Search

Mastitisi su zapaljenski procesi u mlečnoj žlezdi prouzrokovani mikroorganizmima i predstavljaju bolest sa posledično velikim ekonomskim štetama zbog smanjenja količine i kvaliteta mleka, troškova lečenja i odbacivanja mleka tokom lečenja. Mastitisi i etiologija mastitisa kod koza su u osnovi slični kao kod krava. Mogu da se pojave u akutnom ili perakutnom obliku sa teškim opštim stanjem praćenim mortalitetom i supkliničkom obliku bez simptoma i uginuća, ali sa održavanjem infekcije u vimenu i kliconoštvom u stadu. Koagulaza negativne stafilokoke (KNS) imaju najveću prevalenciju i mogu izazvati perzistentne infekcije, praćene povećanjem broja somatskih ćelija u mleku i slabo izraženim oblikom sa rekurentnim kliničkim epizodama. Incidencija intaramamarnih infekcija kod koza izazvanih sa Staphylococcus aureus je niska (

Intenzivna proizvodnja svinja na komercijalnim farmama nastoji da proizvede što veći broj odbijene prasadi odnosno tovljenika po krmači godišnje. Za postizanje ovakvih proizvodnih rezultata neophodno je uspostaviti visoku reproduktivnu efikasnost priplodnih životinja. Potrebna je adekvatna zdravstvena zaštita sa dobrom organizacijom proizvodnje. Cilj rada je utvrđivanje reperoduktivne efikasnosti nerastova. Na jednoj komercijalnoj farmi smo pratili proizvodne rezultate nerastova rase jorkšir, durok i holandski landras. U intenzivnom uzgoju svinja, više je validnih parametara kojima se može iskazati uspešnost odnosno profitabilnost proizvodnje, kao što su: broj živorođene ili odlučene prasadi, dnevni prirast, dužina trajanja tova, broj neproduktivnih dana plotkinja i sl. Danas je uobičajeno da se proizvodnja svinja na komercijalnim farmama prezentuje brojem odgajene prasadi odnosno isporučenih tovljenika po krmači u toku kalendarske godine. Intensive production of pigs on commercial farms strives to produce the largest possible number of weaned piglets or fattening pigs per sow per year. To achieve such production results, it is necessary to establish a high reproductive efficiency of breeding animals. We need adequate health care with good organization of production. The aim of the article is to determine the reproductive efficiency of boars. On a commercial farm, we monitored the production results of boars of the Yorkshire, Duroc and Dutch Landrace breed. In intensive pig breeding, there are several valid parameters that can be used to show the success or profitability of production, such as: the number of live births or weaned piglets, daily gain, duration of fattening, number of non-productive days of sows, etc. Today, it is customary to present pig production on commercial farms by the number of piglets raised, i.e. delivered fatteners per sow during the calendar year. Zbornik predavanja

Since the late years of the 20th century, listeriosis has been considered a major public health concern. In the past years, Listeria monocytogenes has been connected to more outbreaks of food-borne disease in humans with a significant increasing trend in 2008. While it has been established that foodborne transmission constitutes the main acquisition route of listeriosis. Little is known about L. monocytogenes antimicrobial resistance, especially for non-human-origin isolates (Granier, 2011). Literature findings are that the most of healthy humans are not significantly affected by the intake of L. monocytogenes in foods. The aim of the paper is to show an antimicrobial susceptibility of L. monocytogenes isolates in the Veterinary Institute of Serbia in the last 2 years. In a total of 7 isolates of L. monocytogenes in general bacteriology laboratory mainly origin from abortions of cattle, and others are from various sources. Isolates have been isolated and identified following specific protocols by selective broth enrichment and agar isolation procedure by OIE Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals chapter 3.10.5 or similar ISO 11290 standard for food chain isolates. Antimicrobial susceptibility has been done by standard Kirby Bauer method ISO 20776. In general, all isolates have been susceptible to penicillins (alone or with beta lactamase inhibitor), tetracyclins, enrofloxacine and florfenicol. Some isolates showed resistance to cephalosporins (28.57%), streptomycin (43.86%) and sulfonamides (14.29%). It seems that L. monocytogenes isolates from pathological processes in animals and animal origin food still don’t exibit increased antimicrobial insusceptibility in Serbia. Although Listeria spp. has been generally reported susceptible to almost all antimicrobials, we still don’t agree with foreign consideration that the emergence and spread of antimicrobial-resistant Listeria spp. has been attributed to the overuse of antibiotics in disease treatments in domestic livestock. Од касних година 20. века, листериоза се сматра главним проблемом јавног здравља. Последњих година, Listeria monocitogenes је била повезана са више избијања болести које се преносе храном код људи са значајним трендом раста у 2008. Док је установљено да пренос путем хране представља главни пут стицања листериозе. Мало се зна о антимикробној резистенцији L. monocitogenes, посебно за изолате који нису људског порекла (Граниер, 2011). Литературни налази показују да већина здравих људи није значајно погођена уносом L. monocitogenes у храну. Циљ рада је да се прикаже антимикробна осетљивост изолата L. monocitogenes у Ветеринарском институту Србије у последње 2 године. У укупно 7 изолата L. monocitogenes у општој бактериолошкој лабораторији углавном потичу из абортуса говеда, а остали су из различитих извора. Изолати су изоловани и идентификовани према специфичним протоколима селективним обогаћивањем бујона и процедуром изолације на агару према ОИЕ приручнику за дијагностичке тестове и вакцине за копнене животиње, поглавље 3.10.5 или сличан стандард ISO 11290 за изолате ланца исхране. Антимикробна осетљивост је одређена стандардном Кирби Бауер методом ISO 20776. Генерално, сви изолати су били осетљиви на пеницилине (сам или са инхибитором бета лактамазе), тетрациклине, енрофлоксацин и флорфеникол. Неки изолати су показали резистенцију на цефалоспорине (28,57%), стрептомицин (43,86%) и сулфонамиде (14,29%). Чини се да изолати L. monocitogenes из патолошких процеса у животињама и храна животињског порекла још увек не показују повећану антимикробну неосетљивост у Србији. Иако Listeria spp. је генерално пријављено да је подложан скоро свим антимикробним средствима, наше искуство није у корелацији мишљењем да је појава и ширење Listeria spp. се приписује прекомерној употреби антибиотика у лечењу болести домаћих животиња. Zbornik radova i kratkih sadržaja

Veliki broj muznih krava na malom prostoru, stalni kontakt mlečne žlezde sa površinama koji su potencijalni nosioci patogena i visoki standardi koji se odnose na kvalitet i higijensku ispravnost mleka uslovljavaju potrebu da se kontinuirano primenjuju biosigurnosne mere u farmskim objektima za uzgoj muznih krava. Količina, kvalitet i higijenska ispravnost mleka kao ključni faktori uspešnosti farmskog uzgoja krava, pored genetskog potencijala i ishrane, zavise od smeštajnih uslova, tj. higijenskih mera koje se primenjuju u objektu. Jedna od najvažnijih mera koje se kontinuirano sprovode je i higijena muže u okviru koje se posebna pažnja obraća na: higijenu muzača, higijenu vimena pre muže, higijenu papila posle muže, kao i higijenu opreme za mužu. Higijena muže je jedan od ključnih faktora za dobar zdravstveni status mlečne žlezde. Velike ekonomske štete uzrokovane mastitima zahtevaju posebnu pažnju u izradi i sprovođenju planova kontrole mastitisa, u kojima ključno mesto ima dezinfekcija vimena pre i posle muže. Razvoj novih dezinficijensa i tehnologija njihove aplikacije, sa dobrim efektom na zdravlje vimena je jedan od budućih ključnih faktora prevencije bolesti mlečne žlezde. The presence of a large number of dairy cows in a small space, the constant contact of the mammary gland with surfaces that are potential carriers of pathogens and high standards related to the quality and hygienic correctness of milk, create a constant need for applying biosecurity measures in farm facilities for breeding dairy cows. The milk production, quality and hygienic correctness of the milk, in addition to the genetic potential and nutrition as the key factors in the success of cows breeding, primarily depend on housing conditions, i.e. hygiene measures applied in the facility. One of the most important measures that are continuously implemented is milking hygiene procedures, within which special attention is paid to: hygiene of milkers, hygiene measures before milking, hygiene measures after milking, as well as hygiene of milking equipment. The milking hygiene practices is one of the key factors in maintaining the health status of the mammary gland. The great economic losses that mastitis cause to the dairy industry requires particular focus in the development and implementation of mastitis control plans, in which disinfection of udders before and after milking plays a key role. The development of new disinfectants and their application technologies, with a good effect on the health of the udder, is one of the future key factors in the prevention of mammary gland diseases. Zbornik predavanja

Zbornik radova

Na komercijalnim faramama svinja, zdravstvena zaštita pojedinačnih životinja sve više gubi na značaju. U današnjim uslovima, kada je prusutna velika koncentracija životinja na relativno malom prostoru, takvo stanje zahteva zdravstvenu zaštitu na nivou cele farme. Poznata je važnost biosigurnosnih mera u svinjarstvu, koje imaju za cilj da spreče unošenje patogena na farmu i širenje infekcije unutar same farme. Naime, prisutnost različitih uzgojnih bolesti, baketrijske ili virusne etiologije, dovodi do pada proizvodnih rezultata i zahteva dodatni napor zaposlenih na farmi, uz povećan utrošak lekova, što posledično umanjuje ekonomsku dobit farme. Prihvaćeno je da ključni element, u sprovođenju biosigurnosnih mera, predstavlja spremnost zaposlenih na farmi da sprovedu mere koje će sa visokom sigurnošću obezbediti zaštitu od unošenja i širenja patogena na farmi. Sprovođenje ovih mera zahteva poznavanje zdravstvenog statusa svinja. Jedan od najčešćih faktora rizika je kupovina nerastova, nazimica ili odlučene prasadi nepoznatog zdravstvenog statusa. Stabilizovanju zdravstvenog statusa svinja, pored već pomenutih mera, doprinose i programi vakcinacije. Promocija dobrog zdravlja svinja na komercijalnim farmama obuhvata primenu sistema profilaktičkih mera, pored dobrog odabira rase, osmišljenosti veličine zapata i načina primene biotehnoloških mera u procesu proizvodnje. On commercial pig farms, the health care of individual animals is losing importance. In today’s production conditions, a large concentration of animals is relatively present in a small area. This situation requires health care at the farm level. It is well known that biosecurity measures in pig farming are necessary and aimed to prevent introduction of pathogens on a commercial farm and also for preventing spreading the infection within the farm itself. Namely, the presence of different breeding diseases of bacterial or viral etiology leads to a decrease in production. That requires additional efforts of farm employees and the use of medicines, and this situation ultimately reduces the economic profit of the farm. It is recognized that key elements in implementing biosecurity are the willingness of farm employees to implement measures that will provide high security with protection against the introduction and spread of pathogens on the farm. Implementation of the measures requires knowledge of the pigs’ health status on the farm. One of the most common risk factors on the farm is purchasing boars, sows or piglets raised with unknown health status. The promotion of good pig health on commercial farms involves usage of different prophylactic measures, in addition to the good breeding selection, the sense of the size of plot, and the way how biotechnological measures are applied in the pig production process. Zbornik predavanja

Долазак телади у товилишта повезан је са значајним променама у исхрани и утицајем различитих фактора средине што се често манифестује појавом здравствених проблема. Најчешће су ти проблеми везани на поремећаје дигестивног и респираторног тракта. Услед интеракције вируса, бактерија и стресогених фактора долази до појаве дијареја и пнеумонија код телади. Бројни предиспонирајући фактори као што су прелазак са млечне исхране на чврсту кабасту храну, гладовање, жеђ, неадекватни микроклиматски услови, неподесни и дуги транспорт, исцрпљеност, нагла промена исхране и пренатрпаност у објектима погодују брзом развоју болести код већег броја јединки у товилиштима. Наша истраживања спроведена су у 3 услужна товилишта у Колубарском округу током месеца марта 2022. године. Укупно је у сва три товилишта било смештено 185 мушке телади, сименталске расе, просечне старости од 2 до 4 месеца и телесне масе између 120-160 кг. Промене здраственог стања телади праћене су првих 15 дана након доласка у товилишта. У том периоду регистровани су симптоми поремећаја дигестивног тракта, и то дијареја код 56/185 (30.3%) и надун код 3/185 (1.62%) телета. Појава кашља је забележена код 95/185 (51.3%) грла, при чему је код 18/185 (9.73%) телади дошло до поремећаја општег здраственог стања, праћено повишеном телесном температуром, носним исцетком и присутним абдоминалним дисањем. Угинућа нису забележена. Обезбеђивање постепеног преласка млечне исхране на концентровану кабасту храну, минимизирање стресогених фактора и спровођење превентивних имунопрофилактичких мера представљају кључни корак у заштити здравља телади и смањењу економских губитака. The arrival of calves in fattening grounds is associated with significant changes in diet and the influence of various environmental factors, which are often manifested by the appearance of various health problems. Most often, these problems are related to disorders of the digestive and respiratory tract. Diarrhoea and pneumonia in calves occur due to the interactions between viruses, bacteria and stressors. Numerous predisposing factors such as the transition from milk to solid feed, starvation, thirst, inadequate microclimatic conditions, unsuitable and long transport, exhaustion, sudden changes in diet and overcrowding in facilities affect the rapid development of the different diseases in calves. This research was conducted in 3 service fattening farms in Kolubara’s district, Republic of Serbia, during March 2022. A total of 185 Simmental male calves, with an average age of 2 to 4 months and bodyweight between 120-160 kg, were housed in three different fattening facilities. Changes in the health status of calves were monitored for the first 15 days after arrival at the fattening grounds. During this period, the symptoms of digestive tract disorders were monitored and recorded. Namely, diarrhoea was registered in 56/185 (30.3%) and flatulence in 3/185 (1.6%) calves. The occurrence of cough was noticed in 95/185 (51.3%) calves, while in 18/185(9.7%) calves there general health disorders, followed by fever, nasal discharge and abdominal breathing were present. No deaths were reported. Ensuring a gradual transition from milk to concentrated feed, minimizing stressors and implementing preventive immunoprophylaxis measures are key steps in protecting calf health and reducing economic losses. Zbornik radova i kratkih sadržaja

U vezanom sistemu držanja krava, bolest bele linije i čir papka se izdvajaju kao vodeći zdravstveni problemi vezani za njihove ekstremitete. U većini slučajeva, čir papka se pojavljuje na zadnjim ekstremitetima, a retko na prednjim, Cilj ove studije je bio da se analizira frekvenca pojave čira papka na prednjim ekstremitetima kod krava simentaske rase. U našoj studiji je utvđeno da se čir papka na prednjm ekstremiretim pojavio kod 4 od 45 krava (8,9%). Ove lezije su zapažene i na zadnjim nogama kod 8 od 45 krava (17,8%). Ukoliko su promene kod iste jedinke bile i na prednjim i na zadnjim nogama, uglavnom su bile kontralateralne. Predisponirajući faktor za nastanak čira papka je bila vlažna prostrka od slame. Redovno i pravilno obrezivanje papaka, uz korekciju ambijentanih uslova su ključ za prevenciju pojave oboljenja papaka. : In a tied holding systems, white line disease and sole ulcers stand out as prominent health problems of the cows limbs. The most often sole ulcers occur on the hind limbs, rarely on the fore limbs. The aim of this study was to provide information on the frequency of sole ulcers on the fore limbs in Simmental cows. In our study, sole ulcers were on the fore limbs found in 4/45 cows (8.9%). The lesions were also present on the hind limbs 8/45 (17.8%) of examined cows. The distribution of sole ulcers on the same animal were mostly contralateral. The presence of the humid straw bedding has proven to be a predisposing factor for sole ulcers. Regular management of hoof trimmings, with improved ambient conditions, has key role in preventing occurrence of the hoof disease. Zbornik predavanja

Use of plant extracts is considered to be natural and effective preservation strategies for meat and dairy products since different essential oils (EOs) and their compounds exhibited strong antibacterial activity against pathogenic and spoilage bacteria in food model systems. Essential oils are volatile mixtures of different compounds and a number of these compounds exhibited significant antimicrobial properties when tested separately. Nevertheless, there are no sufficient data about the combined effect of these compounds. In the present study cinnamaldehyde, carvacrol, p-cymene, oregano essential oil and their combinations were evaluated for antibacterial properties against Escherichia coli ATCC 25922 and Staphylococcus aureus ATCC 25923. Antibacterial activity was determined by measuring the minimum inhibitory concentration (MIC). Both active compounds carvacrol and cinnamaldehyde exhibited great antibacterial activity against bacteria used in this test, while p-cymene did not exhibit antibacterial effect (MIC>5000 g/ml). The MlC of carvacrol was same for both bacteria (320 g/ml) while the MIC of cinnamaldehyde was 320 and 160 g/ml for E. coli and S. aureus. The antibacterial actir.ity of oregano EO shows an inhibition effect against E. coli and S. aureus with MIC of 320 and 640 g/ml. Although generally EOs are more effective against Gram-positive bacteria the results of the present study showed that both bacteria were equally sensitive to tested antibacterial agents with an exception of cinnamaldehyde that showed stronger antibacterial activity against S.aureus than against E. coli. However, mixtures of cinnamaldehyde with carvacrol did not show synergistic effects against E. coli and S. aureus. When used in combination of cinnamaldehyde 3% and carvacrol 2% antagonistic effect was observed (MIC=640 g/ml), while the combination of cinnamaldehyde in higher concentration (4%) and reduced levels of carvacrol (1%) had the same antibacterial effect as when tested separately (MIC=320 g/ml). The same was observed when combination of 4% of cinnamaldehyde and 1% of OEO was used. Upotreba etarskih ulja predstavlja prirodnu i efikasnu strategiju za konzerviranje proizvoda od mesa i mleka. Različita etarska ulja, kao i njihove aktivne komponente pokazala su antimikrobnu aktivnost prema velikom broju patogenih i bakterija uzrokovača kvara. Etarska ulja su volatilne smeše hemijski različitih jedinjenja. Veliki broj ovih jedinjenja poseduje antimikrobe osobine. Međutim, nema dovoljno podataka u literaturi o njihovom kombinovanom efektu. U ovom eksperimentu ispitavan je uticaj cinamaldehida, karvakrola, p-cimena, etarskog ulja origana i njihovih mešavina na Escherichia coli ATCC 25922 i Staphylococcus aureus ATCC 25923. Za ispitivanje antimikrobne aktivnosti etarskih ulja korišćena je metoda mikrodilucije i određene su minimalne inhibitorne koncentracije (MIC). Karvakrol i cinamaldehid pokazali su snažnu antibakterijsku aktivnost, dok pcymene nije ostvario antimikroban efekat (MIC>5000 g/ml). MIC karvakrola bila je ista za obe testirane bakterije (320 g/ml) dok je MIC cinamaldehida iznosila 320 g/ml za E. coli i 160 g/ml za S. aureus. Iako su Gram-pozitivne bakterije generalno osetljivije na dejstvo etarskih ulja, rezultati ovog ogleda pokazuju da su obe bakterije bile jednako osetljive na dejstvo svih ispitanih supstanci, sa izuzetkom cinamaldehida koji je ispoljio jaču antimikrobnu aktivnost prema S. aureus. Ipak, mešavine cinamaldehida i karvakrola nisu ispoljile sinergistički efekat prema testiranim bakterijama. Kombinacija 3% cinamaldehida i 2% karvakrola ispoljila je antagonistički efekat (MIC=640 g/ml), dok je kombinacija cinamaldehida u višoj koncentraciji (4%) i karvakrola u nižoj koncentraciji (1%) imala isti MIC kao ove supstance testirane zasebno (MIC=320 g/ml). Isti rezultati dobijeni su i kada je korišćena smeša 4% cinamaldehida i 1% etarskog ulja origana Zbornik kratkih sadržaja

Проналазак антимикробних лекова сврстава се у десет највећих подухвата људског рода XX века. На тему лечења инфекција интересовање за одабир адекватних активних супстанци за спровођење терапије не јењава од овог историјског почетка, а нажалост, врло брзо након увођења нових препарата описивана је и резистенција према истим. Заправо, интересовање за сазнањима и распрострањеношћу резистентних бактерија је повећано увођењем система једног здравља и организованог надзора на осетљивост и резистенцију према антимимикробним лековима. Адекватна примена лечења и одабира лекова у терапији почиње од тумачења антибиограма. Антибиограм представља профил антимикробне осетљивости одређеног изолата, на основу кога се у сваком појединачном случају, врши избор антибиотика за терапирање. Избор антибиотика за оређени изолат најчешће је приказан у стандардима за антимикробну терапију. Најпознатији стандари проистичу из великих комитета као што су Европски (EUCAST) или Амерички (CLSI) а постоје и други, национални стандарди одређених држава (нпр. Француска или Велика Британија). На основу резултата већег броја истраживања долази се до тога који антибиотици се у датом случају могу проценити као повољан а који као неповољан избор на основу изолата и патолошког материјала достављеног на анализу. Најчешће грешке при емпиријском лечењу инфекција најчешће леже у примени неадекватног лека који не делује на узрочника инфекције или делује незадовољавајуће. Из овог разлога је потребно скренути пажњу на адекватно тумачење антибиограма. The finding of antimicrobials is ranked among the ten greatest achievements of the human race of the 20th century. Since historical beginning, the interest in selecting adequate active substances for the implementation of infection therapy and unfortunately, very soon after the introduction of new principles, the resistance to them was described. In fact, the interest in the knowledge and the prevalence of resistant bacteria has been increased by the introduction of a OneHealth system and the organized monitoring of susceptibility and resistance of bacteria toward antimicrobial drugs. Adequate application of treatment and selection of drugs in therapy begins with the interpretation of antibiotibigram. Antibiogram is the profile of the antimicrobial sensitivity of a particular isolate, based on in each individual case, antibiotic therapy is chosen. The selection of antibiotic for particular isolate is most often shown in the standards for antimicrobial therapy. The most well-known standards come from large committees such as European (EUCAST) or American (CLSI), and there are other, national standards of certain countries (e.g. France or Great Britain). Based on the results of a large number of studies, it comes to what antibiotics can be administered in the given case and which are an unfavorable choice based on isolates and pathological material submitted for analysis. The most common mistakes in the empirical treatment of infections are most often found in the use of an inadequate drug that does not act on the cause of the infection or its action is unsatisfactory. For this reason, it is necessary to pay attention to the adequate interpretation of the antibiogram. Zbornik kratkih sadržaja

Биофилм представља заједницу бактеријских ћелија, које су адхериране за површину и уроњене у екстрацелуларну полимерну супстанцу, коју саме синтетишу. Коагулаза позитивне стафилококе, узрочници субклиничких и клиничких маститиса, имају способност да стварају биофилмове, који су препознати као важан фактор вируленције стафилокока. Механизми стафилокока за стварање биофилмова су сложени и обухватају учешће различитих врста протеина и великог броја гена. Способност стварања биофилма je jедан oд разлога неуспеха терапије маститиса због немогућности да антимикробни лек продре до узрочника, који су везани за подлогу, на тај начин доприносећи настанку перзистентних инфекција млечне жлезде. Циљ овог рада је био да се испита способост изолата коагулаза позитивних стафило- кока да стварају биофилмове. Материјал је представљало 37 изолата коагулаза позитивних стафилокока из млека од којих је 29 изоловано током рутинског прегледа млека у току лактације и 8 изолата, који су изоловани бактерио- лошким прегледом млека на узрочнике маститиса. Идентификација изолата је вршена испитивањем фенотипских карактеристика (макромор-фологија, микроморфологија, стварање хемолизе и пигмента) и коагулаза теста. За испитивање способности изолата да ставарају биофилм су коришћене Congo Red Agar метода и Crystal Violet метода на микротитар плочама. Oд 37 изолата коагулаза позитивних стафилокока 33 (89%) је показало способност стварања слузи, од којих су 24 (65%) позитивни продуценти, а 9 (24%) изолата су сумњиви због одсуства суве морфологије колонија, док 4 (11%) изолата нису стварала слуз на CR агару. Мерењем екстинкције највећи број 19 (49%) изолата су били јаки продуценти, 8 (22%) изолата осредњи, 6 (16%) изолата су били изузетно јаки продуценти биофилма, а само 4 (11%) изолата није стварало биофилм. Ниједан од изолата негативних на стварање слузи није дао екстинкције на микротитар плочама, односно није имао способност стварања биофилма. Мониторинг способности стафилокока, узрочника маститиса, да стварају биофилм може да нам да нове идеје, или стратегију за превенцију или ефикаснију терапију маститиса крава. Biofilm represents a community of bacterial cells, which are attached to a surface and aggregated by an extracellular polymer substance, which they alone synthetise. Coagulase positive staphylococci, causative agents of sub-clinical and clinical mastitis, have the ability to produce biofilms, which are recognized as an important virulence factor of staphylococci. The mechanisms of staphylococci to form biofilms are complex and involve the participation of different types of proteins and a large number of genes. The ability to form biofilm is one of the reasons for unsuccessful mastitis therap, because of the inability of antimicrobial drugs to penetrate to the causative agents which are attached to a surface, thereby contributing to the occurrence of persistent mammary gland infections.The aim of this study was to examine the ability of coagulase positive staphylococci isolates to produce biofilms. The material represented 37 isolates of coagulase positive staphylococci from milk, of which 29 were isolated during routine examination of milk during lactation and 8 isolates, isolated by bacteriological examination of milk on mastitis causative agents. Identification of the isolates was carried out by examining the phenotypic characteristics (macromorphology, micromorphology, hemolysis and pigmentation) and the coagulase test. The Congo Red Agar method and the Crystal Violet method on the microtiter plates were used to test the ability of the isolates to form biofilm. Out of 37 coagulase-positive staphylococci isolates, 33 (89%) showed the ability to produce slime, of which 24 (65%) were positive producers, and 9 (24%) isolates were suspicious due to the absence of dry morphology of colonies, while 4 (11%) isolates did not produce slime on the CR agar. The measuring of extinctions showed that the largest number 19 (49%) isolates were strong producers, 8 (22%) isolates were intermediate, 6 (16%) isolates were extremely strong biofilm producers, and only 4 (11%) isolates did not produce biofilm. None of isolates naegative slime producers did not show extinctions on microtiter plates, ie showed the biofilm forming ability. Monitoring the biofilm forming ability of staphilococci causing mastitis may provide new ideas or strategy for the prevention or more efficient treatment of bovine mastitis. Zbornik kratkih sadržaja

U proizvodnji mleka oboljenja mlečne žlezde imaju veliki značaj. Mastitisi nastaju kao odgovor vimena na infekciju mikroorganizmima, a predstavljaju jednu od najčešćih i najskupljih bolesti stada muznih grla širom sveta. Bakterije roda Pseudomonas su normalno rasprostranjene u vodi, zemljištu i spoljašnjoj sredini. Kao infektivni agens mastitisa mogu da izazovu infekcije u klinički izraženom ili supkliničkom obliku. Obično se javljaju sporadično, ali mogu da izazovu i ozbiljne probleme u stadu. Stepen infekcije sa Pseudomonas aeruginosa u stadima muznih krava se kreće oko 1%, retko preko 3%, dok tok infekcije varira od iznenadnih, akutnih, životno ugrožavajućih kliničkih slučajeva do nekliničkih infekcija, a moguć je i slučajan nalaza u mleku usled kontaminacije iz spoljne sredine i nepravilnog uzorkovanja. Većina sojeva P. aeruginosa poseduje tip III sekrecioni sistem (TTSS), koji dovodi do povećanja broja somatskih ćelija u mleku i ponovljeno izlaganje malom broju bakterija može da izazove hronične, nekliničke infekcije. Minimalni nutritivni zahtevi P. aeruginosa, sposobnost da lako raste u tlu i vodi, kao i intrizična otpornost na hemijska sredstva za dezinfekciju i antimikrobne lekove, doprinose stanovištu da je eliminisanje ovog mikroorganizma iz sredine praktično neizvodljivo. Kontrolisanje Pseudomonas spp. sa druge strane predstavlja ozbiljan izazov, jer ima sposobnost da stvara biofilmove čime se održava u kontaminiranoj sredini opremi za mužu, a posebno je bitno naglasiti da se značajno umanjuje efikasnost antibiotika pri terapiji mastitisa. Cilj ovog rada da se ukaže na značaj bakterija roda Pseudomonas i najznačajnijeg predstavnika P. aeruginosa kao uzročnika mastitisa, izvore infekcije u stadima muznih životinja, kao i mere kontrole i prevencije nastajanja infekcija. Proceedings

Производња и потрошња конзумних јаја и меса живине је у сталном порасту како у Републици Србији тако и у свету. Микробиолошко испитивање приплодних и конзумних јаја спроводи се ради усмеравања ветеринарских и зоотехничких мера у производњи са циљем заштите здравља животиња и људи. Контаминација снесених јаја различитим врстама микроорганизама настаје најчешће из спољне средине. Јаја су због свог хемијског састава добар медијум за развој различите микрофлоре укључујући патогене микроорганизме. Контаминација приплодних јаја гљивицама има директан утицај на контаминацију инкубатора, развој и виталност ембриона, проценат лежења пилића и развој болести у јатима. До контаминација јаја долази како у објектима са живином тако и током транспорта и лагеровања јаја. Извори гљивица у живинарском објекту су различити: простирка, храна, ваздух, амбалажа и сл. У живинарским објектима могуће је наћи 104-1012 спора у m3 ваздуха у зависности од начина смештаја, старости јата густине насељености, врсте, облика (брашно, пелете) и квалитета хране. Материјал за рад је представљало 288 узорака прикупљених у периоду од 2016- 2017. године. Гљивице су изоловане класичним микробиолошким засејавањем на Sabouraud агар уз идентификацију на основу морфолошких и фенотипских особина. Резултати су показали да је од 288 збирних узорака позитивних на испитивање присуства гљивица највише било узорака лешева јенодневих пилића (46,96%) а затим: јаја (15,79%), подлошки (17,77%), органа (12,96%), брисева (10,12%) и простирки (0,40%). По врстама је најзаступљенија домаћа кокош са 93% узорака, а затим следе фазани (7,30%), лабудови (1%) и ћурке (0,7%). Описано је 159 изолата од којих је за 135 (84,91%) изолата извршена идентификација само до нивоа рода Aspergillus, а 9 (5,66%) изолата је идентификовано каоA.niger, 6 (3,77%) изолата као A.flavus, 8 (5,03%) изолата као Mucor sp. и 1 (0,63%) изолат као Penicillium sp. Због могућих последица услед присуства патогених гљивица у инкубаторским објектима, које се огледају у низу симптома, од смрти ембриона, смањења отпорности до ширења инфекције у ваљаонику треба интензивно примењивати зоотехничке мере, које утичу на смањење контаминације. The production and consumption of eggs and poultry meat is in the constant growth both in the Republic of Sebia and in the world. The microbiological load of breeding and table eggs is carried out in order to direct veterinary and zootechnical measures in framing with the aim of protecting the health of animals and humans. Contamination of the eggs originates from various types of microorganisms, and occurs most often from the environment. Due to eggs chemical content they represent an ideal medium for the development of different microflora including pathogenic microorganisms. Contamination of breeding eggs with fungi has a direct relationship with the pollution of the incubator, the development and vitality of embryos, the percentage of laying chickens and the development of diseases in flocks. Contamination of eggs occurs in flock surrounding,as well, during the transport and storage of eggs. The sources of fungi are various such as mats, food, air, packaging, etc. In poultry farms it is possible to find up to 104-1012 spores in m3 of air depending on the way of accommodation, age of flock, population density, quality and type of food (powder, pellets). Мaterial represented samples colected during the period from 2016 – 2017 year. The fungi were isolated by classical microbiological procedure on the Sabouraud agar followed by identification based on morphological and phenotypic characteristics. Our results showed that 288 group samples were positive for the presence of fungi and the highest number of samples were one day chicks corpses (46.96%), followed by eggs (15.79%), transport plates (17.77%), organs (12.96%), swabs (10.12%) and floor samples (0.40%). By species, the most common were domestic chickens with 93% of the samples, followed by pheasants (7.30%), swans (1%) and turkeys (0.7%). Of the total number of positive group samples, 159 isolates were described and amoung them in 135 (84.91%) isolates, identification was performed only up to the Aspergillus genus., 9 (5.66%) isolates were identified as A. niger, 6 (3.77%)isolates were identified as A. flavus, 8 (5.03%) isolates as Mucor sp. and 1 (0.63%) isoalte as Penicillium sp. Since the consequences of the presence of pathogenic fungi in the incubatory objects can be followed by series symptoms, from the death of embryos, reduction in resistance to spreading infection in the roller, zootchnical measures should be intensively applied reduceing the contamination. Zbornik kratkih sadržaja

Učestalost pojave mastitisa zavisi od načina držanja, eksploatacije muznih grla i higijene postupka dobijanja mleka. U tehnologiji držanja muznih životinja svi faktori imaju podjednak značaj. Loša nega, neizbalansirana, nepravilna ishrana i nepravilna muža, tehnički neispravna oprema za mužu deluju kao stres i utiču na učestalost pojavljivanja i trajanja mastitisa. Odnos kliničkih i subkliničkih mastitisa je 1:4, odnosno 2-3%, što ukazuje na značaj subkliničkih mastitisa. Najčešći uzročnici subkliničkih mastitisa (u 90% slučajeva) su: Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae, Streptococcus dysgalactiae i Streptococcus uberis. Subklinički mastitisi se ne manifestuju vidljivim kliničkim simptomima što otežava dijagnostiku. Dijagnoza subkliničkog mastitisa se postavlja bakteriološkim pregledom mleka na uzročnike mastitisa i određivanjem broja somatskih ćelija. Cilj ovog rada je bio da se ispita učestalost pojave subkliničkih mastitisa na jednoj farmi u Vojvodini gde se krave drže u vezanom sistemu, a muža izvodi mašinski. Materjal je predstavljalo 100 uzoraka mleka iz pojedinačnih četvrti od 25 krava. Uzorci mleka su uzeti aseptično posle indirektnog određivanja broja somatskih ćelija Kalifornija mastitis testom(CMT). Za izolaciju uzročnika mastitisa je korišćena tehnika zasejavanja na krvni agara, a identifikacija izvršena ispitivanjem makromorfoloških, mikromorfoloških i biohemijskih osobina izolata. Rezltati su pokazali da je od 25 krava kod 5 (20%) krava izolovan Staphylococcus aureus iz mleka jedne,ili 2 četvrti, kod 1 (4%) krave Streptococcus agalactiae iz jedne četvrti i kod 1 (4%) krave dokazana je Candida spp. u 1 četvrti. Nalaz Enterococcus spp. u mleku 1, odnosno 2 četvrti kod 2 (8%) krave ukazuje na lošu higijenu, jer se ovi mikroorganizmi mogu naći u organskoj materiji, prostirci, silaži i biljkama, kojom se hrane muzne životinje. Poboljšanjem uslova higijene držanja, muže, dezinfekcijom papila pre i posle muže, higijene ruku muzača i opreme za mužu, kao i lečenjem subkliničkih mastitisa na osnovu antibiograma u periodu zasušenja može se uticati na smanjenje pojave subkliničkih mastitisa i posledično tome ekonomskih gubitaka, koje oni izazivaju. Zbornik radova

Oksidativni stres se dovodi u vezu sa pojavom poremećaja zdravstvenog stanja muznih krava kao što su mastitisi, zaostajanje posteljice i edem mlečne žlezde. Imajući u vidu da štete usled pojave mastitsa i smanjenja sekrecije predstavljaju oko 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka cilj ovog preglednog rada je da ukaže na značaj oksidativnog stresa i pojave mastitisa kod krava. Mastitis može da izazove povećano stvaranja slobodnih radikala u mleku, dovodeći do oksidativnog stresa naročito na početku laktacije. Do pojave oksidativnog stresa dolazi kada je stvaranje reaktivnih oksidativnih matabolita veće od antikosidativnog kapaciteta ćelija, tkiva, ili tela. Prema definiciji slobodni radilkali su atomi, joni, grupa atoma, ili molekula sa jednom, ili više nesparenih elektrona u spoljašnjoj atomskoj, ili molekulskoj orbitali. Ti nespareni elektroni čine slobodne radikale vrlo nestabilnim i rekativnim. Slobodni radikali obuhvataju 3 klase: reaktivne kiseonične grupe (Rreactive Oxyen Species-ROS), reaktivne azotne vrste (Reactive Nitrogen Species-RNS) i nereaktivne radikalske agense. Oba oblika mastitisa, subklinički i klinički se dovode u vezu sa oslobađanjem slobodnih radikala, povećanjem oksidativnog kapaciteta i smanjenjem antioksidativnog kapaciteteta mleka. Jedan od faktora koji doprinose povećanju stvaranja slobodnih radikala u mleku životinja obolelih od mastitisa je povećanje broja somatskih ćelija (neutrofila, makrofaga, limfocita, eozinofila) i epitelnih ćelija poreklom iz mlečne žlezde. Drugi faktor je povećanje citokina i molekula kao što je NO-. Odsustvo adekvatne kontrole nakupljanja slobodnih radikala u metabolički aktivnim tkivima ima za posledicu oksidativni stres i poremećaj zdravstvenog stanja visoko produktivnih muznih krava. Bolje razumevanje i sagledavanje oksidativnog stresa, zatim kako antioksidansi mogu da preveniraju disfunkciju imunološkog sistema i oksidatvna oštećenja tkiva domaćina, mogu da doprinesu efikasnijoj strategiji u borbi protiv mastitisa krava. Zbornik radova

taphylococcus aureus predstavlja jednog od najznaĉajnijih uzroĉnika mastitisa krava, koji dovodi do velikih zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u proizvodnji mleka. Imajući u vidu sve prisutniju rezistenciju prema antibioticima sojeva S. aureus izolovanih kod mastitisa, odnosno zabranjenu ili ograniĉenu upotrebu antibiotika u organskoj proizvodnji, etarska ulja imaju sve veći znaĉaj u terapiji obolelih grla. Cilj ovog istraţivanja je bio da se ispita: antibakterijsko delovanje odabranih komponenti etarskih ulja: karvakrola, eugenola, cinamaldehida i timola na sojeve S. aureus izolovanih u sluĉajevima supkliniĉkih mastitisa krava, njihovo sinergistiĉko delovanje u teĉnoj kulturi, kao i delovanje na biofilm S. aureus. Za ispitivanja na kliniĉkim izolatima, korišćeni su uzorci prikupljeni u toku redovne kontrole sa podruĉija koje obuhvata 8500 mleĉnih grla, holštajn-frizijske rase. Osim kliniĉkih izolata u radu su korišćeni i referentni sojevi S. aureus ATCC (American Type Culture Collection) 25923 i meticilin rezistentni S. aureus ATCC 43300. Kao kontrolni soj za produkciju biofilma korišćen je izolat S. aureus sa Instituta za mikrobiologiju, Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Da bi se postigli postavljeni ciljevi korišćene su i klasiĉne mikrobiološke metode izolacije identifikacije S. aureus, kao i PCR metoda molekularne detekcije: nuc gena za proizvodnju termostabilne nukleaze koji se pojavljuje u razliĉitim alelnim formama kod S. aureus, S. intermedius i S. hyicus, na ĉemu se zasniva identifikacija vrste, zatim coa gena za produkciju koagulaze i ica A i D alelne forme gena koji kodira produkciju biofilma. Disk difuzionom metodom ispitivana je osetljivost izolata na antimikrobne supstance, zastupljene u terapiji mastitisa u Srbiji. Metodom odreĊivanja minimalnih inhibitornih i baktericidnih koncentracija antimikrobnih supstanci odreĊema je osetljivost izlata S. aureus prema aktivnim komponentama etarskih ulja karvakrola, eugenola, cinamaldehida i timola u koncentracijama od 2560μg/ml do 1,25μg/ml i kontrolnim antibioticima linkomicinu, neomicinu i kloksacilinu. OdreĊivanje meĊusobnog odnosa na antimikrobno dejstvo aktivnih komponenti u vršeno je modifikovanom metodom šahovske table, dok je odreĊivanje duţine antibakterijskog delovanja izvršeno time – kill metodom u mleku u trajanju od 14 dana uz tri dodatne inokulacije bakterija 2., 4. i 6. dana ispitivanja... Staphylococcus aureus is one of the most important causes of cow mastitis that leads to major health problems and economic losses in milk production. Essential oils and their active components are gaining importance in the treatment of mastitis patients due to growing antimicrobial resistance of S. aureus strains, as well as due to prohibited or limited use of antibiotics in organic production. The aim of this study was to examine: antibacterial activity of selected essential oil components: carvacrol, eugenol, thymol and cinnamaldehyde on S. aureus isolated in cases of subclinical mastitis in cows, their synergistic effects, and the effect on the S. aureus biofilm. To achieve these goals, clinical isolates were used, collected during regular checkups in the areas covered by 8500 dairy cattle of the Holstein-Friesian breed. Beside clinical isolates reference strains of S. aureus ATCC (American Type Culture Collection) 25923 and meticillin-resistant S. aureus ATCC 43300 have been used. Control used for the production of S. aureus biofilm was the strain from the Institute of Microbiology, Faculty of Medicine, University of Belgrade. In order to reach the set objectives, classical microbiological methods of isolation and identification of S. aureus were used as well as the PCR methods of molecular genetic detection: nuc gene for the production of thermostable nuclease that appears in different allelic forms in S. aureus, S. intermedius, and S. hyicus, which is used for identification species, then coa genes for the production of coagulase, and ica A and D allelic forms of the gene coding the production of a biofilm. Disk diffusion method was used in testing of the isolates’ sensitivity to antimicrobial substances, present in the treatment of mastitis in Serbia. Determining the minimum inhibitory and bactericidal concentrations of antimicrobial substances was used to describe S. aureus isolates to the active components of essential oils: carvacrol, eugenol, cinnamaldehyde and thymol in a concentration of 2560μg / ml to 1,25μg / ml and control antibiotics as well lincomycin, neomycin and cloxacillin. Determination of influence between the antimicrobial activities of active components was performed by chessboard modified method, while the length of antibacterial activity was tested by time - kill method in milk for 14 days with three additional reinoculation of bacteria on the 2nd, 4th and 6th days of testing...

Mastitisi koza su u osnovi slični mastitisima, koji se javljaju kod ovaca i krava. Mogu da se jave kao akutni i hronični kataralni galaktoforitiisi i teški akutni oblici (mastitis acuta gravis). Po obliku mogu biti klinički i subklinički. Izvor infekcije mogu da budu obolelo vime i okolina. Uzročnici mastitisa dospevaju u vime galaktogeno, limfogeno i hematogeno. Kao uzročnici mastitisa koza navode se: koagulaza-negativne stafilokoke, Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae, Str.uberis, Str.dysgalactiae, Str. caprae, Mycoplasma capricolum, koliformni mikroorganizmi (E.coli), Pseudomonas aeriginosa i Clostridium spp. Prema podacima iz literature kao najčešći uzročnici subkliničkih mastitisa kod koza navode se koagulaza negativne stafilokoke. U dijagnostici problem može da predstavlja razlikovanje stafilokoka, koje su kod sojeva koagulaza negativne i mikrokoka. Mikroorganizmi iz roda Micrococcus su gram-pozitivne koke u tetradama, katalaza pozitivne, oksidaza pozitivne i koagulaza negativne. Od stafilokoka se razlikuju oksido-redukcionim testom. Mikorokoke su aerobi razlažu šećere iz podloge oksidativno, dok su stafilokoke aerobi i fakultativni anaerobi pa šećere razlažu oksidativno i fermentativno. Materijal je predstavljalo mleko aseptično uzeto iz obe polovine vimena koze, koja se ručno muze. Zasejavanje uzoraka je izvršeno na krvni agar, koji je inkubisan pri 37°C 24-48h. Ispitivanjem makromorfoloških, mikromorfoloških i biohemijskih osobina izolat je identifikovan kao Micrococcus spp. Dijagnoza je postavljena na osnovu bakteriološkog pregleda. Rezultati antibiograma su pokazali da je izolat osetljiv na Augmentin, Orbenin, Gentamicin, Ciprofloxacin,Tetracicline. Pravilnom higijenom pri muži, načinom držanja i uzgojem koza, mogu izbeći uzroci koji dovode do pojave mastitisa, a posledično tome i ekonomske štete. Mastitis in goats are basically similar to mastitis, which occurs in sheep and cows. They may appear as acute and chronic catarrhal galactophoritis and severe acute forms (Mastitis acuta gravis). According to the form can be clinical and subclinical. Source of infection may be infected udder and the environment. The pathogens pass to the mammary gland via galactogenous, lymphatogenous and hematogenous way. As a causes of mastitis in goat are cited: coagulase-negative staphylococci (including Staphylococcus aureus), Streptococcus agalactiae, Str.uberis, Str.dysgalactiae, Str. caprae, Mycoplasma capricolum, coliform microorganisms (E. coli), Pseudomonas and Clostridium spp. The difficulties in diagnosis may represent differentiation of staphylococci, whose as caprine isolates are coagulase negative from micrococci. The microorganisms of the genus Micrococcus are gram-positive cocci in tetrads, catalase-positive, oxidase-positive and coagulase-negative. From staphylococci differ by oxidation-reduction test. Mikrococci are strict aeorobes, fermenting oxidatively sugars from the substrate, while staphylococci are aerobes and facultative anaerobes, sugars ferment oxidatively and fermentatively. The material were samples aseptically taken from both halves of the goat udder, hand-milking.. Samples were plated on blood agar plates incubated at 37°C 24-48h. By determination of macromorphologicall, micromorphological and biochemical characteristics isolate were identified as Micrococcus spp. The diagnosis was based on bacteriological examination. The results of antibiogram showed that isolate sensitive Augmentin, Orbenin, Gentamicin, Ciprofloxacin,Tetracicline. Proper hygiene in milking, keeping and breeding goats, can avoid the causes that lead to mastitis, and consequently to economic costs. Zbornik predavanja

Sir kao namirnica, zbog svoje hranljive vrednosti,zauzima važno mesto u ishrani ljudi. U Republici Srbiji sirevi se proizvode u industrijskim pogonima,ali značajan deo se proizvodi u zanatskim pogonima, kao i u individualnim domaćinstvima. Na tržištu beogradskih pijaca su svakodnevno zastupljeni sirevi, koji se proizvode u individualnim domaćinstvima i potiču iz različitih geografskih lokaliteta u Republici Srbiji.Cilj rada je bio da se ispitaju fizičkohemijske karakteristike sireva na tržištu beogradskih pijaca.U uzorcima sireva su ispitani sledeći parametri: suva materija, mast u suvoj materiji, voda u bezmasnoj materiji, pH vrednost, aktivnost vode (aw) i sadržaj NaCl. Rezultati su pokazali da su svi ispitani uzorci sireva sa osam beogradskih pijaca pripadali grupi mekih sireva na osnovu sadržaja vode u bezmasnoj materiji(>67%). Od 83 ispitana uzorka najveći broj uzoraka sireva 40 (48,19%) je pripadao grupi punomasnih sireva, 32 (38,55%) grupi ekstramasnih,10 (12,05%) grupi polumasnih i 1 (1,20%) uzorak grupi niskomasnih sireva. Nijedan uzorak sira nije pripadao grupi obranih sireva. U pogledu senzornih karakteristika svi sirevi su odgovarali senzornim karakteristikama za tu vrstu sira. Zbornik radova

Pseudoeksfolijacije (PEH od eng. Pseudoexfoliation) predstavljaju čestu okularnu manifestaciju sistemskog oboljenja i jedan su od vodećih uzrokaa nastanka glaukoma. Pseudoeksfolijativni sindrom je poremećaj organizma koji karakteriše izmenjen sastav ekstracelularnog matriksa sa patološkim nakupljanjem fibrilarnog materijala u intra- i ekstra- ćelijskom tkiva organizma (pluća, jetra, srce, bubreg, žučna kesa, krvni sudovi, moždanice, oko, ekstraokularni mišići). U oku u kome su nastali hemodinamski poremećaji usled nakupljanja pseudoeksfolijacija i poremećaja protoka krvi u krvnim sudovima retine razvija se pseudoeksfolijativni glaukom. Pseudoexfoliation (PEX) is ocular manifestation of the systemic disease and one of themost common cause of glaucoma. PEX syndrome is disorder, characterized with extracellular tissue disorder with abnormal accumulation of fibrilar material in intra and extracellualr tissue of the body (lung, heart, kidney blood vessel , eye, extraocular muscles). PEX can produce hemodinamyc disorder in the eye, as also as in retinal blood vessel, so PEH glaucoma can be developed. Using known contents of the PEX fiber and reachable date of the fibrous tissue production, we explore the production process of the PEX. We measured ascorbic acid and nitric oxide concentrations in the humour aqueousus and sera of thepatients to prove oxidative stress conditions. For explanation of the PEX process production we measured evels of the proinfalmmatory and regulatory cytokines. Aqueous humour level of proinflammatory cytokines TNF-α and IL-17 are increased in patients with early and late stage of PEX syndrome and PEX glaucoma, while IL-6 levels are increased in early stage of PEX syndrome and PEX glaucoma. Serum level of proinflammatory cytokine IL-6 is increased in patients with early and late stage of PEX syndrome. Aqueous humour level of regulatory cytokine TGF-β is increased in early stage of PEX syndrome. Early and late stage of PEX syndrome show increased level of PDGF. PEX glaucomatous patients have increased level of EGF, IL-8, and ITAC; but IGF levels were detected only in PEX glaucoma. Increased TGF-β level activates fibrous tissue production in early stage of PEX syndrome with later activities of PDGF, EGF and IL-8 in late stage of PEX syndrome. Fibrous tissue production is furthermore controlled with IGF, IL-8 and ITAC in PEX glaucoma stage. We used our results to make sheme for potential PEX production process. In the future, it will be interesting to investigate what the locus minoris of this process is, and where it can be interrupted.