Search

En este estudio se evaluaron los indicadores de la seguridad vial en el centro histórico de la ciudad de Tunja, mediante la base de datos proporcionada por la secretaria de tránsito y transporte de la ciudad comprendida entre los años 2008 a 2014 sobre accidentalidad. Se realizó el filtro para seleccionar los accidentes ocurridos en el sector de estudio dejando así una nueva base con los datos de interés, posteriormente se evaluaron los indicadores de la seguridad vial, luego se procedió a identificar los focos con mayor registro de accidentalidad, con el fin de evaluar las condiciones relacionadas con la ingeniería del tránsito y transporte que influyen sobre la accidentalidad en los diferentes focos. Se realizó la evaluación del estado del pavimento, velocidad de diseño, caracterización de la vía y comportamiento del peatón y del conductor, en los diferentes focos de estudio. Los datos obtenidos y analizados muestran que el sector conocido como centro histórico de la ciudad de Tunja no cumple con los mínimos parámetros para garantizar un sistema de seguridad vial de óptimas condiciones. In this study road safety indicators were assessed in the historic center of the city of Tunja, using the database provided by the Secretary of transit and transport of the city between the years 2008 to 2014 on accident. The filter was performed to select the accidents in the study sector leaving a new database with the data of interest, then the indicators of road safety were evaluated, then we proceeded to identify foci highest record of accidents, with to assess the conditions related to traffic engineering and transportation influencing accidents in the different foci. assessment of pavement condition, design speed, track characterization and behavior of pedestrians and the driver in the different foci of study. The data obtained and analyzed show that the sector known as the historic center of the city of Tunja does not meet the minimum standards to ensure road safety system in optimal conditions. Pregrado

Objective: Road crashes are considered as the eighth leading causes of death. There is a wide disparity in crash severity and law enforcement efficiency among low-, medium-, and high-income countries. It would be helpful to review the crash severity trends in these countries, identify the vulnerable road users, and understand the law enforcement effectiveness in devising efficient road safety improvement strategies.Method: The crash severity, fatality rate among various age groups, and law enforcement strategies of 10 countries representing low-income (i.e., India and Morocco), medium-income (i.e. Argentina, South Korea, and Greece), and high-income (i.e., Australia, Canada, France, the UK, and the United States) are studied and compared for a period of 5years (i.e., 2008 to 2012). The critical parameters affecting road safety are identified and correlated with education, culture, and basic compliance with traffic safety laws. In the process, possible road safety improvement strategies are identified for low-income countries.Results: The number of registered vehicles shows an increasing trend for low-income countries as do the crash rate and crash severity. Compliance related to seat belt and helmet laws is high in high-income countries. In addition, recent seat belt- and helmet-related safety programs in middle-income countries helped to curb fatalities. Noncompliance with safety laws in low-income countries is attributed to education, culture, and inefficient law enforcement.Conclusion: Efficient law enforcement and effective safety education taking into account cultural diversity are the key aspects to reduce traffic-related injuries and fatalities in low-income countries like India.

Безбедност саобраћаја представља глобални проблем који се манифестује људским и материјалним губицима изазваним саобраћајним незгодама, затим директним и индиректним трошковима саобраћајних незгода и загађењем животне средине. У свету се најчешћа насилна смрт догађа управо у саобраћајним незгодама. Данас све већи број земаља у свету има развијену свест да се безбедношћу саобраћаја може управљати као и било којим другим системом и да се број саобраћајних незгода може смањити без обзира на повећање обима саобраћаја и броја регистрованих моторних возила. Успех на пољу успостављања функционалног система безбедности саобраћаја између земаља је веома различит. Постоји велики број елемената и услова који морају бити испуњени како би једна држава могла успешно да управља безбедношћу саобраћаја. Један од најважнијих елемената за успешно функционисање система безбедности саобраћаја чини развој квалитетних база података о обележјима безбедности саобраћаја. Тек када држава успостави функционалне базе података које су ажурне, усаглашене са светом, доступне, са стандардизованим показатељима, онда може успешно да прати стање безбедности саобраћаја. Квалитетна анализа података је основ за избор мера и активности које ће допринети смањењу негативних последица саобраћајних незгода на дужи период. Истраживачи у области безбедности саобраћаја стално трагају за избором најбољег модела и показатеља којим би поуздано одредили степен угрожености у саобраћају. Поред све већег схватања важности и примене индикатора који на друге начине описују стање безбедности саобраћаја, попут индикатора перформанси безбедности саобраћаја, у већини земаља које су на почетку успостављања система безбедности саобраћаја и почетку управљања у овој области, број и последице саобраћајних незгода су најчешће примењиван и коришћен показатељ... Road safety represents a global problem which is reflected in human and material losses caused by road accidents, as well as in direct and indirect costs of road crashes and environmental pollution. Globally, violent deaths occur most often in road accidents. An increasing number of countries in the world today are well aware of the fact that road safety can be managed in the same way other systems are also being managed, and that the number of road accidents can be reduced regardless of the increase of traffic volumes and number of motorized vehicles. The success made in establishing a functional road safety system among the countries is quite versatile. There is a large number of elements and requirements that must be met so that a country could manage the road safety system successfully. One of the most important elements of a successful functioning of the road safety system is the development of quality databases with road safety features. Only when a state has established functional databases that are accurate, adjusted to the world practice, available, compatible with the standardized indicators, can it monitor the state of road safety in a successful way. The qualitative analysis of data is the basis for the selection of measures and activities that will contribute to reducing the negative consequences of road accidents, in a long run. Road safety researchers have been in constant quest for the selection of the best model and indicators that would reliably determine the level of traffic endangerment. Apart from the increasing understanding of the importance of indicator implementation, which describes the state of road safety in various ways, such as road safety performance indicators, in majority of countries that are at the beginning of establishing the road safety system and are starting only now to apply management processes in this area, the number and consequences of road accidents are the indicators that are most often used and applied...

роблем безбедности саобраћаја на глобалном нивоу је један од водећих проблема, са којим се сусрећу све земље света, почев од развијених, па све до неразвијених земаља. Кључ успеха у свакој области, па и у унапређењу безбедности саобраћаја огледа се првенствено у успешном и прецизном дефинисању постојећег стања, чиме се ствара могућност за достизање постављених циљева. За прецизно дефинисање постојећег стања неопходна су одговарајућа мерења, па се слична аналогија може применити и у области безбедности саобраћаја. На глобалном нивоу још увек није усаглашена и установљена процедура мерења и оцењивања стања у безбедности саобраћаја, између осталог и због тога што је безбедност саобраћаја комплексна област и што на безбедност саобраћаја утичу многи фактори, који су међусобно најчешће у јакој корелацији. Дакле, у безбедности саобраћаја још увек није успостављен прецизан и међународно признат и усвојен ''топломер'', који би указао на небезбедност или безбедност и који би указао на кључне области деловања у безбедности саобраћаја. У досадашњој пракси мерења и оцењивања нивоа безбедности саобраћаја користе се најчешће подаци о саобраћајним незгодама и последицама саобраћајних незгода. Овакав, тзв. традиционални приступ мерења и оцењивања нивоа безбедности саобраћаја је реактивни приступ, где се на основу излазних резултата оцењује стање. Међутим, тенденција у данашњем, савременом приступу је тзв. проактивно, односно превентивно деловање, које подразумева да се оцени стање у безбедности саобраћаја без познавања података о броју и последицама саобраћајних незгода, али и да се оцени стање у безбедности саобраћаја и пре догађања прве саобраћајне незгоде. Овакав приступ је широко прихваћен у последње време у безбедности саобраћаја представља и тзв. ''хумани приступ'' унапређења безбедности саобраћаја. The problem of traffic safety at the global level is a major problem faced by all countries of the world, from developed, to underdeveloped countries. The key to success in every field, including the improving of traffic safety is reflected primarily in the successful and precise definition of the current situation, which creates the possibility of achieving the set of goals. For a precise definition of the current situation it is required appropriate measurements, and a similar analogy can be applied in the field of traffic safety. At the global level has not yet been agreed and established procedures for measuring and assessing the situation in road safety, among other things, because road safety is a complex area and affected by many factors, which are usually mutually highly correlated. So, it has not been established and precise internationally recognized and adopted ''thermometer'' in the field of traffic safety, which would indicate unsafety or safety and that would indicate the key areas of activity in road safety. In the current practice of measuring and evaluating of traffic safety level it is commonly used data on road accidents and the consequences of accidents. This, so-called traditional approach to measuring and assessing traffic safety level is reactive approach, which is based on the output assessing. However, the tendency in today's modern approach is so-called proactive and preventive action, which means to assess the state of traffic safety without knowledge of the number and consequences of accidents, but also to assess the state of the traffic safety before the events of the first accident. This approach is widely adopted in recent times in traffic safety and is also called ''humane approach'' to improving road safety.

The road safety performance of countries is conducted by combining seven main risk indicators into one index using a particular weighting and aggregation method. Weights can be determined with respect to the assumed importance of the indicator, whereas aggregation operators can be used to stress better performances differently from worse performances irrespective of the indicator's meaning. In this research, both expert weights and ordered weighted averaging operators are explored, evaluated and integrated resulting in a ranking of countries based on a road safety index. (C) 2009 Elsevier B.V. All rights reserved.