Search

A number of risk behaviours, such as smoking, overweight, excessive alcohol intake, insufficient physical activity, excessive and frequent intake of salt, reduced fruit and vegetable intake, increased fat intake, which constitute living habits of an individual can influence the occurrence of hypertension and hyperglycaemia. The changing of these lifestyles can reduce the risk of developing prehypertension and prediabetes.The survey was conducted at student's campuses. The respondents were subjected to the height, weight, blood glucose and blood pressure. Respondents filled in previously created questionnaire that was approved by the Ethics Committee for Biomedical Research Faculty of Pharmacy, University of Belgrade.The percentage of respondents with a glucose value above the reference value was 14.6% (n=19), 2.4% (n=3) had values greater than 7 mmol/L without being diagnosed with diabetes, and accordingly, 2.4% (n=3) had elevated HbA1c values (above 42 mmol/mol or 6.0%). The percentage of respondents with elevated systolic and diastolic blood pressure was 14.9% and 7.4% respectively. Regarding calculated risk scores, they showed parallel increase with increas-ing of BMI (HPS), systolic and diastolic pressure (OHS), and glucose concentration (OPS).When analysing all the factors that could cause the later development of diabetes, which is associated with hypertension as well, it is observed that the student population is very much exposed to those factors. The results of this study cannot be representative for the general population of students, but they can provide recommendations for further research.Neki bihevioralni faktori rizičnih ponašanja, kao što su pušenje, gojaznost, preterani unos alkohola, nedovoljna fizička aktivnost, preterano i često konzumiranje soli, smanjen unos voća i povrća, povećan unos masti, a koji predstavljaju životne navike pojedinca mogu da utiču na pojavu hipertenzije i hiperglikemije. Promena ovih životnih stilova može da smanji rizik od razvoja prehipertenzije i predijabetesa.Istraživanje je sprovedeno u studentskim domovima. Ispitanicima je merena visina, težina, nivo glukoze u krvi i krvni pritisak. Ispitanici su popunjavali namenski kreiran upitnik koji je odobren od strane Etičkog komiteta za biomedicinska istraživanja Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Procenat ispitanika sa vrednošću glukoze iznad referentne vrednosti iznosio je 14,6% (n = 19), dok 2,4% (n = 3) imaju vrednost veću od 7 mmol/L bez dijagnostikovanog dijabetesa, i shodno tome, 2,4% (n = 3) ima povišen HbA1c (iznad 42 mmol/mol odnosno 6,0%). Procenat ispitanika sa povišenim sistolnim i dijastolnim krvnim pritiskom bio je 14,9% odnosno 7,4%. Što se tiče izračunatih skorova rizika, pokazali su paralelno povećanje sa povećanjem BMI (HPS), sistolnog i dijastolnog pritiska (OHS), i koncentracije glukoze (OPS).Kada se analiziraju svi faktori koji bi mogli da izazovu kasniji razvoj dijabetesa, koji je povezan sa hipertenzijom, uočeno je da je studentska populacija veoma izložena ovim faktorima. Rezultati ove studije ne mogu biti reprezentativni za opštu populaciju studenata, ali oni mogu da daju preporuke za dalja istraživanja.

Увод: Ниска здравствена писменост (Health literacy – HL) повезана је са лошим здравственим исходима, а код дијабетеса (ДМ) здравствено писменији пацијенти боље контролишу гликемију, имају мању преваленцу компликација, боље управљaју терапијом и комуницирају са здравственим радницима. Циљ рада: Проценити HL и домене HL пацијената на примарном нивоу здравствене заштите и испитати разлике према социодемографским карактеристикама. У субпопулацији дијабетичара проценити нивое HL применом два инструмента и испитати разлике у нивоима и доменима HL у односу на тип дијабетеса, место становања, пол и ниво образовања. Материјал и методе: Спроведена је проспективна студија пресека од децембра 2019. до марта 2020. године у апотеци и дому здравља. Коришћени су: Општи упитник о пацијентима, Европски упитник за процену HL (HLS-EUQ12), Упитник за брзу процену HL (BRIEF-3Q – у популацији ДМ). Нивои HL према HL скору били су неадекватна, маргинална, довољна и одлична, а према DHL скору неадекватна и адекватна. Резултати: Од 143 пацијента, 48 је било са дијабетесом, предоминантно са ДМТ2 (68,75%). Ниску HL (HL скор ≤ 32) имало је нешто више од половине испитаника (54,6%) у укупном узорку и међу ДМ ( 52,2%). Неадекватну HL (DHL скор ≤ 9) имало је 31,25% ДМ, више оних са ДМТ2. Од 4 домена HL (доступност, разумевање, процена, примена) најлошије вреднсти код ДМ су биле у домену доступности информација. Од свих 12 питања дијабетичари су најтеже перципирали способност примене информaције када одлучују како да побољшају сопствено здравље, а најлакшим су перципирали разумевање потребе за превентивним прегледима. Виши DHL и HL скор повезан је са женским полом, факултетским и последипломским образовањем, животом у већем граду и већим месечним примањима. Закључак: Преваленца неадекватне HL код пацијената са ДМ на примарном нивоу здрваствене заштите је висока, без обзира на уочене разлике у дистрибуцији нивоа HL у зависности од инструмента за процену. Даља истраживања предиктора ниске HL код ДМ су неопоходна. Introduction: Low health literacy (HL) is associated with poor health outcomes. More health literate diabetes mellitus (DM) patients control glycemia better, have a lower prevalence of complications, manage therapy better and communicate with healthcare professionals. The Aim: Тo assess HL and HL domains of patients at the primary level of health care and examine the differences according to sociodemographic characteristics; to assess HL levels using two instruments in DM patients and examine differences in HL levels and domains in relation to the type of diabetes, the place of residence, gender, income and level of education. Material and Methods: A prospective cross-sectional study was conducted from December 2019 to March 2020 at primary care using general patient questionnaire, Short Version of the European Health Literacy Survey Questionnaire (HLS-EUQ12), and BRIEF-3Q (only for DM). HL levels were calculated as inadequate, marginal, sufficient and excellent HL scores; and according to the BRIEF-3Q as adequate and inadequate DHL scores. Results: Of the 143 patients, 48 had diabetes, predominantly DM2 (68.75%). In total, low HL (HL score ≤ 32) has more than half of the respondents (54.6%) and 52.2% among DM. However, assessed by BRIEF-3Q there were less diabetics with inadequate HL (DHL score ≤ 9) - 31.25% DM. Of the 4 HL domains (availability, understanding, processing, application), the worst values in DM were in questions for the information availability domain. The higher DHL and HL scores is related to females, university and postgraduate education, life in a bigger city, and higher monthly incomes. Conclusion: The prevalence of inadequate HL at the primary level DM patients is high, tough we observed differences in the distribution of HL levels depending on the assessment instrument. Further research into the predictors of low HL in DM patients is necessary.