Search

Držanje i eksploatacija nerastova na komercijalnim farmama imaju za cilj proizvodnju doza sperme za sopstvenu upotrebu. Životni vek nerastova a samim tim i dužina njihove eksploatacije u velikoj meri zavise od njihovog zdravstvenog stanja. Zbog toga kontrola zdravstvenog stanja nerastova, kontrola kvaliteta sperme za veštačko osemenjavanje kroz nadzor nad celokupnim procesom od uzimanja sperme do kvaliteta osemenjivačke doze, optimizacija ambijentalnih i sveobuhvatnih uslova držanja (smeštaj, mikroklimat, ishrana, napajanje, odnos zaposlenih), predstavljaju važne parametre sa aspekta zdravstvene kontrole samih nerastova, zdravstvene kontrole čitavog zapata ali i ekonomskih parametara produktivnosti farme kao i rentabilnosti čitave proizvodnje. Jedan od često prisutnih zdravstvenih probelma predstavljaju oboljenja lokomotornog sistema nerastova koji na farmama komercijalnog tipa imaju najveće učešće kada su u pitanju uzroci isključenja nerastova iz procesa proizvodnje. Problemi se često javljaju već posle prvog skoka, kao posledica slabe okoštalosti hrsakvice butne kosti (raskrečenost zadnjih nogu). Kod mladih zdravih nerastova šepanje nastaje kao rezltat oštećenja jastučića papaka i prskanja rožine infekcije. Kao posledica smeštaja na betonskoj podlozi javljaju se poremećaji u stavovima nogu, krivljenje distalnih delova ekstremiteta i posledična šepavost, odbijanje skoka i isključenje takvih nerastova na samom početku eksploatacije. U toku eksploatacije nerasta treba omoguciti da ishrana obezbedjuje njegov razvoj i normalnu priplodnu kondiciju. Priplodna kondicija se obezbedjuje precizno normiranom i kontroloisanom ishranom.

Patološke lezije na koži mogu biti posledica primarnog oboljenja kože ili klinička manifestacija sistemske bolesti. Tako na primer, postoje primarne bolesti kože, kod kojih uglavnom nema patoloških promena na unutrašnjim organima. U takve bolesti ubrajamo: nekrozu ušne školjke kod svinja, pitiriasis rosea, boginje svinja i dr. Primarne bolesti kože mogu biti bakterijske, virusne, gljivične, parazitske etiologije, genetske ili idiopatske. Postoje sistemske bolesti koje zahvataju jedan ili više organskih sistema, a koje se mogu manifestovati promenama na koži u koje ubrajamo klasičnu kugu svinja, crveni vetar, dermatitis nefropatija sindrom svinja (PDNS) i dr. U ovom radu dat je pregled različitih oboljenja koja se manifestuju patološkim promenama na koži i ukazano je na mogućnosti diferencijalne dijagnostike.

Afrička kuga svinja (African swine fever- AKS) predstavlja ozbiljnu pretnju svinjarskoj industriji širom sveta. Ova bolest, izazvana virusom Afričke kuge svinja (AKSV), prvi put je identifikovana u Africi, ali se od tada proširila na druge kontinente, uključujući Evropu i Aziju. Ovaj DNK virus je karakterističan po tome što je jedini DNK virus koga prenose artropodni vektori, meki krpelji (Acari:Argasidae) roda Ornithodoros. U Evropi, ASFV obično se prenosi putem inficiranih divljih svinja, ali i putem kontaminirane životne sredine, hrane, ljudi i insekata koji su imali kontakt sa zaraženim svinjama. Virus može dugo preživeti u životnoj sredini i otporan je na ekstremne uslove, što olakšava njegovo širenje. Postoje naučni dokazi da je više vrsta artropoda kao što su muve (Diptera: Muscidae) i kulikoidi (Diptera: Ceratopogonidae) uključeno u mehaničko širenje AKSV. Međutim, i dalje postoje ograničeni podaci o ulozi insekata u epidemiologiji AKS u Evropi. Infekcija svinja sa AKSV može dovesti do širokog spektra kliničkih znakova, uključujući visoku temperaturu, gubitak apetita, kožne promene, teške respiratorne probleme i konačno smrt. Afrička kuga svinja ima značajan ekonomski uticaj na svinjarsku industriju. Štete nastale zbog bolesti uključuju gubitak stoke, pad proizvodnje mesa svinja, povećane troškove suzbijanja bolesti i trgovinski embargo na zemlje zahvaćene bolešću. To može dovesti do ozbiljnih ekonomskih gubitaka za proizvođače, industriju hrane za životinje i povezane sektore. Glavna mera kontrole bolesti usmerena na sprečavanje njenog širenja iako su razvijene vakcine koje su u upotrebi u pojedinim delovima sveta. Kontrola Afričke svinjske kuge zahteva saradnju između vlada, poljoprivrednih organizacija i naučne zajednice. Mere koje se primenjuju uključuju ograničavanje kretanja svinja, poboljšanje higijenskih standarda na farmama, brzu detekciju i uklanjanje zaraženih životinja te edukaciju o rizicima i preventivnim merama. Cilj našeg rada je da doprinese

Patološke lezije na koži mogu biti posledica primarnog oboljenja kože ili klinička manifestacija sistemske bolesti. Tako na primer, postoje primarne bolesti kože, kod kojih uglavnom nema patoloških promena na unutrašnjim organima. U takve bolesti ubrajamo: nekrozu ušne školjke kod svinja, pitiriasis rosea, boginje svinja i dr. Primarne bolesti kože mogu biti bakterijske, virusne, gljivične, parazitske etiologije, genetske ili idiopatske. Postoje sistemske bolesti koje zahvataju jedan ili više organskih sistema, a koje se mogu manifestovati promenama na koži u koje ubrajamo klasičnu kugu svinja, crveni vetar, dermatitis nefropatija sindrom svinja (PDNS) i dr. U ovom radu dat je pregled različitih oboljenja koja se manifestuju patološkim promenama na koži i ukazano je na mogućnosti diferencijalne dijagnostike.

Askaridoza svinja je parazitsko oboljenje koje izaziva nematoda Ascaris suum Za askaridozu slobodno možemo reći da predstavlja najčešće, najznačajnije i najraširenije parazitsko oboljenje domaćih i divljih svinja. Ova parazitoza ima globalnu rasprostranjenost i ustanovljena je i u organskoj i ekstenzivnoj proizvodnji i na industrijskim farmama svinja. Gubici koji proističu od askaridoze su ravni, čak i veći od mnoštva zaraznih bolesti. Osim velikih zdravstvenih problema koje nanosi svinjarskoj proizvodnji askaridoza je zoonotsko obolenje., Pig ascariasis is a parasitic disease caused by the nematode Ascaris suum We can say that ascariasis is the most common, most significant and widespread parasitic disease of domestic and wild pigs. This parasitosis has a global distribution and has been established both in organic and extensive production and in industrial pig farms. Losses from ascariasis are flat, even higher than many infectious diseases. Apart from the major health problems it causes to pig production, ascariasis is a zoonotic disease.key wors: askaridoza, Ascaris suum, svinje.

Držanje i eksploatacija nerastova na komercijalnim farmama imaju za cilj proizvodnju doza sperme za sopstvenu upotrebu. Životni vek nerastova a samim tim i dužina njihove eksploatacije u velikoj meri zavise od njihovog zdravstvenog stanja. Zbog toga kontrola zdravstvenog stanja nerastova, kontrola kvaliteta sperme za veštačko osemenjavanje kroz nadzor nad celokupnim procesom od uzimanja sperme do kvaliteta osemenjivačke doze, optimizacija ambijentalnih i sveobuhvatnih uslova držanja (smeštaj, mikroklimat, ishrana, napajanje, odnos zaposlenih), predstavljaju važne parametre sa aspekta zdravstvene kontrole samih nerastova, zdravstvene kontrole čitavog zapata ali i ekonomskih parametara produktivnosti farme kao i rentabilnosti čitave proizvodnje. Jedan od često prisutnih zdravstvenih probelma predstavljaju oboljenja lokomotornog sistema nerastova koji na farmama komercijalnog tipa imaju najveće učešće kada su u pitanju uzroci isključenja nerastova iz procesa proizvodnje. Problemi se često javljaju već posle prvog skoka, kao posledica slabe okoštalosti hrsakvice butne kosti (raskrečenost zadnjih nogu). Kod mladih zdravih nerastova šepanje nastaje kao rezltat oštećenja jastučića papaka i prskanja rožine infekcije. Kao posledica smeštaja na betonskoj podlozi javljaju se poremećaji u stavovima nogu, krivljenje distalnih delova ekstremiteta i posledična šepavost, odbijanje skoka i isključenje takvih nerastova na samom početku eksploatacije. U toku eksploatacije nerasta treba omoguciti da ishrana obezbedjuje njegov razvoj i normalnu priplodnu kondiciju. Priplodna kondicija se obezbedjuje precizno normiranom i kontroloisanom ishranom.

Klasa Trematoda, u narodu poznatija kao metlji, obuhvata parazite čije telo nije segmentisano na člančiće i poseduju organe za pričršćivanja u vidu jakih muskuloznih pijavki. Kod svinja parazitira mali broj trematoda od kojih je većina u adultnom obliku a neke se nalaze incistirane u larvarnom stadijumu najčešće u mišićima svinja. U Evropi je prisutan mali broj trematoda ali su one zato u Aziji u velikom broju prisutne u patologiji svinja i ljudi. Ovde će mo dati prikaz najznačajnih zoonotske trematoda svinja: Alaria alata, Fasciola hepatica, Dicrocelium dendriticum, Fasciolopsis buski, Clonorchis sinensis i Opisthorchis felineus.

Afrička kuga svinja (AKS) je virusna hemoragična bolest domaćih i divljih svinja koja se širi u Evropi sa istoka na zapad kontinuirano od 2007. godine kada je virus unesen u Gruziju putem otpada iz luke. Jedna je od najznačajnijih bolesti svinja kada se u obzir uzmu posledice po zdravlje životinja, ekonomske štete i posledice po društvo u celini. Odsustvo specifične terapije i mogućnosti za vakcinaciju kod svinja u Evropi svrstava ovu bolest kao prioritetnu za sprečavanje njene pojave, suzbijanje širenja i iskorenjivanje, ali i nameće potrebu za daljim istraživanjima osobina virusa afričke kuge svinja i njegovog odnosa sa vektorima i domaćinom. Virus afričke kuge svinja je DNK virus iz familije Asfarviridae i roda Asfivirus, čija transmisija je dokazana kod nekoliko vrsta mekih krpelja iz roda Ornithodoros što ovaj virus svrstava u grupu arbovirusa (virusa koje prenose artropodni vektori- arthropod-borne virus). Prisustvo mekih-argasidnih krpelja roda Ornithodoros u Evropi je ograničeno na vrstu Ornithodoros erraticus i na uska područja južnog dela Evrope (Španija). Dokazano je da tvrdi krpelji, najrasprostranjenije vrste krpelja u Evropi nisu biološki vektori virusa afričke kuge svinja. Međutim, postoji mogućnost prenosa virusa afričke kuge svinja putem niza artropodnih vektora na primer iz familija Ceratopogonidae, Culicidae, Tabanidae, Muscidae o čijoj se ulozi u prenosu virusa afričke kuge svinja i epidemiologiji bolesti malo zna. Cilj ovog rada je da prikaže trenutna saznanja o najčešće označenim potencijalnim artropodnim vrstama vektora virusa afričke kuge svinja u Evropi i Republici Srbiji.

Klasa Trematoda, u narodu poznatija kao metlji, obuhvata parazite čije telo nije segmentisano na člančiće i poseduju organe za pričršćivanja u vidu jakih muskuloznih pijavki. Kod svinja parazitira mali broj trematoda od kojih je većina u adultnom obliku a neke se nalaze incistirane u larvarnom stadijumu najčešće u mišićima svinja. U Evropi je prisutan mali broj trematoda ali su one zato u Aziji u velikom broju prisutne u patologiji svinja i ljudi. Ovde će mo dati prikaz najznačajnih zoonotske trematoda svinja: Alaria alata, Fasciola hepatica, Dicrocelium dendriticum, Fasciolopsis buski, Clonorchis sinensis i Opisthorchis felineus.