sa izuzetkom gvožđa. Nutritivna anemija može biti izazvana i nedostatkom bakra, kao i kobalta i određenih vitamina (folacin, riboflavin i vitamin B6). Prasad dolazi na svet sa oko 50 mg gvožđa u organizmu. Kako su dnevne potrebe praseta u gvožđu oko 7-11 mg, jasno je da posle samo nekoliko dana nakon prašenja treba započeti sa dodavanjem gvožđa. Trošenjem zaliha gvožđa u organizmu prasadi, prvo dolazi do gubitka apetita, a zatim progresivnog mršavljenja i uginuća životinja. U borbi protiv anemije izazvane nedostatkom gvožđa dominira tehnika intramuskularne aplikacije 100-200 mg gvožđa u obliku gvožđe dekstrana, što predstavlja privremenu supstituciju ovog, za prasad neophodnog mikroelementa, ali i stres sa aspekta dobrobiti životinja. Nutritivnu strategiju u rešavanju ovakve problematike predstavlja težnja da prasad što pre počne da konzumira dopunsku peletiranu hranu – predstarter, s obzirom da je moguće ovakvu smešu prilagoditi enzimskom sistemu prasadi još u starosti od 3 do 4 dana, kada još uvek nisu potrošene zalihe gvožđa koje mledunče ima na rođenju. Za nutricioniste je posebam izazov obogaćenje predstarter smeše helatnim formama mikroelemenata, što sigurno povećava iskoristivost i posledično smanjuje gubitke u prasilištu.

Glavni cilj u proizvodnji konzumnih jaja je obezbeđivanje kontinui- rane i visoke nosivosti kokošaka tokom cele godine. Pored održava- nja adekvatnog zdravstvenog stanja i ishrane jata, jedan od najvažni- jih faktora koji omogućava ispunjavanje ovog cilja je primena optimal- nog programa osvetljenja. Programi osvetljenja (prvenstveno različita dužina trajanja i intenzitet svetlosti) koji se primenjuju, kako tokom fa- ze rasta, tako i tokom proizvodnog perioda u životu kokošaka nosilja, predstavljaju ključne faktore u dostizanju polne zrelosti i određivanju početka proizvodnje jaja. „Zlatno pravilo“ kojeg se treba pridržavati u dizajniranju programa osvetljenja je da se kokice nikada ne izlažu po- većanju dužine dana (dužine svetlosnog perioda) sve dok ne počne planirana svetlosna stimulacija i nikada se ne izlažu skraćenju dužine dana tokom proizvodnog ciklusa. Pridržavajući se navedenog princi- pa, nakon smeštaja jednodnevne piladi na farmu, dužinu dana potreb- no je konstantno i postepeno smanjivati (“step down” faza), sve do dostizanja minimuma, nakon čega sledi faza stalne (nepromenjene) dužine dana (“konstantna” faza), da bi se, na kraju, dužina svetlosnog perioda postepeno povećavala (“step up” faza), kako bi se postigao krajnji cilj, odnosno podstakao početak leženja. Programe osvetljenja neophodno je prilagoditi tipu objekata, uslovima proizvodnje, klimat- skim faktorima, težini jaja koju zahteva tržište, kao i zakonskim propi- sima koji se odnose na dobrobit životinja u toku eksploatacije.

Book of Abstracts

Конјуговане линолне киселине (CLA) су позициони и геометријски изомери есенцијалне линолне масне киселине. У исхрани људи CLA имају антиканцерогено, антиатерогено, имуномодулаторно и деловање против гојазности. Такође повољно утичу на имуни систем, метаболизам костију и односе ткива у телу. Највеће количине CLА налазе се у месу преживара као последица активности бактерија (Butirovibrio fibrisolvens) које изомеризују линолну киселину. Садржај CLА не разликује се само између врста меса (говеђе, овчије, свињско, живинско), већ и између различитих ткива исте животињске врсте. Исхрана има значајан утицај на садржај CLА у ткивима животиња. Бројне студије су показале да се садржај CLА може повећати како код преживара, тако и код моногастричних животиња. Код моногастричних животиња садржај CLА може да се повећа њеном употребом у исхрани или додавањем у оброк животиња њених прекурсора (вакценска киселина, омега-7 масна киселина). У исхрани живине, препарати CLА додају се најчешће у количини до 2%, што повећава садржај CLА у месу и при том не утиче негативно на производне резултате и параметре квалитета меса. Запажено је да повећан садржај CLА у месу повoљно утиче на његову оксидативну стабилност. Основни циљ употребе CLА у исхрани живине је повећање садржаја CLА у месу, чиме може да се добије производ посебног квалитета (функционална храна). Conjugated linoleic acid (CLA) are positional and geometric isomers of essential linoleic fatty acid. CLA in the human diet have anti-carcinogenic, anti-atherogenic, immunomodulatory and anti-obesity functions. Also, they have a beneficial effects on the immune system, bone metabolism and interrelation of tissues in the body. The highest amounts of CLA have been found in meat of ruminant as a result of bacterial activity (Butirovibrio fibrisolvens) which have the capacity to isomerise linoleic acid. The content of CLA is not different only between various types of meat (beef, sheep, pork, poultry) but also between different tissues of the same animal species. Nutrition has a significant impact on the content of CLA in animal tissue. Numerous studies have shown that content of CLA can be increased in the ruminants such as in monogastric animals. In monogastric animals the content of CLA can be increased by their use in food or by adding in animal meal their precursors (vaccenic acid, an omega-7 fatty acid). In poultry nutrition CLA preparations are usually added in an amount up to 2%, which increases the CLA content in meat without any adverse effect on the performance and meat quality parameters. It was observed that increased content of CLA in meat favorably affect its oxidative stability. The main objective of the use of CLA in poultry nutrition is to increase the CLA content in meat in order to obtain a product of a special quality (functional food).