Search

Битка на бојном пољу током грађанског рата у Југославији 1941–1945. одвијала се паралелно са дипломатском борбом. Политичка борба требало је да се усклади и са циљевима великих сила чији су договори о успостављању новог поретка након сваког рата одређивале судбину региона. До средине 1942, главни креатор политике савезника према Југославији била је Велика Британија; надаље су је замењивале Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез и, у завршници рата, поготово након што је војно интервенисао на Балкану, искључиво СССР. Односи унутар антифашистичке коалиције били су сложени, али су њихов крајњи договор и њихов компромис у другој фази рата, те подела на интересне сфере, одлучили судбину Југославије и српског народа. Другим речима, интереси „великих“ и политичке одлуке утицали су на исход расплета у грађанском рату више него било која од акција покрета отпора на терену. Њима је преостало једино да се снађу у новим условима и прилагоде новонасталим околностима. Овај текст замишљен је као осврт на постепено усклађивање политике великих сила и њене главне токове у расплету грађанског рата у Србији.

Устанак и партизански покрет на југу Србије имали су низ специфичних особина у односу на друге делове окупиране земље. Први формирани и најактивнији партизански одред у овом крају, Озренски НОП одред, пролазио је 1941/1942. кроз више фаза у развоју, проживљавајући и врло упечатљиву кризу крајем 1942. године. На основу новооткривених примарних историјских извора, докумената похрањених у Архиву Србије и Историјском архиву Ниша, реконструисани су кључни проблеми са којима се партизански покрет суочавао у овом делу Србије, пре свега кроз биографију политичког комесара Милисава Игњатовића Јанка и судбину његових бораца. Рад указује на мање познате сегменте из историје партизанског покрета у jужној Србији и описује феномене на којима није указивано у постојећој литератури о НОБ-у.