Search

Циљ истрaживaњa. Глaвни циљ истрaживaњa биo je дa сe утврди стaњe oрaлнoг здрaвљa aдoлeсцeнaтa и њeгoв утицaj нa квaлитeт живoтa. Meтoд истрaживaњa. Истрaживaњe сe сaстojaлo из двa дeлa. У првoм дeлу истрaживaњa пoмoћу aнкeтних упитникa, нa oснoву субjeктивних oдгoвoрa пaциjeнaтa, прикупљeни су пoдaци o знaњу, стaвoвимa и пoнaшaњу aдoлeсцeнaтa у вeзи сa oрaлним здрaвљeм. Коришћен је HU DBI упитник Унивeрзитeтa у Хирoшими (Hiroshima University Dental Behavioral Inventory), кojи je мoдификoвaн, тj. прoширeн сa три питaњa. Квaлитeт живoтa у функциjи oрaлнoг здрaвљa мерен је применом OIDP упитникa – Утицaj oрaлнoг здрaвљa нa свaкoднeвнe aктивнoсти (Oral Impacts on Daily Performances). Психoсoциjaлне кaрaктeристике aдoлeсцeнaтa анализиране су помоћу СГСЕ – Скaлe гeнeрaлизoвaнe сaмoeфикaснoсти. Други дeo истрaживaњa oбухвaтиo je клинички прeглeд и oбjeктивнo прикупљaњe пoдaтaкa o стaњу oрaлнoг здрaвљa. Пoдaци o стaњу oрaлнoг здрaвљa добијени су нa oснoву стoмaтoлoшкoг прeглeдa кojи je oбaвиo jeдaн прeтхoднo oбучeн истрaживaч. Прeглeди су oбaвљeни у aмбулaнти, при вeштaчкoм oсвeтљeњу, пoмoћу стoмaтoлoшкe сoндe и oглeдaлцa. Утврђeн je укупaн брoj здрaвих, кaриjeсних, извaђeних и плoмбирaних зубa зa свaкoг испитaникa (KEП индeкс). Кoличинa присутнoг дeнтaлнoг биoфилмa oдрeђeнa je примeнoм плaк индeксa (ПИ) пo Силнес-Лоу (Silness-Löe). Стaњe здрaвљa гингивe oдрeђeнo je нa oснoву врeднoсти гингивaлнoг индeксa (ГИ) пo Лоу-Силнесу (Löe-Silness). Истрaживaњe je спрoвeдeнo нa двe лoкaциje, у Бeoгрaду у Срeдњoj зубoтeхничкoj шкoли и у Пaнчeву нa Стoмaтoлoшкoм фaкултeту. Зa jeдиницу пoсмaтрaњa изaбрaни су учeници првoг и другoг рaзрeдa средње школе. Вeличинa укупнoг узoркa билa je 374 испитaникa (128 испитaникa мушкoг пoлa и 246 испитaникa жeнскoг пoлa). Зa пaрсирaњe пoдaтaкa, прaвљeњe бaзe пoдaтaкa у дигитaлнoj фoрми, oбрaду пoдaтaкa стaндaрдним стaтистичким мeтoдaмa, SVD мeтoдoм (Singular Value Decomposition – дeкoмпoзициjа нa сингулaрнe врeднoсти), кao и примeнoм лoгистичкe рeгрe, Cilj istraživanja. Glavni cilj istraživanja bio je da se utvrdi stanje oralnog zdravlja adolescenata i njegov uticaj na kvalitet života. Metod istraživanja. Istraživanje se sastojalo iz dva dela. U prvom delu istraživanja pomoću anketnih upitnika, na osnovu subjektivnih odgovora pacijenata, prikupljeni su podaci o znanju, stavovima i ponašanju adolescenata u vezi sa oralnim zdravljem. Korišćen je HU DBI upitnik Univerziteta u Hirošimi (Hiroshima University Dental Behavioral Inventory), koji je modifikovan, tj. proširen sa tri pitanja. Kvalitet života u funkciji oralnog zdravlja meren je primenom OIDP upitnika – Uticaj oralnog zdravlja na svakodnevne aktivnosti (Oral Impacts on Daily Performances). Psihosocijalne karakteristike adolescenata analizirane su pomoću SGSE – Skale generalizovane samoefikasnosti. Drugi deo istraživanja obuhvatio je klinički pregled i objektivno prikupljanje podataka o stanju oralnog zdravlja. Podaci o stanju oralnog zdravlja dobijeni su na osnovu stomatološkog pregleda koji je obavio jedan prethodno obučen istraživač. Pregledi su obavljeni u ambulanti, pri veštačkom osvetljenju, pomoću stomatološke sonde i ogledalca. Utvrđen je ukupan broj zdravih, karijesnih, izvađenih i plombiranih zuba za svakog ispitanika (KEP indeks). Količina prisutnog dentalnog biofilma određena je primenom plak indeksa (PI) po Silnes-Lou (Silness-Löe). Stanje zdravlja gingive određeno je na osnovu vrednosti gingivalnog indeksa (GI) po Lou-Silnesu (Löe-Silness). Istraživanje je sprovedeno na dve lokacije, u Beogradu u Srednjoj zubotehničkoj školi i u Pančevu na Stomatološkom fakultetu. Za jedinicu posmatranja izabrani su učenici prvog i drugog razreda srednje škole. Veličina ukupnog uzorka bila je 374 ispitanika (128 ispitanika muškog pola i 246 ispitanika ženskog pola). Za parsiranje podataka, pravljenje baze podataka u digitalnoj formi, obradu podataka standardnim statističkim metodama, SVD metodom (Singular Value Decomposition – dekompozicija na singularne vrednos, The aim of the research was to determine the oral health status of adolescents and its impact on health related quality of life. The methods: The research consisted of two parts. In its first part, survey questionnaires were used to collect self-reported responses of adolescents regarding their oral health related knowledge, attitudes and behaviors (using modified Serbian version of the "Hiroshima University Dental Behavioral Inventory" - HU DBI); oral health related quality of life (using Serbian version of the questionnaire "Oral Impacts on Daily Performances" (OIDP)) and data on psychosocial characteristics of adolescents (using "General Self-efficacy Scale" (SGSE)). The second part of research consisted of clinical examination and collection of objective data of adolescents’ oral health status. Dental examination was performed by one previously trained dentist, at dental clinic, with subjects sitting in dental chair, under artificial lighting, using a dental probe and a mirror. The total number of healthy, decayed, extracted and filled teeth t was determined (DMF index). The amount of the present dental biofilm was determined using Plaque Index (PI) according to Silness-Löe. The health status of gingiva was determined on the basis of the gingival index according to Löe-Silness. The research was conducted at two locations, at the Secondary Dental School in Belgrade and at the Faculty of Dentistry in Pancevo. The first and second grade students were selected for the observation unit. The total sample size was 374 participants (128 male respondents and 246 female respondents). For parsing of data, creation of a database in digital form, processing of data by standard statistical methods, by SVD method (decomposition to singular values), as well as the use of logistic regression and neural networks, a special script program, "Python" programming language, was applied. Research results: The mean DMF score calculated for the overall sample was 4.27 ± 0.24. fAccording

Студентска омладина из више разлога представља репрезентативну групу испитаника за истрживање понашања и ставова који утичу на орално здравље. Предстаљају хомогену групацију, једнаког су образовног нивоа, узраста у којем је естетски моменат условљен здравим устима и зубима и има доминантну улогу. Студенти стоматологије су посебно интересантни, јер се очекује да поседују већи ниво знања, вештина и позитивних ставова, у односу на орално здравље. Исто тако очекује се да у већој мери воде бригу о оралном здрављу, као и да могу имати већи утицај на околину, породицу и друштво у целини, при чему се њихово знање и понашање као и ставови о оралном здрављу, мењају током година студирања. Из доступне литературе, откривено је да се ставови и понашања разликују међу студентима различитих година студија, односно између студената са претклиничких и клиничких година студија. Мушкарци и жене, имају различиту социо-психолошку и физиолошку основу понашања и навика уопште, па је очекивано да и њихово понашање у вези са оралним здрављем исто тако буде другачије. Сопствена перцепција оралног оралног здравља уско је повезана са социо–културалним обрасцима понашања као и социо–економским статусом тј. тзв. социо–економским детерминантама здравља. Недовољно се зна о утицају клиничке обуке о развоју оралног здравља на понашање студената стоматологије. Ипак, интересовање за квалитет оралног здравља и тежња да се исти процени, мери, обезбеди, унапреди, и пореди, стално је у значајном порасту. ЦИЉ: Основни циљ овог истраживања је дефинисање фактора који утичу на ставове и безбедно понашање студентске омладине у односу на орално здравље као основе за дефинисање модела здравствено васпитног интервентног програма за спречавање развоја тих фактора. МЕТОД: У овом истраживању, које је спроведено као лонгитудинална, интервентна студија пресека, за тестирање изабраних параметара, коришћен је епидемиолошки и социјално-медицински метод. Истраживање је спроведено на Стоматолошком факултету у Панчеву у три, Studentska omladina iz više razloga predstavlja reprezentativnu grupu ispitanika za istrživanje ponašanja i stavova koji utiču na oralno zdravlje. Predstaljaju homogenu grupaciju, jednakog su obrazovnog nivoa, uzrasta u kojem je estetski momenat uslovljen zdravim ustima i zubima i ima dominantnu ulogu. Studenti stomatologije su posebno interesantni, jer se očekuje da poseduju veći nivo znanja, veština i pozitivnih stavova, u odnosu na oralno zdravlje. Isto tako očekuje se da u većoj meri vode brigu o oralnom zdravlju, kao i da mogu imati veći uticaj na okolinu, porodicu i društvo u celini, pri čemu se njihovo znanje i ponašanje kao i stavovi o oralnom zdravlju, menjaju tokom godina studiranja. Iz dostupne literature, otkriveno je da se stavovi i ponašanja razlikuju među studentima različitih godina studija, odnosno između studenata sa pretkliničkih i kliničkih godina studija. Muškarci i žene, imaju različitu socio-psihološku i fiziološku osnovu ponašanja i navika uopšte, pa je očekivano da i njihovo ponašanje u vezi sa oralnim zdravljem isto tako bude drugačije. Sopstvena percepcija oralnog oralnog zdravlja usko je povezana sa socio–kulturalnim obrascima ponašanja kao i socio–ekonomskim statusom tj. tzv. socio–ekonomskim determinantama zdravlja. Nedovoljno se zna o uticaju kliničke obuke o razvoju oralnog zdravlja na ponašanje studenata stomatologije. Ipak, interesovanje za kvalitet oralnog zdravlja i težnja da se isti proceni, meri, obezbedi, unapredi, i poredi, stalno je u značajnom porastu. CILJ: Osnovni cilj ovog istraživanja je definisanje faktora koji utiču na stavove i bezbedno ponašanje studentske omladine u odnosu na oralno zdravlje kao osnove za definisanje modela zdravstveno vaspitnog interventnog programa za sprečavanje razvoja tih faktora. METOD: U ovom istraživanju, koje je sprovedeno kao longitudinalna, interventna studija preseka, za testiranje izabranih parametara, korišćen je epidemiološki i socijalno-medicinski metod. Istraživanje je sprovedeno na

UVOD: Adolescenti spadaju u izrazito osetljive populacione grupacije u okviru medicinske i stomatološke zdravstvene zaštite. Od posebnog je znacaja, stoga obracanje pažnje na edukaciju, prevenciju i ranu terapiju oboljenja usne duplje. Gubitak stalnih zuba u ranom periodu života predstavlja problem zbog funkcionalnih ogranicenja koja nastaju, kao i zbog mogucnosti terapije koja treba da nadomesti gubitak zuba. Terapija gubitka stalnih zuba se sprovodi na dva nacina: protetski i kada je moguce ortodontski. Oba modaliteta pomenutih vidova stomatološke zdravstvene zaštite nisu obezbeena u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, vec se naplacuju iz sopstvenog džepa, bez obzira na godine ispitanika. Ovo znacajno utice na broj ispitanika koji su sanirani jednim od ova dva modaliteta terapije. CILJ: Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi stanje dentalnog statusa adolescenata, notira broj ispitanika sa izvaenim stalnim zubima i utvrdi koliko ispitanika ima normativnu potrebu za protetskim zbrinjavanjem. Predmet istraživanja podrazumevao je utvrivanje determinanti od znacaja za oralno zdravlje i potrebu za protetskim zbrinjavanjem. METOD: Istraživanje je sprovedeno u dve srednje škole na teritoriji Beograda i Panceva u periodu maj-jun 2015. godine, a ukupan broj ispitanika je bio 509. Za potrebe ove studije, izabrani su ispitanici prosecnog uzrasta 15 i 16 godina. Podaci su prikupljeni putem intervjua - ankete koju su ispitanici sami popunjavali i klinickog pregleda realizovanog od strane dva kalibrisana istraživaca. Podaci koji su dobijeni na osnovu intervjua podeljeni su u više grupa prema parametrima koji su ispitivani: sociodemografske karakteristike, oralnohigijenske navike, dentalni status i potrebe za protetskim zbrinjavanjem, dijetetske navike, zdravstvene navike, licni doživljaj pojedinca o uspešnosti, stavovi o zdravlju i OIDP upitnik (koji se bavi uticajem stanja u usnoj duplji na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života). REZULTATI: Rezultati istraživanja n