У овом истраживању испитане су димензије конотативног значења асоцијативно повезаних лексема са циљем да се утврди на који начин конотативност речи утиче на организацију њеног асоцијативног поља. Досадашња истраживања показала су да се афективно/конотативнo значењe речи може успешно мерити (Osgood, Succi & Tannenbaum, 1957; Јанковић, 2000а, 2000б). Конотативно значење речи чине три димензије (афективна/емотивна, конативна и когнитивна) (Јанковић, 2000а, 2000б). Јанковић (2000а, 2000б) је показао да се појмови у оквиру три афективне/емотивне валенце групишу на позитивне, неутралне и негативне. У задатку лексичке одлуке Јанковић и Миловановић (1999) потврдили су да је емотивна/афективна валенца когнитивно релевантна категорија, тј. да се појмови са позитивном емотивном валенцом обрађују брже од појмова са негативном и неутралном емотивном валенцом. Афективна/емотивна валенца узета је као критеријум на основу којег су одабрани стимулуси за наше истраживање. Грађу за истраживање чинило је 30 именица српског језика (стимулуса) и њихова асоцијативна поља (сви асоцијати-именице који су у тестовима асоцијација продуковани на дате стимулусе-именице). Стимулуси су по критеријуму емотивне валенце подељени у три групе (емотивно позитивне, емотивно неутралне, емотивно негативне). Све речи преузете су из Асоцијативног речника српског језика (Пипер, Драгићевић и Стефановић, 2005). Инструмент који је коришћен за мерење конотативних вредности стимулуса и асоцијата био је Конотативни диференцијал CD-9 (Јанковић, 2000а, 2000б), који садржи девет скала (по три за сваки фактор (емотивност, конативност, когнитивност)). Задатак испитаника био је да на инструменту конотативног диференцијала CD-9 процене значења стимулуса и асоцијата. На основу процена испитаника израчуната је просечна вредност сваке речи (стимулуса и асоцијата) на свакој скали конотативности (афективној/емотивној, конативној, когнитивној). За сваки стимулус и асоцијат добијена је мера њихове конотативности. Постављена су д, In this study we examined the connotative meaning of associatively related words. The aim was to establish the way in which a word’s connotation influences the organization of its associative field. Previous studies have shown that the affective/connotative meaning of words can successfully be measured (Osgood, Succi & Tannenbaum, 1957; Јанковић, 2000а, 2000б). The connotative meaning has three dimensions (affective/emotive, conative and cognitive) (Јанковић, 2000а, 2000б). Јанковић, (2000а, 2000б) showed that words can be classified into three groups (positive, neutral, negative) based on their affective/emotive valency. Using the lexical decision task Јанковић & Миловановић (1999) confirmed the cognitive relevance of the emotive valency i.e. that words with a positive emotive valency were recognized faster than words with a neutral or negative emotive valency. The affective/emotive factor was used as the criteria for the selection of words in our research. We selected 30 Serbian nouns (stimuli) and their associative fields (associations/nouns). The nouns were divided into three groups based on their affective/emotive valency (10 positive, 10 neutral, 10 negative). All words were taken from the Associative Dictionary of Serbian Language (Пипер, Драгићевић и Стефановић, 2005). The instrument used for measuring the connotative values of the stimuli and their associations was the Connotative Differential CD-9 (Јанковић, 2000а, 2000б) which consists of nine scales (three for each factor (emotive, conative, cognitive)). The subjects’ task was to value the meaning of every word using the connotative differential scales. An average value was calculated for every word (stimulus and association) on each connotative scale (affective/emotive, conative and cognitive). This research was based on two main questions: (a) to what extent do the stimuli and their associative fields differ on the dimension of the affective/emotive valency factor (positive, neutral, negative) or the s