Search

Pisac je jedina djelotvorna smicalica protiv smrti. Ljudi su pokušavali s molitvom, lijekovima, magijom, ponavljanjem ajeta ili mirovanjem, ali samo je Zabor našao rješenje: pisati. Kao što je Šeherezada pripovijedanjem odgađala svoju smrt, mladić iz zabitog sela Abukira svoje susjede održava na životu svojim nesvakidašnjim talentom. Praunuk tkalje ćilima s juga Alžira, Zabor je odmalena bio poseban, što je u primitivnoj sredini značilo obilježen, a nakon što ga se obitelj odrekla, jedina mu je podrška teta Hadžer. No kad mu se otac Hadži Brahim nađe na samrti, Zabor dobiva priliku da ga održi na životu i dobije konačno priznanje svoje obitelji. Ipak, odluka da potvrdi svoj magični talent ili se ipak opredijeli za običan život nije nimalo laka.Zabor ili Psalmi drugi je, više godina očekivani roman alžirsko-francuskog pisca Kamela Daouda, u kojem on iskazuje svu raskoš svojeg spisateljskog talenta. Ovo je sjajna i potresna priča o potrebi da se piše čak i kad okolnosti piscu nikako ne idu na ruku, a njegov ga rad može dovesti u pogibelj.

Pisanje ili nostalgija naslov je koji savršeno opisuje sadržaj ove knjige od desetak eseja i zapisa u kojima uz uvijek prisutnu autobiografsku i memoarsku notu Mirko Kovač iznosi svoja prijateljevanja, slučajne ili namjerne susrete, sukobe i polemike. Na ovim se stranicama, kao u životu, kao u kavani, susreću Kovačevi najbolji prijatelji, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Miro Glavurtić, i mnogi drugi suvremenici - od Živojina Pavlovića preko Ranka Marinkovića, Meše Selimovića ili Ive Andrića pa sve do Milovana Đilasa i Vuka Draškovića. U Pisanju ili nostalgiji Kovač oživljava burne, teške, ali i zabavne trenutke posljednjih pedesetak godina u kojima se miješaju književnost i politika, povijest i anegdota. Pišući o književnicima, Mirko Kovač ispisao je ponajbolje stranice naše feljtonistike oslikavši vrijeme komunizma i tranzicije jasnije i preciznije negoli bilo koji povjesničar. Ova knjiga govori o piscima i vlasti, o pisanju i životu, o fenomenima i događajima koje Kovač vadi iz bunara sjećanja otimajući ih zaboravu. Seid Serdarević

Die historische Formenlehre der serbokroatischen Sprache von. Đ. Daničić ist bis zum heutigen Tage ein unentbehrliches Nachschlagewerk für den in der Südslavistik interessierten Forscher und Studenten geblieben. Umfang und Differenzierung des Materials sind durch andere Arbeiten nicht so überholt worden, daß man ohne weiteres auf dieses fundamentale Werk verzichten könnte; dieses gilt auch für A. Belić, Istorija srpskohrvatskog jezika II, 1-2, Beograd 1965. Andere Standardwerke wiederum zeigen eine andere Ausrichtung und Intention, so etwa I. Popović, Geschichte der serbokroatischen Sprache, Wiesbaden 1960. Geschichte der Form der serbischen oder kroatischen Sprache bis zum Ende des 17. Jahrhunderts.

Premda pripada malom i rubnom narodu, jeziku i književnosti – norveškoj - Henrik Ibsen (1828.-1906.) jedan je od najutjecajnijih i najcjenjenijih europskih dramskih pisaca. Naziva ga se'ocem dramskog realizma','najvećim europskim dramatičarom nakon Shakespearea'i smatra pretečom moderne psihološke i socijalno-kritičke'problemske drame', a djela mu se i danas često izvode u cijelom svijetu. Svojim je djelima često skandalizirao suvremenike i na kazališne daske dovodio teme o kojima se ranije nije smjelo javno progovoriti. Osobito ga se cijeni zbog majstorskog prikaza snažnih ženskih dramskih protagonista (Nora, Hedda Gabler). Nora ili Kuća lutaka (1879.) Ibsenova je drama oko kojega su se najviše'lomila koplja', a autor je čak bio prisiljen napisati drugačiju,'poćudniju'verziju završetka. Naslovna junakinja se odlučuje na nešto nezamislivo: zbog muževe izdaje i nelojalnosti napušta obitelj i djecu. Premda to nije bila autorova namjera, Nora Helmer je postala simbolom borbe za ženska prava i jednakost. Dramu je preveo Ranko Kožuh.Lektira za 3. razred srednje škole.

Im Jahre 1638 erschien im westwolhynischen Kremjaneć (c a. 80 km SSÖ von Lućk ) eine anonyme "Hrammatiki ili pismennica jazyka sloven'skaho". Daß es sich dabei um eine gekürzte Fassung der Jevjeer kirchenslavischen Grammatik von Smotryćkyj (1619) handelt, gilt seit S.Bulič und V. Jagić als allgemein bekannt.

Osnovnoj ideej knigi javljaetsja demonstracija togo, čto uspešnyj analiz voprosov (v tom čisle i s cel'ju avtomatičeskogo poroždenija otvetov) nevozmožen bez ich detal'nogo semanpmeskogo opisanija. Rabota sostoit iz trech glav. V Glave I daetsja obzor suščestvujuščich podchodov k analizu voprosov s voprositel'nymi slovami i vvoditsja ponjatijnyj apparat, neobchodimyj dlja postroenija logikosemantičeskogo predstavlenija voprosa. Glava II celikom posvjaščena analizu voproso-otvetnych par s voprositel'nym "kakoj". V Glave III rassmatrivajutsja voproso-otvetnye pary, soderžaščie voprosy so slovom "gde", v tom čisle v sopostavlenii s drugimi voprosami lokativnoj semantiki (a imenno, voprosami so slovami "kuda" i "otkuda").

Узнайте неизвестное об известных открытиях и их первооткрывателях!Все мы со школьной скамьи знаем, что Колумб открыл Америку, Кук — Австралию, а Ньютон — автор трех знаменитых законов. Это аксиома. Но истории известен феномен «множественного открытия», когда изобретателя по каким-то причинам забывали, а его открытие приписывали другому человеку. Эта книга расскажет, кто на самом деле открыл Америку, нашел вакцину от полиомиелита, изобрел радио, телефон, электронное телевидение и паровоз, кто автор метода решения кубических уравнений и периодической системы химических элементов… Uznajte neizvestnoe ob izvestnyh otkrytijah i ih pervootkryvateljah!Vse my so shkol'noj skam'i znaem, chto Kolumb otkryl Ameriku, Kuk — Avstraliju, a N'juton — avtor treh znamenityh zakonov. Jeto aksioma. No istorii izvesten fenomen «mnozhestvennogo otkrytija», kogda izobretatelja po kakim-to prichinam zabyvali, a ego otkrytie pripisyvali drugomu cheloveku. Jeta kniga rasskazhet, kto na samom dele otkryl Ameriku, nashel vakcinu ot poliomielita, izobrel radio, telefon, jelektronnoe televidenie i parovoz, kto avtor metoda reshenija kubicheskih uravnenij i periodicheskoj sistemy himicheskih jelementov…

Slava, taština, zabranjena ljubav, tajni brak, izdaja, kastracija, odlazak u samostan, progonstvo… od dvanaestoga stoljeća do danas priču o Abelardu i Heloizi, ljubavnicima slavnima koliko zbog svoje umnosti, toliko i zbog svoje tragične sudbine čuli smo mnogo puta, ali Goce Smilevski prvi je ponudio Heloizinu priču, prvi koji nam je poklonio njezin glas.Heloiza ili povratak riječi roman je koji neumorno kruži oko onoga o čemu se u pismima koja je povijesti ostavio Abelard jednako ustrajno šuti: oko djeteta rođenog iz veze dvoje ljubavnika. Astralab, sin kojemu je majka u ime utkala zvijezdu, sluteći da će mu biti potrebna vodilja kroz tamnu noć sudbine – gdje je završio? Zašto ga je napustila? Zašto mu se nije vratila?Baš kao i u svome višestruko nagrađivanom romanu Sestra Sigmunda Freuda Goce Smilevski instinktom vrsnoga romanopisca uspio je osvijetliti tamne zakutke povijesti i ispod naslaga priča koje su muškarci stoljećima ostavljali muškarcima otkriti iznimnu ženu. Heloizu majku, Heloizu ljubavnicu i Heloizu vjernicu, snažnu i slabu Heloizu, Heloizu koja pati ali koja nije žrtva, Heloizu kojoj se vraćaju riječi, lik koji zadugo nećete zaboraviti.