Search

Širokopojasne profile sa paralelnom konturom pojaseva, koji se danas dominantno koriste za izradu jednošinskih nosača dizalica, karakteriše relativno veliki radijus tranzicije konture pojasa u konturu rebra. Upravo zbog toga, uticaj pomenutog radijusa na naponsko stanje izazvano lokalnim savijanjem usled dejstva točkova dizaličnih kolica znatno je izraženiji kod širokopojasnih (IPB) profila, u odnosu na klasične I profile i srednje široke (IPE) profile. U radu su prezentirani rezultati numeričko-analitičkog i eksperimentalnog istraživanja lokalnih napona u zoni tranzicije donji pojas/rebro kod širokopojasnih profila. Utvrđeno je da se najveće vrednosti razmatranih napona javljaju na početku tranzicije konture, a ne u tački fiktivnog preseka konture rebra i donje konture donjeg pojasa, kako se navodi u relevantnoj literaturi i aktuelnoj tehničkoj regulativi (standard EN 15011:2014). Osim toga, rezultati istraživanja dokazuju da apsolutne vrednosti lokalnih napona na donjoj i gornjoj konturi nisu jednake., Wide flange I-beams with parallel flange contours, which are now predominantly used in production of monorail crane girders, are characterized by a relatively large radial transition between flange contour and rib contour. Therefore, the influence of the radius on the stress state, due to the local bending caused by the action of crane trolley wheels, is more pronounced in wide-flange I-beams (IPB) than in conventional (I) and mid-wide (IPE) I-beams. This paper presents the results of numerical-analytical and experimental research of local stresses in the lower flange-rib transition zone at wide flange I-beams. It was found that the highest values of the considered stresses occur at the start of the transition contour, and not in the fictive point of intersection of the rib contour and the upper contour of the lower flange, as stated in relevant literature and current technical regulations (standard SRPS EN 15011: 2014). In addition, research results show that the absolute values of local stresses on the lower and upper contours of the lower flange are not equal.

Uvod i cilj: Prethodno je uočeno postojanje insulinske rezistencije i povećana prevalenca oštećene tolerancije na glikozu i tipa 2 dijabetesa kod pacijenata sa primarnim hiperparatireoidizmom. Efekat paratireoidektomije na insulinsku senzitivnost je praćen kontraverznim nalazima u zavisnosti od metode koja je korištena za procenu insulinske senzitivnosti: nije bilo promene kada su korišteni HOMA i QUICKI dok je Minimalnim modelom pokazano značajno poboljšanje insulinske senzitivnosti.Cilj ovog rada je bio da se proceni insulinska senzitivnost pre i nakon paratireoidektomije kod pacijenata sa PHPT putem euglikemijskog hiperinsulinemijskog klampa. Materijal i metode: Kod 44 pacijenta sa PHPT i 11 zdravih kontrola komparabilne starosti i indeksa telesne mase procenjivali smo insulinsku senzitivnost (pomoću tehnike klampa, HOMA IR i ISI indeksa), insulinsku sekreciju (putem površine pod krivom za glikemije i insulinemije tokom OGTTa i izračunavajući akutni insulinski odgovor iz podataka dobijenih IVGTTom), lipidni profil i nivo hsCRP kao marker hronične inflamacije. Rezultati: Pre operacije vrednosti M indeksa i HOMA IR su ukazivale na postojanje insulinske rezistencije kod pacijenata sa PHPT. Nije bilo razlike u M indeksu (3.74±1.89 vs 4.62±2.27, p >0.05), HOMA IR (2.94±1.39 vs. 3.29±0.81, p > 0.05), AUC glikoze (863.0±261.3 vs 842.3±165.5, p>0.05), AUC insulina (7068.7±4159.0 vs 7229.6±2581.7, p>0.05), ISI (4.73±2.77 vs 4.25±2.94, p>0.05) i AIR (47.89±32.05 vs. 38.96±21.20, p>0.05) izmeĎu pacijenata sa PHPT i zdravih kontrola. Došlo je do značajnog poboljšanja insulinske senzitivnosti nakon operacije al ii preoperativna i postoperativna vrednost M indeksa se nisu razlikovale od zdravih kontrola. Nije uočena promena u HOMA IR, AUC za glikozu i insulin ISI i AIR, lipidima i hsCRP nakon operacije. Zaključak: Dobili smo značajno poboljšanje insulinske senzitivnosti nakon paratireoidektomije kod pacijenata sa PHPT koristeći klamp tehniku. Postoperativno nije do došlo do zn, Background and Aims: Previous studies demonstrated insulin resistance and increased prevalence of impaired glucose tolerance and type 2 diabetes mellitus in patients with primary hyperparathyroidism (PHPT). The effect of curative parathyroidectomy on insulin sensitivity was associated with conflicting results depending on which method for measuring the insulin sensitivity has been used. There was no improvement using HOMA and QUICKI while minimal model demonstrated significant improvement in insulin sensitivity. The aim of our study was to evaluate the insulin sensitivity before and after parathyroidectomy in patients with PHPT using a euglycemic clamp. Material i methods: Forty-four patients with PHPT and eleven age and body mass index matched healthy controls participated in study protocol. We measured insulin sensitivity using euglycemic clamp technique, HOMA IR and ISI. Insulin secretion was evaluated using area under the curve for glucose and insulin during OGTT and calculating the acute insulin response durin IVGTT. Also, lipid profile and hsCRP were evaluated Results: Before surgery M values and HOMA IR suggest insulin resistance in patients with PHPT. There was no difference in M index (3.74±1.89 vs 4.62±2.27, p >0.05), HOMA IR (2.94±1.39 vs. 3.29±0.81, p > 0.05), AUC glucose (863.0±261.3 vs 842.3±165.5, p>0.05), AUC insulin (7068.7±4159.0 vs 7229.6±2581.7, p>0.05), ISI (4.73±2.77 vs 4.25±2.94, p>0.05) and AIR (47.89±32.05 vs. 38.96±21.20, p>0.05) between patients with PHPT and HC. There was significant improvement in insulin sensitivity after parathyroidectomy but both preoperative and postoperative M values were not significantly different in comparison to HC. There were no significant changes in HOMA IR, AUC glucose, AUC insulin, ISI and AIR before and after therapy, as well in lipid and hsCRP levels. Conclusion: we observed significant improvement in insulin sensitivity after parathyroidectomy in patients with PHPT. There was no difference in parameters

Циљ истраживања је утврђивање тренутног стања по питању примене пракси менаџмента енергије у индустрији Србије, и на основу резултата, предлог начина за побољшање. Мотивација за овакву тему је притисак европске регулативе на примену мера за уштеду енергије, као и потреба за испуњавањем одредби једног од најзахтевнијих поглавља за приступање Европској унији, поглавља 27, које се односи на заштиту животне средине. Стандарди за систем менаџмента енергије, на којима се ово истраживање заснива, разматрају енергетску перформансу коју постиже организација. Један од најпознатијих представника ове врсте стандарда је ISO 50001. Iстраживањем је закључено да индустријски сектор „Прерађивачка индустрија“ има у свету највећи број сертификата за систем менаџмента енергије (75%). Ова анализа је коришћена како би се даље истраживање усмерило на наведени индустријски сектор. Коришћењем АХП методе као алата одлучивања, дефинисани су приоритети за побољшање менаџмента енергије међу секторима прерађивачке индустрије у Србији. Критеријуми који су коришћени су: 1) Промена у нивоу производње, 2) Учешће у извозу, 3) Емисије CO2 из употребе фосилних горива, 4) Учешће у укупном финалном коришћењу енергије, и 5) Сертификација ISO 50001 у Европи. АХП метода је коришћена као алат за идентификовање у којим секторима прерађивачке индустрије у Србији постоји највећа потреба и оправданост за побољшање менаџмента енергије, а добијени резултати се могу користити као улазни елементи за креирање енергетске политике и основа за поређење са другим државама. На основу резултата, за даљу анализу су изабрани сектори „Прехрамбена индустрија“ и „Производња производа од осталих неметалних минерала“. На овај начин је проширено подручје примене АХП методе на нове проблеме и дефинисани су до сада некоришћени критеријуми одлучивања у случају предметног проблема. Спроведена је анализа нивоа примене захтева за систем менаџмента енергије у приоритетним секторима прерађивачке индустрије у Србији, која показује да се ни, The aim of this research is to determine the current status of the energy management application in Serbian industry, and, based on the results, to propose ways to improve the current situation. The motivation for the topic is increasing pressure on the European regulation on energy savings, as well as the need to meet the provisions of one of the most challenging chapters for accession to the European Union, Chapter 27, which relates to environmental protection. Standards for energy management system, on which this research is based, discusses energy performance achieved by the organization. ISO 50001 is one of the representatives of this kind of standards. The analysis showed that the industrial sector "Manufacturing" has the world's highest number of certificates for the energy management system (75%). Such an analysis directed research toward manufacturing industry in Serbia. By using AHP method as a decision tool, priorities for improving the energy management among the sectors of manufacturing industry in Serbia were structured. The criteria used are: 1) Change in the production level, 2) Participation in exports, 3) CO2 emissions from fossil fuel use, 4) Share in total final energy use, and 5) Certification ISO 50001 in Europe. The AHP method was used as a tool for identifying which sectors of manufacturing industry in Serbia have the greatest need for the energy management improvement. The results can be used as inputs for energy policy, as well as the basis for benchmarking with other countries. Based on the results, sectors „Food Industry“ and „Manufacture of other non-metallic minerals“ were chosen for further analysis in this research. In this way, the scope of the AHP application was expanded to new problems, and so far unused decision criteria for the decision problem were defined. An analysis of the implementation level of energy management system in priority sectors of the manufacturing industry in Serbia was conducted. Results show that the level of

Rezultati numeričko-eksperimentalnih istraživanja problema lokalnog savijanja, obavljenih na klasičnim i srednje širokim I profilima, predstavljali su osnovu za donošenje aktuelnog standarda (EN 15011:2014) koji propisuje postupak proračuna lokalnih napona izazvanih dejstvom točkova kolica. S obzirom na činjenicu da se za izradu glavnih nosača jednošinskih transportnih sistema danas dominantno koriste širokopojasni IPB (HE-A, HE-B) profili, u radu su prezentirani rezultati proračuna lokalnih napona izazvanih dejstvom točkova kolica na pojas profila HE-A, primenom metoda i postupaka relevantnih istraživača, postupka koji propisuje standard EN 15011, kao i rezultati proračuna primenom metode konačnih elemenata. Na osnovu uporedne analize rezultata uočeno je da u zoni tranzicije donji pojas/rebro podužni lokalni naponi na donjoj konturi pojasa, određeni primenom navedenog standarda imaju zatežući karakter, dok sve ostale metode, uključujući i metodu konačnih elemenata, daju pritiskujući karakter razmatranih napona. Osim toga, svi navedeni postupci, izuzev metode konačnih elemenata, usvajaju pretpostavku da su na gornjoj i donjoj konturi opterećenog pojasa apsolutne vrednosti napona izazvanih lokalnim savijanjem jednake, što nema fizičkog opravdanja. Imajući u vidu činjenicu da identifikacija napona izazvanih lokalnim savijanjem pojasa predstavlja izuzetno važnu etapu dokazivanja čvrstoće jednošinskih nosača, zaključuje se da primena standarda EN 15011 ne daje pouzdane rezultate kada je reč o širokopojasnim profilima., The results of numerical and experimental researches of local bending problems, carried on classic and medium-wide I profiles, were a basis for the adoption of the current standards (EN 15011: 2014) which regulates the action of the local stress caused by the effect of cart wheels. Regarding the fact that IPB (HE-B) wide flange profiles are largely used for production of the main carriers of monorail transport systems, this paper presents the results of the action of the local stress caused by the effect of cart wheels on the HE-A flange profile, using the methods and procedures of relevant researchers, the procedures prescribed by the standard EN 15011 as well as the results of calculations using finite element method. It has been revealed, based on comparative analysis of the results, that in the transition zone low flange / rib longitudinal local stress on the lower contour flange, determined using the above mentioned standards have tightening characteristic, while all other methods, including finite element method, give the pressing nature of the considered voltage. In addition, all of these procedures, except for the finite element method, adopt the assumption that absolute value of voltage, caused by local bending on upper and lower contour of the loaded flange, are the same, and there is no physical justification. Bearing in mind the fact that stress identification, caused by the flange local bending, is an extremely important phase proving the strength of monorail beams, we may conclude that the application of standard EN 15011 does not provide reliable results when it comes to wide flange profiles.