Search

У статті висвітлено сучасний стан подієвого туризму в Рівненській області. Акцентовано увагу на недостатньо розвиненій у регіоні мережі засобів розміщення для туристів. Наведено результати опитування жителів області щодо визначення туристичних пріоритетів. Найбільше туристи зацікавлені у відпочинку на природі. Головним центром формування пропозицій туристичних подій є обласний центр і рекреаційні території природних парків. Туристичні події розглянуто в розрізі сезонів. Найбільша кількість заходів припадає на весняно-літній період. Найпопулярнішими заходами за кількістю відвідувачів є фестивалі «ArtJazzCorporation», «Бурштиновий шлях», «Музейні гостини». Великий потенціал мають фестивалі й веломарафони, організовані в мальовничих регіонах області: «Поліська Січ», «Буща папороть», «Новомалинська Любава», «Тарас Бульба» та ін. Найактивніша участь в організації туристичних подій Рівненщини належить громадським організаціям. Серед перспективних напрямів – апітуризм і зелений маршрут «Медове коло». Акцент цього туристичного маршруту ґрунтується на бортництві – древній формі бджільництва. Апітуризм – найперспективніший для залучення іноземних туристів, оскільки в Рівненській області до цього часу збереглися родини, які отримують мед таким давнім автентичним способом, як бортництво. Для покращення розвитку подієвого туризму на Рівненщині запропоновано таки перспективні напрями, як розвиток апітуризму, роміщення детальної багатомовної інформації про туристичні заходи на веб-сайтах, розвиток екскурсійної діяльності з елементами інтерпретації природи й історико-культурної спадщини, здійснення потужної інформаційної реклами туристичної події, розробка маркетингової стратегії просування подієвого туризму, залучення інвесторів і спонсорів. The current state of event tourism in Rivne region is reviewed in this article. The authors emphasize that the network of accommodation for tourists is not well developed in the region. The results of the survey of the inhabitants of the region in determining the tourist priorities is provided. Most tourists are interested in outdoor activities. The main center for the formation of tourist events is the regional center and recreational areas of nature parks. Tourist events are considered in the context of the seasons. The largest number of touristic events are in the spring-summer period. The most popular events by number of visitors were the «ArtJazzCorporation», «Amber Way», «Museum feasting» festivals. Great potential has for festivals and bike marathons organized in the picturesque areas of the region: «Poliska Sich», «Bushcha Paporot», «Novomalinska Lyubava», «Taras Bulba» etc. Public organizations take the active part in the organization of touristic events in Rivne region. Among the promising directions is apiturism and the green route Medovy Kolo. The emphasis of this tourist route is based on honey harvesting – an ancient form of beekeeping. Apitourism has great prospects for attracting foreign tourists, since in the Rivne region until this time there are families who receive honey in an old authentic way, such as beekeeping. In order to improve the development of event tourism in the Rivne region, such promising directions are proposed: the development of apitourism; provide detailed multilingual information about travel events on websites; development of excursion activities with elements of interpretation of nature and historical and cultural heritage; implementing a powerful informational advertisement of a tourist event; development of a marketing strategy for promoting event tourism; attraction of investors and sponsors.

Rad ne sadrži sažetak.

Recognising modern tourist demands, tourist destinations perceive comparative advantages and potential available resources, placing them in the tourist market through selective tourist products and events. "How are gastronomic events perceived within the framework of sustainable tourist development?" is the research problem area, which leads to the definition of the paper purpose and goal. It relates to the assessment of perception of the importance of organisation of gastronomic events within the framework of sustainable tourist destination development by the local producers of original tourist products and the local population. The research includes assessment of how many gastronomic events intensify gastronomic tourism and how they valorise pre and post tourist season, which the Strategy of Development of Croatian and Istrian tourism recognises as the terms which must be touristically intensified, strategically enriching the tourist offer. In the paper, the social component of sustainability is also perceived through the attitudes of gastronomic event visitors. The research, which affirmed new scientific knowledge, was conducted by means of survey and interview methodology. For data processing, quantitative methods of analysis, synthesis, comparison, meta-analysis and other scientific and research methods were used. The generated knowledge confirms the purpose of the paper, which is channelled towards the determination of the importance of promotion of original products at gastronomic events, in accordance with the principles of sustainability. The research was conducted at the event Days of Fresh Olive Oil in Vodnjan, which was organised as a sustainable gastronomic tourist event.

Западна Србија у себи обједињује три округа са24 општине у Републици Србији и смештена је у њеном западном делу. Простире се на површини од11.882 km² што представља 13,45% територије Републике. Транзитност положаја је, кроз историју, условио богато културно-историјско наслеђе. Западна Србија се у овом истраживању нашла као раскрсница различитих идеологија, култура, менталитета, вера, те богатог материјалног и духовног наслеђа прожетог изузетним природним вредностима. Темељном валоризацијом њених потенцијала, могла би постати окосница развоја туризма, како у административним границама, тако и у ширем региону. Обилује споменицима културе где су заступљени најразличитији облици, од археолошких налазишта, преко дела са споменичким и уметничким својствима, до савремених облика културног уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду укључени у креирање и развој културног туризма и да, као такви, постану стална понуда у осталим облицима туристичких кретања, као што су спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл. Културно-историјско наслеђе није адекватно заштићено, недовољно је презентовано, интерпретирано и промовисано, тако да није адекватно укључено у туристичку понуду. Међутим, оно што поседујемо је богато нематеријално наслеђе. Туристима треба понудити нематеријалне културне ресурсе што је основ туристичког доживљаја– уживање у културној интеракцији, упознавање другачије културе и културног идентитета. Акценат треба ставити на старе занате, машине, рурална домаћинства, разне манифестације(сајмове , вашаре, изложбе). Ово може бити значајна конкурентска предност у региону. У комбинацији са природним ресурсима као главним мотивима туристичких кретања у Западној Србији, културни туризам би могао постати значајан фактор унапређења туризма уопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тај моменат ће сачекати неке наредне генерације. Zapadna Srbija u sebi objedinjuje tri okruga sa24 opštine u Republici Srbiji i smeštena je u njenom zapadnom delu. Prostire se na površini od11.882 km² što predstavlja 13,45% teritorije Republike. Tranzitnost položaja je, kroz istoriju, uslovio bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Zapadna Srbija se u ovom istraživanju našla kao raskrsnica različitih ideologija, kultura, mentaliteta, vera, te bogatog materijalnog i duhovnog nasleđa prožetog izuzetnim prirodnim vrednostima. Temeljnom valorizacijom njenih potencijala, mogla bi postati okosnica razvoja turizma, kako u administrativnim granicama, tako i u širem regionu. Obiluje spomenicima kulture gde su zastupljeni najrazličitiji oblici, od arheoloških nalazišta, preko dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima, do savremenih oblika kulturnog uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu uključeni u kreiranje i razvoj kulturnog turizma i da, kao takvi, postanu stalna ponuda u ostalim oblicima turističkih kretanja, kao što su sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl. Kulturno-istorijsko nasleđe nije adekvatno zaštićeno, nedovoljno je prezentovano, interpretirano i promovisano, tako da nije adekvatno uključeno u turističku ponudu. Međutim, ono što posedujemo je bogato nematerijalno nasleđe. Turistima treba ponuditi nematerijalne kulturne resurse što je osnov turističkog doživljaja– uživanje u kulturnoj interakciji, upoznavanje drugačije kulture i kulturnog identiteta. Akcenat treba staviti na stare zanate, mašine, ruralna domaćinstva, razne manifestacije(sajmove , vašare, izložbe). Ovo može biti značajna konkurentska prednost u regionu. U kombinaciji sa prirodnim resursima kao glavnim motivima turističkih kretanja u Zapadnoj Srbiji, kulturni turizam bi mogao postati značajan faktor unapređenja turizma uopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, taj momenat će sačekati neke naredne generacije. Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of 11,882 km² (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensive transit which resulted in rich cultural and historical heritage. In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures, mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding natural values. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development, both within its administrational borders and in wider region. Cultural sites are various – from archeological sites, historical and sacral monuments, to modern forms of culture. All these sites should be adequately included in creating and developing cultural tourism and it should become permanent offer in other forms of cultural movement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc. Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enough interpreted and promoted, so it is not an integral part of the tourist industry. However, we have rich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resources as a basis of the tourist experience - enjoying in cultural interaction, learning about different cultures and cultural identity. Emphasis should be placed on the old crafts, industrial heritage, rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significant competitive advantage in the region. In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement in western Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism in general, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering current conditions, this will be a challenge for the next generations.

Западна Србија у себи обједињује три округа са24 општине у Републици Србији исмештена је у њеном западном делу. Простире се на површини од11.882 km² што представља13,45% територије Републике. Транзитност положаја је, кроз историју, условио богато културно-историјско наслеђе.Западна Србија се у овом истраживању нашла као раскрсница различитих идеологија,култура, менталитета, вера, те богатог материјалног и духовног наслеђа прожетог изузетнимприродним вредностима. Темељном валоризацијом њених потенцијала, могла би постатиокосница развоја туризма, како у административним границама, тако и у ширем региону.Обилује споменицима културе где су заступљени најразличитији облици, од археолошкихналазишта, преко дела са споменичким и уметничким својствима, до савремених обликакултурног уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду укључени у креирањеи развој културног туризма и да, као такви, постану стална понуда у осталим облициматуристичких кретања, као што су спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл.Културно-историјско наслеђе није адекватно заштићено, недовољно је презентовано,интерпретирано и промовисано, тако да није адекватно укључено у туристичку понуду. Међутим,оно што поседујемо је богато нематеријално наслеђе. Туристима треба понудити нематеријалнекултурне ресурсе што је основ туристичког доживљаја– уживање у културној интеракцији,упознавање другачије културе и културног идентитета. Акценат треба ставити на старе занате,машине, рурална домаћинства, разне манифестације(сајмове , вашаре, изложбе). Ово може битизначајна конкурентска предност у региону.У комбинацији са природним ресурсима као главним мотивима туристичких кретања уЗападној Србији, културни туризам би могао постати значајан фактор унапређења туризмауопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тајмоменат ће сачекати неке наредне генерације.&nbsp, Zapadna Srbija u sebi objedinjuje tri okruga sa24 opštine u Republici Srbiji ismeštena je u njenom zapadnom delu. Prostire se na površini od11.882 km² što predstavlja13,45% teritorije Republike. Tranzitnost položaja je, kroz istoriju, uslovio bogato kulturno-istorijsko nasleđe.Zapadna Srbija se u ovom istraživanju našla kao raskrsnica različitih ideologija,kultura, mentaliteta, vera, te bogatog materijalnog i duhovnog nasleđa prožetog izuzetnimprirodnim vrednostima. Temeljnom valorizacijom njenih potencijala, mogla bi postatiokosnica razvoja turizma, kako u administrativnim granicama, tako i u širem regionu.Obiluje spomenicima kulture gde su zastupljeni najrazličitiji oblici, od arheološkihnalazišta, preko dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima, do savremenih oblikakulturnog uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu uključeni u kreiranjei razvoj kulturnog turizma i da, kao takvi, postanu stalna ponuda u ostalim oblicimaturističkih kretanja, kao što su sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl.Kulturno-istorijsko nasleđe nije adekvatno zaštićeno, nedovoljno je prezentovano,interpretirano i promovisano, tako da nije adekvatno uključeno u turističku ponudu. Međutim,ono što posedujemo je bogato nematerijalno nasleđe. Turistima treba ponuditi nematerijalnekulturne resurse što je osnov turističkog doživljaja– uživanje u kulturnoj interakciji,upoznavanje drugačije kulture i kulturnog identiteta. Akcenat treba staviti na stare zanate,mašine, ruralna domaćinstva, razne manifestacije(sajmove , vašare, izložbe). Ovo može bitiznačajna konkurentska prednost u regionu.U kombinaciji sa prirodnim resursima kao glavnim motivima turističkih kretanja uZapadnoj Srbiji, kulturni turizam bi mogao postati značajan faktor unapređenja turizmauopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, tajmomenat će sačekati neke naredne generacije.&nbsp, Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of11,882 km² (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensivetransit which resulted in rich cultural and historical heritage.In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures,mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding naturalvalues. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development,both within its administrational borders and in wider region.Cultural sites are various – from archeological sites, historical and sacral monuments, tomodern forms of culture. All these sites should be adequately included in creating anddeveloping cultural tourism and it should become permanent offer in other forms of culturalmovement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc.Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enoughinterpreted and promoted, so it is not an integral part of the tourist industry. However, we haverich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resourcesas a basis of the tourist experience - enjoying in cultural interaction, learning about differentcultures and cultural identity. Emphasis should be placed on the old crafts, industrial heritage,rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significantcompetitive advantage in the region.In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement inwestern Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism ingeneral, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering currentconditions, this will be a challenge for the next generations.

Este estudo teve por objetivo analisar os aspectos organizacionais da Festa Nacional do Peixe, em Tramandaí. Foi escolhida a 18ª edição por sua consolidação como um evento cultural no Litoral Norte, tanto em termos de público quanto em desenvolvimento estrutural. A pesquisa foi um estudo de caso de cunho qualitativo, feita a partir do estabelecimento de critérios que orientassem o estudo da gestão de um evento: a) objetivos organizacionais; b) envolvimento dos stakeholders; c) análise de desempenho; d) estrutura organizacional. O estudo empregou análise de documentos, entrevistas abertas e estruturadas, questionários fechados e observações in loco. Os documentos consistiram em projetos, materiais de publicidade, leis e decretos sobre as características da gestão da Festa e foram fornecidos pela Prefeitura Municipal de Tramandaí. As entrevistas foram realizadas com representantes do poder público do município e da iniciativa privada, num total de 43 entrevistados. Os questionários foram realizados com a comunidade local e com os visitantes da Festa, num total de 600 entrevistados. As observações, num total de 9, aconteceram dentro da Secretaria de Turismo de Tramandaí e nos pavilhões da Festa, durante as fases pré-evento, transevento e pós-evento. Os resultados evidenciaram que existem problemas pontuais na gestão da Festa Nacional do Peixe. Os objetivos da Festa são pouco específicos e redundantes, a participação dos stakeholders no evento não é simétrica e os gestores não elaboraram mecanismos de mensuração para analisar o desempenho que o evento atingiu. Quanto à estrutura organizacional da Festa, constatou-se que ela apresenta alguns traços do modelo Burocrático, o que dificulta uma gestão inovadora, ágil e flexível. This study had for objective to analyze the organizational aspects of the Festa Nacional do Peixe, in Tramandaí. The 18th edition was chosen considering its consolidation as a cultural event in the North Coast because of the great number of visitors and because of the structural development. The research was a study of case of qualitative stamp, starting from the establishment of rules that guided the research of an event´s administration: a) organizational objectives; b) involvement of the stakeholders; c) acting analysis; d) structural organizational. The research used analysis of documents, open and structured interviews, unopened questionnaires and observations in loco. The documents consisted of projects, publicity materials, laws and ordinances about the characteristics of the administration of the Party and they were supplied by the City hall of Tramandaí. The interviews were accomplished with people of the Municipal Administration and of private initiative, in a total of 43 interviewees. The questionnaires were accomplished by the local community and by the visitors to the Party in a total of 600 interviewees. The observation, in a total of 9, were realized inside the Tourism Office and in the pavilions of the Party, by the phases: pre-event, during the event and after the event. The results evidenced that there are specific problems in the administration of the Festa Nacional do Peixe. The objectives of the Party were little specific and redundant; the participation of the stakeholders in the event was not symmetrical and the managers didn´t elaborate measuring mechanisms to analyze the performance reached by the event. We noticed that the organizational structure of the Party presents some vestiges of the Bureaucratic model, what hinders an innovatory, clever and flexible administration.