Search

Urban parks, as one of the most significant urban green areas (UGA), bring many direct or indirect benefits, including but not limited to ecosystem services (ES) (Mexia et al. 2018). These services are often generalized, unquantified and poorly supported by empirical evidence and their negative consequences – disservices are rarely mentioned (Roman et al., 2021; Pataki et al., 2011). In order to improve planning, design and management of UGA that can increase their environmental benefits (Xie et al. 2019), better understanding and additional field research of ES and disservices is required. As a result of a survey of employees of the Institute for Nature Conservation of Vojvodina Province that manages the park and on-site users, this study represents a research of the perceived value of generated ES on the example of Kamenički park in Novi Sad, as there are no studies on the actual value of those ES. After identifying major ES, the employees and users evaluated them by their perception on a scale of 1 – the ES is well provided, 2 – service is provided but can be enhanced and 3 – the service is not provided, but has potential. Employees mainly emphasized regulation and supporting services (regulation of air quality, noise reduction, wind protection, maintaining biodiversity), but also cultural services (educational role, recreation and enjoying nature, spiritual peace and prosperity). Users opted mainly for cultural services (recreation and enjoying nature and inspiration for culture, art and design), but also for supporting services like maintaining biodiversity. The specific location, valuable natural and cultural-historical characteristics of Kamenički park contribute to the provision of numerous ES, but also offer the opportunity to develop additional ones that are currently not represented or are not sufficiently provided. The opinions and needs of stakeholders and users regarding ES can be a guideline in planning in accordance with the ES, which is a step to sustainable cities. Quantifying the degree to which various ES are related to plant diversity and structure would provide evidence of the ability to manipulate designed ecosystems to maximize the benefits they provide to urban landscapes (Nighswander et al. 2021)

Подизање воћних засада представља дугорочну и веома скупу инвестицију, где је најважнији циљ смањити трошкове и интензивирати производњу. Рентабилност производње подједнако зависи од избора сорте и подлоге. Сорте калемљене на слабобујним подлогама су нижег раста што поједностављује агро и фитотехнику, раније ступају у плодоношење и имају већу продуктивност, што значи и ранији повраћај улагања. Највећи број постојећих засада подигнут је на веома бујним подлогама, као што су дивља трешња – врапчара (Prunus avium) и магрива (Prunus mahaleb), док слабобујну подлогу гизелу 5 одликује лоша адаптабилност у условима семи-аридне климе. Циљ истраживања био је развијање метода пред-селекције потенцијалних слабобујних подлога, које су адаптиране на услове климе и земљишта какви владају на територији Србије и окружењу. Србија као секундарни центар дивергентности, пружа велике могућности за колекционисање и проучавање слабобујних и патуљастих форми вишње и трешње од значаја за оплемењивање подлога. У току неколико година евидентирано је 56 генотипова in situ од чега је одабрано 27 најинтересантнијих и колекционисано ex situ, за потребе даљег оцењивања и изучавања. Утврђена је значајна генотипска и фенотипска варијабилност испитиваног материјала, одакле је било могуће издвојити неколико веома интересантних генотипова степске вишње – СВ2, СВ7 и СВ8, као и облачинске вишње – ОВ31 и ОВ32. У циљу скраћења периода селекције слабобујних подлога, испитане су методе пред-селекције на нивоу морфологије и анатомије кореновог система, појединачних корена и гранчица. Утврђена је различита архитектура кореновог система водећих подлога за вишњу и трешњу као и селекције облачинске вишње, на основу чега се дошло до закључка да прожимање супстрата кореновим системом облачинске вишње није довољно да држи садницу сигурно, него је неопходно постављање наслона у првих неколико година. Метода утврђивања укупне и активне површине потапањем корена у раствор метиленског плавог прави је показатељ физиолошке активности кореновог система и поуздана за предвиђање бујности потенцијалних подлога. Детаљно су испитиване анатомске карактеристике попречних пресека и особине ксилема од највећег заначаја у предвиђању бујности (фреквенција трахеја, површина трахеја, проценат површине трахеја на попречном пресеку корена и гранчица), а на основу истих су издвојени генотипови СВ2 и ОВ33 од којих се очекује слаба бујност, а чије ће се карактеристике даље проверити у компаративним огледима са калемљењем. Поменути анатомски параметри и прелиминарни резултати са сортом силвија указују да је потенцијална слабобујна подлога генотип степске вишње СВ2. На основу детаљне анатомске карактеризације двогодишњих корена, двогодишњих и једногодишњих грана, утврђено је да је метода поуздано средство у предвиђању бујности потенцијалних подлога у оквиру врста и међуврсних хибрида рода Prunus, изузев врсте Prunus cerasus где је уочено да други параметри имају кључну улогу у редукцији бујности накалемљених сорти. Смањење бујности сорти трешње накалемљених на ову подлогу последица су физиолошких карактеристика и генетичке конституције саме врсте, те се даља испитивања морају усмерити у том правцу. То указује да хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја корена и стабла подлоге није једини селекциони критеријум, него је важно посматрати активну површину усвајања воде кореновог система, анатомске карактеристике спојног места и племке (сорте). Пут до стварања густих засада мора узети у обзир специфичности сваке комбинације што подразумева опште комбинационе особине племке и опште комбинационе особине подлоге, као и њихову морфолошку, анатомску и физиолошку интеракцију и адаптабилност педо-климатским условима. Теоријска хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја коригована делом ксилема у ком постоји континуитет између подлоге и племке – ефективним ксилемом и коефицијентом активне површине корена представља параметар који осликава бујност саднице трешње на одабраним подлогама., Podizanje voćnih zasada predstavlja dugoročnu i veoma skupu investiciju, gde je najvažniji cilj smanjiti troškove i intenzivirati proizvodnju. Rentabilnost proizvodnje podjednako zavisi od izbora sorte i podloge. Sorte kalemljene na slabobujnim podlogama su nižeg rasta što pojednostavljuje agro i fitotehniku, ranije stupaju u plodonošenje i imaju veću produktivnost, što znači i raniji povraćaj ulaganja. Najveći broj postojećih zasada podignut je na veoma bujnim podlogama, kao što su divlja trešnja – vrapčara (Prunus avium) i magriva (Prunus mahaleb), dok slabobujnu podlogu gizelu 5 odlikuje loša adaptabilnost u uslovima semi-aridne klime. Cilj istraživanja bio je razvijanje metoda pred-selekcije potencijalnih slabobujnih podloga, koje su adaptirane na uslove klime i zemljišta kakvi vladaju na teritoriji Srbije i okruženju. Srbija kao sekundarni centar divergentnosti, pruža velike mogućnosti za kolekcionisanje i proučavanje slabobujnih i patuljastih formi višnje i trešnje od značaja za oplemenjivanje podloga. U toku nekoliko godina evidentirano je 56 genotipova in situ od čega je odabrano 27 najinteresantnijih i kolekcionisano ex situ, za potrebe daljeg ocenjivanja i izučavanja. Utvrđena je značajna genotipska i fenotipska varijabilnost ispitivanog materijala, odakle je bilo moguće izdvojiti nekoliko veoma interesantnih genotipova stepske višnje – SV2, SV7 i SV8, kao i oblačinske višnje – OV31 i OV32. U cilju skraćenja perioda selekcije slabobujnih podloga, ispitane su metode pred-selekcije na nivou morfologije i anatomije korenovog sistema, pojedinačnih korena i grančica. Utvrđena je različita arhitektura korenovog sistema vodećih podloga za višnju i trešnju kao i selekcije oblačinske višnje, na osnovu čega se došlo do zaključka da prožimanje supstrata korenovim sistemom oblačinske višnje nije dovoljno da drži sadnicu sigurno, nego je neophodno postavljanje naslona u prvih nekoliko godina. Metoda utvrđivanja ukupne i aktivne površine potapanjem korena u rastvor metilenskog plavog pravi je pokazatelj fiziološke aktivnosti korenovog sistema i pouzdana za predviđanje bujnosti potencijalnih podloga. Detaljno su ispitivane anatomske karakteristike poprečnih preseka i osobine ksilema od najvećeg zanačaja u predviđanju bujnosti (frekvencija traheja, površina traheja, procenat površine traheja na poprečnom preseku korena i grančica), a na osnovu istih su izdvojeni genotipovi SV2 i OV33 od kojih se očekuje slaba bujnost, a čije će se karakteristike dalje proveriti u komparativnim ogledima sa kalemljenjem. Pomenuti anatomski parametri i preliminarni rezultati sa sortom silvija ukazuju da je potencijalna slabobujna podloga genotip stepske višnje SV2. Na osnovu detaljne anatomske karakterizacije dvogodišnjih korena, dvogodišnjih i jednogodišnjih grana, utvrđeno je da je metoda pouzdano sredstvo u predviđanju bujnosti potencijalnih podloga u okviru vrsta i međuvrsnih hibrida roda Prunus, izuzev vrste Prunus cerasus gde je uočeno da drugi parametri imaju ključnu ulogu u redukciji bujnosti nakalemljenih sorti. Smanjenje bujnosti sorti trešnje nakalemljenih na ovu podlogu posledica su fizioloških karakteristika i genetičke konstitucije same vrste, te se dalja ispitivanja moraju usmeriti u tom pravcu. To ukazuje da hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korena i stabla podloge nije jedini selekcioni kriterijum, nego je važno posmatrati aktivnu površinu usvajanja vode korenovog sistema, anatomske karakteristike spojnog mesta i plemke (sorte). Put do stvaranja gustih zasada mora uzeti u obzir specifičnosti svake kombinacije što podrazumeva opšte kombinacione osobine plemke i opšte kombinacione osobine podloge, kao i njihovu morfološku, anatomsku i fiziološku interakciju i adaptabilnost pedo-klimatskim uslovima. Teorijska hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korigovana delom ksilema u kom postoji kontinuitet između podloge i plemke – efektivnim ksilemom i koeficijentom aktivne površine korena predstavlja parametar koji oslikava bujnost sadnice trešnje na odabranim podlogama.

Compounds which add to bioactivity of elderberry (Sambucus nigra L.) are mostly phenolic compounds. One wild edible and two cultivated genotypes (’Haschberg’ and ’Ljubostinja’ selections) have been chosen. Leaves and fruits were collected in four stages (April-September). Total phenolics (TP) content was determined from MeOH extracts by Folin-Ciocalteau method while determination of individual compounds was performed using HPLC-DAD-ESI-MSn analysis with a DAD at 280, 350 and 530 nm. TP content in leaves varied through developmental stages, being higher in II and III stage. Leaves and fruits (both unripe and ripe) of ’Ljubostinja’ plants had higher content of TP compared to wild ripe fruits (1.5-fold). Leaves had caffeic acid derivatives (0.3-0.7% in wild, 0.2-0.3% in ’Haschberg’ and 0.4-0.6% in ’Ljubostinja’ in dry weigh) and caffeoylquinic acid derivatives, while fruits had more caffeoylquinic acid derivatives, particularly unripe fruits. The major phenolic acid present in leaves, especially during the II stage of development, was chlorogenic acid (approx. 4% dw) and the same was recorded in fruits (0.03% dw in unripe fruits of wild plants). Content of phenolic acids decreased during ripening of elderberry fruits and the similar was detected in the leaves.

Фрушка гора представља природно станиште великог броја терестричних орхидеја, међутим, диверзитет који стоји на располагању никада није био предмет оплемењивачког процеса који би их увео у масовнију производњу и употребу. Циљ овог истраживања био је очување и употреба диверзитета терестричних орхидеја са подручја Фрушке горе, као и развијање концепта њиховог оплемењивања за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Током трогодишњег истраживања евидентирано је 17 врста код којих је утврђена велика разноликост како у станишту које настањују тако и у морфолошким (квалитативним – орнаменталним и квантитативним – развојним) и цитолошким особинама. Резултати истраживања су указали да укупан генофонд представља јединствен материјал високог значаја за даљу конзервацију као и укључивање истих у порграме оплемењивања. Морфолошком карактеризацијом је утврђен велики диверзитет облика, величина и боја листова и цветова што представља добру основу за селекцију орнаменталних карактеристика високе комерцијалне вредности. Анализа едафских фактора је показала да већина пронађених врста (Anacamptis pyramidalis, Gymnadenia conopsea, Gymnadeia odoratissima, Orchis militaris, Orchis purpurea, Neotinea tridentata, Ophrys sphegodes, Ophrys scolopax, Neotinea ustulata, Himantoglossum jankae и Epipactis microphylla) растe на земљиштима богатим карбонатима, слабо алкалне реакције земљишта, док свега 5 врста расте на земљиштима слабо киселе реакције (Epipactis helleborine, Platanthera bifolia, Cephalanthera longifolia, Limodorum abortivum и Orchis masculа). На основу добијених резултата може се закључити да геолошка и педолошка својства подлоге утичу на дистрибуцију терестричних орхидеја. Такође, код већине испитиваних врста је у кореновом систему утврђено присуство ендомикоризних гљива из групе Rhizoctonia што указује да испитиване врсте одржавају симбиозу током целог свог животног циклуса. Детаљно је испитан утицај различитих хранљивих подлога и осветљења на асимбиотско клијање семена у контролисаним in vitro условима, са циљем изналажења оптималног протокола за њихово масовно умножавање. Утврђено је да хранљива подлога MM подстиче клијање семена A. pyramidalis, G. conopsea, H. jankae, О. militaris и O. sphegodes. Такође, инхибиторно деловање осветљења на клијање семена указује да ове врсте имају негативно фотобластично семе. Супротно њима, способност семена S. spiralis да клија и у условима мрака и у условима осветљења доводи до закључка да ова врста има неофотобластично семе. Додавање органских суплемената, од којих се највише истичу кокосова вода (CW) и пептон (PE), резултирало је скраћеним временским периодом неопходним за клијање семена као и знатно већим степеном клијавости. Спроведена анкета “Пет тачака успеха”, у оквиру које је испитано рангирање пласмана терестричних орхидеја Фрушке горе, указује на њихов тржишни потенцијал. Добијени резултат посебно истиче врсте S. spiralis, O. purpurea, O. militaris и H. jankae као и A. pyramidalis и N. tridentatа због веома атрактивног цвета и способности да расту на сиромашним земљиштима. Fruška gora predstavlja prirodno stanište velikog broja terestričnih orhideja, međutim, diverzitet koji stoji na raspolaganju nikada nije bio predmet oplemenjivačkog procesa koji bi ih uveo u masovniju proizvodnju i upotrebu. Cilj ovog istraživanja bio je očuvanje i upotreba diverziteta terestričnih orhideja sa područja Fruške gore, kao i razvijanje koncepta njihovog oplemenjivanja za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Tokom trogodišnjeg istraživanja evidentirano je 17 vrsta kod kojih je utvrđena velika raznolikost kako u staništu koje nastanjuju tako i u morfološkim (kvalitativnim – ornamentalnim i kvantitativnim – razvojnim) i citološkim osobinama. Rezultati istraživanja su ukazali da ukupan genofond predstavlja jedinstven materijal visokog značaja za dalju konzervaciju kao i uključivanje istih u porgrame oplemenjivanja. Morfološkom karakterizacijom je utvrđen veliki diverzitet oblika, veličina i boja listova i cvetova što predstavlja dobru osnovu za selekciju ornamentalnih karakteristika visoke komercijalne vrednosti. Analiza edafskih faktora je pokazala da većina pronađenih vrsta (Anacamptis pyramidalis, Gymnadenia conopsea, Gymnadeia odoratissima, Orchis militaris, Orchis purpurea, Neotinea tridentata, Ophrys sphegodes, Ophrys scolopax, Neotinea ustulata, Himantoglossum jankae i Epipactis microphylla) raste na zemljištima bogatim karbonatima, slabo alkalne reakcije zemljišta, dok svega 5 vrsta raste na zemljištima slabo kisele reakcije (Epipactis helleborine, Platanthera bifolia, Cephalanthera longifolia, Limodorum abortivum i Orchis mascula). Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da geološka i pedološka svojstva podloge utiču na distribuciju terestričnih orhideja. Takođe, kod većine ispitivanih vrsta je u korenovom sistemu utvrđeno prisustvo endomikoriznih gljiva iz grupe Rhizoctonia što ukazuje da ispitivane vrste održavaju simbiozu tokom celog svog životnog ciklusa. Detaljno je ispitan uticaj različitih hranljivih podloga i osvetljenja na asimbiotsko klijanje semena u kontrolisanim in vitro uslovima, sa ciljem iznalaženja optimalnog protokola za njihovo masovno umnožavanje. Utvrđeno je da hranljiva podloga MM podstiče klijanje semena A. pyramidalis, G. conopsea, H. jankae, O. militaris i O. sphegodes. Takođe, inhibitorno delovanje osvetljenja na klijanje semena ukazuje da ove vrste imaju negativno fotoblastično seme. Suprotno njima, sposobnost semena S. spiralis da klija i u uslovima mraka i u uslovima osvetljenja dovodi do zaključka da ova vrsta ima neofotoblastično seme. Dodavanje organskih suplemenata, od kojih se najviše ističu kokosova voda (CW) i pepton (PE), rezultiralo je skraćenim vremenskim periodom neophodnim za klijanje semena kao i znatno većim stepenom klijavosti. Sprovedena anketa “Pet tačaka uspeha”, u okviru koje je ispitano rangiranje plasmana terestričnih orhideja Fruške gore, ukazuje na njihov tržišni potencijal. Dobijeni rezultat posebno ističe vrste S. spiralis, O. purpurea, O. militaris i H. jankae kao i A. pyramidalis i N. tridentata zbog veoma atraktivnog cveta i sposobnosti da rastu na siromašnim zemljištima. AB Fruška Gora mountain is a natural habitat for a high number of terrestrial orchids. However, the given diversity has never been a subject of breeding processes that would bring them into mass production and use. This research aimed to preserve and use the diversity of terrestrial orchids from the Fruška Gora area, as well as to develop the concept of their breeding for the needs of horticulture and landscape architecture. During the three-year study, 17 species were recorded, which showed high diversity in the preferred habitat as well as in the morphological (qualitative - ornamental and quantitative - developmental) and cytological features. The results of the research indicated that the total gene pool is a unique material of high importance for further conservation as well as its inclusion in breeding programs. Morphological characterization has determined the great diversity of shapes, sizes, and colors of leaves and flowers, which represent a good starting material for the selection of ornamental features of high commercial value. The analysis of edaphic factors showed that most of the species found – Anacamptis pyramidalis, Gymnadenia conopsea, Gymnadeia odoratissima, Orchis militaris, Orchis purpurea, Neotinea tridentata, Ophrys sphegodes, Ophrys scolopax, Neotinea ustulata, Himantoglossum jankae and Epipactis microphylla, grow on carbonate-rich soils, with poor alkaline soil reactions, while only 5 species grow on soils with weak acidic reactions (Epipactis helleborine, Platanthera bifolia, Cephalanthera longifolia, Limodorum abortivum, and Orchis masculа). Based on the obtained results, it can be concluded that the geological and pedological properties of the substrate influence the distribution of terrestrial orchids. Also, in the majority of the tested species, the presence of endomycorrhizal fungi from the Rhizoctonia group was found in the root system, indicating that the tested species maintained symbiosis throughout their life cycle. The effect of different nutrient media and illumination on asymbiotic seed germination under controlled in vitro conditions was examined in detail, to find the optimal protocol for their mass propagation. The MM nutrient medium was found to promote seed germination of A. pyramidalis, G. conopsea, H. jankae, О. militaris, and O. sphegodes. Also, the inhibitory effect of illumination on seed germination indicates that these species have negative photoblastic seeds. In contrast, the ability of S. spiralis seeds to germinate in both dark and light conditions leads to the conclusion that this species has neo-photoblastic seeds. The addition of organic supplements, most notably coconut water (CW) and peptone (PE), resulted in the shortened time required for germination of seeds as well as a much higher degree of germination. The “Five Points of Success” survey, which examined the placement ranking of Fruška Gora terrestrial orchids, indicates their market potential. The result obtained highlight the species S. spiralis, O. purpurea, O. militaris, and H. jankae as well as A. pyramidalis and N. tridentata due to their attractive flower and ability to grow on poor soils.

Kultura tkiva se široko koristi u proceni tolerantnosti na abiotiĉke ĉinioce kod velikog broja biljnih vrsta. Osnovi cilj ovog istraţivanja bila je procena tolerantnosti genotipova bele topole prema reakciji podloge, zaslanjenosti i suši u in vitro uslovima, a sve u cilju potrebe oĉuvanja i unapreĊenja biodiverziteta ove vrste i njenog korišćenja u pejzaţnoj arhitekturi i proizvodnji drveta. U ovom radu istraţivana je tolerantnost pet genotipova bele topole: srpske selekcije u eksperimentalnoj fazi L-80, L-12, LCM i LBM i jedna italijanska sorta: cl. Villafranca. Tolerantnost genotipova procenjena je prema skupu od ukupno 27 parametara ukljuĉujući morfološke, parametre biomase, fotosintetiĉkih pigmenata i biohemijske parametre. Na osnovu primenjenjih statistiĉkih testova izdvojene su podloge koje su se pokazale najprikladnijim za diferencijaciju istraţivanih genotipova po istraţivanim abiotiĉkim ĉiniocima. Rezultati istraţivanja ukazuju da postoji znaĉajna varijabilnost u reakciji istraţivanih genotipova prema reakciji podloge, zaslanjenosti i suši. Genotip L-80 se pokazao kao dobar kandidat za gajenje na podruĉijma opterećenim nekim od istraţivanih abiotiĉkih ĉinilaca. Rezultati takoĊe ukazuju na znaĉajan potencijal uzgoja bele topole u kulturi tkiva kao pouzdane metode u proceni tolerantnosti prema ispitivanim abiotiĉkim ĉiniocima i da primenjeni testovi mogu biti od velikog znaĉaja za selekciju genotipova u in vitro uslovima. Buduća istraţivanja treba usmeriti na ispitivanje uticaja kombinacije abiotiĉkih ĉinioca i veći broj genotipova. U tom smislu bi istraţivanja trebalo proširiti i na reakciju isptivanih genotipova na abiotiĉke ĉinioce u poljskim uslovima. Tissue culture is widely used in assessment of tolerance against abiotic factors in many plant species. The main aim of this study was the evaluation of tolerance against medium reaction, salinity and drought of white poplar genotypes in vitro, in course of necessity of preservation and improvement of biodiversity of this species and its use in land architecture and wood production. In this work, tolerance of five genotypes of white poplar was examined, Serbian assortments in experimental phase: L80, L-12, LCM and LBM, and one Italian cultivar: cl. Villafranca. Tolerance of genotypes was evaluated according to group of 27 parameters in total, including morphological, biomass, photosynthetic pigments‟ and biochemical parameters. Based on applied statistical tests media were found to be the most appropriate for selection for differentiation of examined by examined abiotic factors. Results of study suggest that there is considerable variability in reaction of examined genotypes against media reaction, salinity and drought. Genotype L-80 was found to be good candidate for cultivation on areas burdened with some of examined abiotic factors. Results also showed considerable potential of white poplar tissue culture as reliable method in tolerance assessment of examined abiotic factors and that applied tests could be of great importance in genotype selection in vitro. Further research should be directed on study of influence of combination of abiotic factors and larger number of genotypes. In that sense investigation should be expended on reaction of examined genotypes in field conditions.

Mrka trulež, čiji je prouzrokovač Monilinia laxa, spada u najčešče i najznačajnije bolesti ploda koštičavih voćaka, naročito trešnje. Cilj ovog rada je bio da se utvrde razlike u reakciji devet sorti plodova trešnje (različitih pomoloških osobina) prema mrkoj truleži, uzorkovanih sa oglednog dobra Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad na Rimskim Šančevima (koordinate: 45°20´N, 19°51´E). S obzirom da se u prirodnim uslovima plod trešnje može zaraziti od strane više patogena, biohemijski parametri su analizirani i na veštački inokulisanim plodovima. Ispitivane sorte su pokazale značajne razlike u pojavi oboljenja na plodu, kako u uslovima veštačke inokulacije, tako i u prirodnoj infekciji. U oba slučaja kod sorti su zabeležene različite ocene intenziteta zaraze, zavisno od sortimenta. Biohemijskom analizom plodova zabeležene su značajne razlike u sadržaju rastvorljivih proteina (SP), aktivnosti supereksid dismutaze (SOD), aktivnosti gvajakol peroksidaze (GPx), aktivnost pirogalol peroksidaze (PPx), lipidnoj peroksidaciji (LP). Utvrđene su značajne razlike u sadržaju šećera, organskih kiselinih i sekundarnih metabolita (fenoli, tanini, proantocijanidini, flavonoidi, antocijanini). Takođe rezultati su pokazali razlike u antioksidantnoj aktivnost (DPPH, FRAP, ABTS i TRC testovi). Na sadržaj sekundarnih biomolekula kao i na antioksidantnu aktivnost uticali su sorta, intenzitet zaraze ploda, kao i interakcija između ova dva faktora. Većina ispitivanih sorti je pokazala visok sadržaj polifenolnih komponenti, dok je u uslovima infekcije, Fitohemijska analiza i antioksidantni kapacitet plodova trešnje inficiranih gljivom Monilinia laxa Aderh i Ruhl, B. Borković sadržaj ovih parametara bio značajno niži. Na osnovu dobijenih razultata, sadržaj sekundarnih metabolita se može koristiti kao jedan od parametara u oceni otpornosti sorti trešnje prema mrkoj truleži. Datum