Search

Преживари доприносе повећаној емисији гасова у атмосфери што доводи до увећаног ефекта стаклене баште. Метан, кога емитују преживари, утиче на глобално загревање чак 28 пута више од угљен-диоксида. Због тога у свету влада велико интересовање за фитоадитивима који би могли да својим хемијским саставом делују на бактерије у бурагу преживара и успешно смање продукцију метана. Танини, сапонини, флавоноиди и етарска уља су секундарни метаболити биљака за које је доказано да имају потенцијал за ублажавање емисије ентеричног метана. Они делују на липидну мембрану бактерија у бурагу, повећавајући њену пермеабилност, стварајући тиме дисбаланс и лизу ћелије. Смањена концентрација метаногених бактерија омогућила би смањену метаногенезу и мању продукцију метана. Етарска уља имају повољан ефекат на организам преживара као добри антиоксиданти, антиинфламаторна једињења и антибактеријска једињења са широким спектром дејства на микроорганизме. До данас је испитан ефекат етарских уља неколико стотина ароматичних биљака на смањење продукције ентеричног метана код различитих преживара: краве, говеда, овце и козе. Најбоље ефекте показала су етарска уља ароматичних биљака које се и иначе користе у народној медицини за лечење различитих здравствених проблема код људи и животиња: бели лук (Allium sativum), тимијан (Thymus vulgaris), еукалиптус (Eucaliptus spp.), оригано (Origanum vulgare), цимет (Cinnamomum zeylanicum), нана (Mentha piperita), босиљак (Ocimum basilicum), мирта (Mirtus communis), пелин (Artemisia annua), рузмарин (Salvia rosmarinus), анис (Illicium verum), ловор (Laurus nobilis) и многе друге. Испитивања су показала да етарска уља имају важан потенцијал као регулатори ин витро ферментације бурага, минимизирајући метаногенезу и емисију метана у атмосферу. Одговарајућа доза и врста етарског уља смањили су продукцију метана и укупну производњу гасова и до 50%. Потребна су даља in vitro, али и in vivo истраживања примене етарских уља у исхрани преживара. Ruminants contribute to the increased emission of gases in the atmosphere, which leads to an increased greenhouse effect. Methane, which is emitted by ruminants, affects global warming as much as 28 times more than carbon dioxide. That is why there is great interest in the world for phytoadditives that could, with their chemical composition, act on the bacteria in the rumen's rumen and successfully reduce methane production. Tannins, saponins, flavonoids, and essential oils are secondary plant metabolites that have been shown to have the potential to mitigate enteric methane emissions. They act on the lipid membrane of bacteria in the rumen, increasing its permeability, thus creating imbalance and cell lysis. A reduced concentration of methanogenic bacteria would enable reduced methanogenesis and lower methane production. Essential oils have a beneficial effect on the ruminant organism as good antioxidants, anti-inflammatory compounds and antibacterial compounds with a wide range of effects on microorganisms. To date, the effect of essential oils of several hundred aromatic plants on the reduction of enteric methane production in various ruminants has been examined: cows, cattle, sheep and goats. The best effects were shown by the essential oils of aromatic plants that are also used in folk medicine for the treatment of various health problems in humans and animals: garlic (Allium sativum), thyme (Thymus vulgaris), eucalyptus (Eucaliptus spp.), oregano (Origanum vulgare), cinnamon (Cinnamomum zeylanicum), mint (Mentha piperita), basil (Ocimum basilicum), myrtle (Mirtus communis), wormwood (Artemisia annua), rosemary (Salvia rosmarinus), anise (Illicium verum), laurel (Laurus nobilis) and many others. Tests have shown that essential oils have important potential as regulators of in vitro rumen fermentation, minimizing methanogenesis and methane emission into the atmosphere. The appropriate dose and type of essential oil reduced methane production and total gas production by up to 50%. Further in vitro and in vivo studies of the use of essential oils in ruminant nutrition are needed Zbornik radova i kratkih sadržaja

Биљке које садрже етарска уља називају се ароматичне биљке. Распрострањене су широм света, међутим за нас значајне врсте потичу са подручја Средоземља као што су рузмарин, оригано, жалфија, тимијан, нана, босиљак, анис и бели лук. Ароматичне биљке садрже мирисна, испарљива, хидрофобна и високо концентрисана једињења, етарска уља. То су сложене мешавине секундарних метаболита, односно хемијских супстанци као што су полифеноли, кинини, флавоноли/ флавоноиди, алкалоиди, полипептиди или њихови деривати супституисани кисеоником. Најзначајније фамилије са становишта продукције етарских уља су: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) i Apiaceae (Umbelliferae). Биолошки активна једињења ароматичних биљака имају антимикробна, антиоксидативна, антипаразитска, антипротозоална, антифунгална и антиинфламаторна својства. Број објављених радова о употреби ароматичних биљака и етарских уља као фитоадитива у исхрани животиња се повећао последњих година. Истраживања потврђују њихову ефикасност као природних промотера раста и доказују да они представљају алтернативу забрањеним антибиотицима. Испитивано је дејство многих биљака као фитоадитива у исхрани непреживара, а најзаступљеније су: оригано, мајкина душица, тимијан, бели лук, жалфија, нана, коприва, камилица, рузмарин, кантарион и анис. Биоактивне супстанце ароматичних биљака на специфичан начин утичу на животиње: имају антибактеријска својства, побољшавају функционисање имуног система, регулишу унос хране и апетит животиња побољшавајући укус, регулишу функционисање пробавног система, појачавају синтезу жучних киселина у јетри и њихово излучивање у жучи, стимулишу функцију ензима панкреаса (липазе, амилазе и протеазе) и обликују сензорна својства анималних производа. Претпоставља се да је општи начин деловања фитогених адитива модулисање микрофлоре црева и смањење патогена, као и способност да побољшају активност ензима и капацитет апсорпције хранљивих материја. Додатак ароматичних биљака и етарских уља богатих антимикробним и антиоксидативним једињењима у исхрану животиња може побољшати искористљивост хране и перформансе и донети економске користи у сточараству. Plants that contain essential oils are called aromatic plants. They are distributed all over the world. Species that are but important for us originate from the Mediterranean, such as rosemary, oregano, sage, thyme, mint, basil, anise and garlic. Aromatic plants contain fragrant, volatile, hydrophobic and highly concentrated compounds, essential oils. These are complex mixtures of secondary metabolites or chemical substances such as polyphenols, quinines, flavonols/flavonoids, alkaloids, polypeptides or their oxygen-substituted derivatives. The most important families from the point of view of essential oils production are: Asteraceae (Compositae), Lamiaceae (Labiateae) and Apiaceae (Umbelliferae). Biologically active compounds of aromatic plants have antimicrobial, antioxidant, antiparasitic, antiprotozoal, antifungal and anti-inflammatory properties. The number of published papers on the use of aromatic plants and essential oils as phytoadditives in animal nutrition has increased in recent years. Research confirms their effectiveness as natural growth promoters and proves that they are an alternative to banned antibiotics. The effect of many plants as phytoadditives in the diet of non-ruminants has been studied, and the most common are: oregano, thyme, thyme, garlic, sage, mint, nettle, chamomile, rosemary, St. John’s wort and anise. Bioactive substances of aromatic plants affect animals in a specific way: they have antibacterial properties, improve the functioning of the immune system, regulate feed intake and appetite by improving palatability, regulate the functioning of the digestive system, increase the synthesis of bile acids in the liver and bile secretion, stimulate enzyme function. (lipases, amylases and proteases) and shape the sensory properties of animal products. It is assumed that the general mode of action of phytogenic additives is to modulate the intestinal microflora and reduce pathogens, as well as the ability to improve enzyme activity and absorption capacity of nutrients. The addition of aromatic plants and essential oils rich in antimicrobial and antioxidant compounds to animal nutrition can improve feed efficiency and performance and bring economic benefits to livestock. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Фитогени додаци храни за животиње (фитобиотици) се дефинишу као једињења биљног порекла која се користе у исхрани животиња са циљем унапређења њихове продуктивности путем побољшања производних резултата животиња, својстава хране, као и квалитета намирница анималног порекла. Позитиван ефекат фитогених адитива (есенцијалних уља) у храни за животиње и њихових компоненти на производне резултате и здравље животиња је последица бројних својстава, од којих су најзначајнија њихова антиинфламаторна и антиоксидативна дејства, побољшање конзумације, стимулисање лучења ензима, повећање мотилитета желуца и црева, стимулација ендокриног и имуног система, антимикробно, антивирусно и кокцидиостатско деловање. Да би се испитао утицај исхране бројлера оброцима са додатим различитим фитогеним адитивима на здравствено стање, производне резултате, сензорне особине меса, као и оправданост кориштења фитогених адитива у исхрани бројлера организован је оглед на укупно 240 бројлера провенијенције Cobb 500, подељених у 4 групе. Храњени су стандардним смешама по препоруци произвођача, с тим што су се групе једино разликовале у томе што су огледне групе (О-I – О-IV) у смеши за исхрану имале додате различите комерцијалне фитогене адитиве а контролна група (К) без фитогеног адитива. Производни резултати (већи прирас, мања конзумација, боља конверзија) бројлера огледних група су били значајно бољи у односу на контролну групу бројлера у свим фазама това. У односу на бројлере посматраних огледних група код бројлера контролне групе утврђен је већи просечан број бактерија E. coli и Enteroccocus spp., а мањи број бактерија млечне киселине у испитиваним деловима дигестивног тракта. Посматране огледне групе су у свим испитиваним сегментима црева имале већу висину и ширину цревних ресица, а мању дубину крипти у односу на бројлере контролне групе, чиме је остварен већи ресорптивнии капацитет цревне слузнице. При сензорној анализи просечна оцена укупне прихватљивости меса груди О-I групе бројлера била је статистички значајно већа у односу на друге групе, а месо батака са карабатаком О-III групе бројлера у односу на О-I групу. Phytogenic feed additives (phytobiotics) are defined as compounds of plant origin used in animal nutrition with the aim of improving their productivity by improving the production results of animals, feed properties, as well as the quality of food of animal origin. The positive effect of phytogenic additives (essential oils) in animal feed and their components on production results and animal health is due to numerous properties, the most important of which are their anti-inflammatory and antioxidant effects, improving consumption, stimulating enzyme secretion, increasing gastric and intestinal motility, stimulation endocrine and immune systems, antimicrobial, antiviral and coccidiostatic action. In order to examine the impact of broiler diet with various phytogenic additives on health, production results, sensory properties of meat, as well as the justification of using phytogenic additives in broiler diet, a total of 240 broilers of Cobb 500 provenance were organized, divided into 4 groups. They were fed standard mixtures recommended by the manufacturer, with the only difference being that the experimental groups (O-I - O-IV) had different commercial phytogenic additives added to the feed mixture and the control group (K) without phytogenic additives. The production results (higher increment, lower consumption, better conversion) of broilers of the experimental groups were significantly better compared to the control group of broilers in all phases of fattening. Compared to the broilers of the observed experimental groups, the broilers of the control group had a higher average number of E.coli and Enteroccocus spp., and a lower number of lactic acid bacteria in the examined parts of the digestive tract. The observed experimental groups had a higher height and width of intestinal villi in all examined segments of the intestine, and a smaller depth of crypts in relation to the broilers of the control group, which achieved a higher resorptive capacity of the intestinal mucosa. In the sensory analysis, the average assessment of the total acceptability of breast meat O-I group was statistically significantly higher compared to other groups, and drumstick with thigh of O-III broiler group compared to O-I group. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Book of Abstracts

There are three main types of hazards significant for feed safety that can be transmitted from feed and animals to human food (meat, milk and eggs) and these are: biological, chemical and physical hazards. As people's health could be endangered by these hazards, also biological, chemical and physical hazards can affect animal health too. In recent years contamination of feed with chemical hazards is becoming more pronounced, considering that the chemical industry is rapidly evolving, and therefore the number of potentially toxic substances increases. Unlike previous years, the sheer volume, frequency, manner and duration of intoxication is quite changed. Frequently toxic substance intake is at the minimum, which leads to the less pronounced, but lasting effects. Such actions are exposed to both domestic and wild animals, bees and humans. A man can be exposed by the direct impact of toxins or by residual effects of many chemical substances that are lagging in animal products (milk. meat, eggs, fish), but which originate from contaminated feed. These include heavy metals and metalloids, pesticides, industrial contaminants, salt in large amounts, the ingredients of rancid fats, solanine, surplus or deficit of a nutrient, veterinary drugs, fertilisers, radionuclides. Zbornik kratkih sadržaja

Soja (Glycine max) je biljna vrsta koja pripada mahunarkama. Ona je jedan od najvećih i najefikasnijih izvora biljnih proteina sa bogatim i uravnoteženim profilom amino kiselina, ali i značajan izvor ulja. Visoko vrednim hranivima u ishrani životinja se smatraju i proizvodi od soje (griz, sačma, pogača). Pored visokoverdnih sastojaka, zrno soje sadrži i materije (kao što su inhibitori tripsina i himotripsina, enzim ureaza itd.) koje smanjuju biološku vrednost ovog hraniva pa je neophodna termička obrada ovog hraniva. Veća potražnja za sojom je iziskivala genetske modifikacije zbog uticaja na prinos, sorte otporne na bolest, varijetete sa pojačanom hranljivom vrednošću kao i sorte tolerantne sušu. Česte su i alergijske reakcije na soju. Soybean ( ) is a plant species belonging to the legumes. It is one of the largest and Glycine max most ef6icient sources of vegetable protein with a rich and balanced amino acid pro6ile, but also a signi6icant source of oil. Highly valuable nutrients in animal nutrition are considered and soy products (full-fat soy meal, meal, cake). In addition to the high value ingredients, soybean contains a substance (such as inhibitors of trypsin and chymotrypsin, the enzyme urease, etc.) That reduce the biological value of the feed is required thermal treatment of the feed. Increasing demand for soybean genetic modi6ication is necessitated due to the impact on yield, disease-resistant varieties, varieties with enhanced nutritional value as well as the varieties tolerant to drought. Often there are allergic reactions to soy. Zbornik kratkih sadržaja