Search

Uvod. Kognitivni simptomi, odnosno oštećenje kognitivnih funkcija, verovatno su najvažniji i ključni simptomi shizofrenije. Oporavkom kognitivnih funkcija značajno se doprinosi funkcionalnom oporavku bolesnika sa shizofrenijom, sintagmi koja se danas proteže kroz psihijatriju kao novi kriterijum lečenja. Do danas nije utvrđena delotvorna supstanca u lečenju kognitivnih simptoma kod bolesnika sa shizofrenijom. Pošto vortioksetin ima povoljan efekat na kognitivnu disfunkciju kod depresije, nezavisno od antidepresivnog efekta i s obzirom na sličnu etiologiju kognitivne disfunkcije kod shizofrenije i depresije, vortioksetin takođe može da utiče na kognitivnu disfunkciju kod shizofrenije. Cilj. Cilj ovog istraživanja je bio ispitivanje povezanosti između upotrebe vortioksetina i kognitivne efikasnosti kod bolesnika sa shizofrenijom, ispitivanje povezanosti između upotrebe vortioksetina i prisustva depresivnih simptoma, fizičke i socijalne anhedonije kod bolesnika sa shizofrenijom te ispitivanje povezanosti između upotrebe vortioksetina i kvaliteta života (funkcionalni oporavak) kod bolesnika sa shizofrenijom. Materijal i metod. U istraživanju je učestvovalo 120 bolesnika sa shizofrenijom u remisiji koji su zadovoljili uključene kriterijume. Randomizacijom 1:1 bili su podeljeni u dve grupe (tretmanska i kontrolna). Svaka grupa se podelila u tri podgrupe. Tretmanska grupa od 60 bolesnika koji su bili na monoterapiji antipsihotika nove generacije: 20 bolesnika bili su na olanzapinu, 20 bolesnika na risperidonu i 20 bolesnika na aripiprazolu, primali su antidepresiv vortioksetin. Kontrolna grupa od 60 bolesnika (koja je isto bila na monoterapiji antipsihoticima nove generacije: 20 bolesnika su bili na olanzapinu, 20 bolesnika na risperidonu i 20 bolesnika na aripiprazolu) nisu primili antidepresiv vortioksetin. Vortioksetin se davao u dozi od 10 mg (koji bi se po potrebi mogao smanjiti na 5 mg u slučaju loše podnošljivosti). Istraživanje je trajalo 12 nedelja, a bolesnici su testirani tri puta (na početku istraživanja, nakon dva meseca i na kraju istraživanja). Korišćene su merne skale (M.I.N.I., Opšti konstruisani upitnik, PANSS, CDSS, WHOQOL-BREF, Chapman za socijalnu i fizičku anhedoniju, Wechsler WMS-IV (subtestovi vidna reprodukcija I i logičko pamćenje I)), MMSE i MoCa. Od statističkih metoda za analizu podataka ove prospektivne studije koristile su se deskriptivne statističke metode (frekvencije, procenat, aritmetička sredina, standardne devijacije, minimum, maksimum, skewness/zakrivljenost, kurtosis/spljoštenost), generalni linearni modeli, faktorijalna analiza kovarijanse, nacrta 2 x 3 plus kovarijat. Rezultati. U istraživanju je učestvovalo 58% muškaraca i 42% žena obolelih od shizofrenije. Prosečni uzrast oboljenja je iznosio M=21,8 godina (sd=3,54). Kombinacija aripiprazola i vortioksetina u najvećoj meri povezana sa postizanjem viših rezultata na logičkom pamćenju, a najniži rezultati su postignuti kod kombinacije olanzapina i vortioksetina u odnosu na kontrolu grupu. Ispitanici koji su koristili olanzapin te su izloženi tretmanu (vortioksetinu) postižu najviše rezultate na testu vidne reprodukcije, dok ispitanici koji koriste apriprazol, postižu više rezultate na ovom testu, bez vortioksetina. Najveća razlika u postignutim rezultatima između tretmanske i kontrolne grupe se pronalazi kod ispitanika koji koriste risperidon. Postoji statistički značajan glavni efekat tretmana vortioksetinom (F=38,240, p, Introduction. Cognitive symptoms that is impairment of cognitive functions, are probably the most important and key symptoms of schizophrenia. Recovery of cognitive functions significantly contributes to the functional recovery of patients with schizophrenia, a phrase that today extends through psychiatry as a new criterion for treatment. No effective substance has been identified in the treatment of cognitive symptoms in patients with schizophrenia till today. Because vortioxetine has a beneficial effect on cognitive dysfunction in depression and independently of the antidepressant effect, and given the similar etiology of cognitive dysfunction in schizophrenia and depression, vortioxetine could also have an effect on cognitive dysfunction in schizophrenia. Aim. The aim of this study was to examine the association between vortioxetine use and cognitive efficacy in patients with schizophrenia, to examine the association between vortioxetine use and the presence of depressive symptoms, physical and social anhedonia in schizophrenia patients and to examine the relationship between vortioxetine use and quality of life (functional recovery) in patients with schizophrenia. Material and Method. The study included 120 patients with schizophrenia in remission who meet inclusion criteria. They randomly divided into two groups (test and control). Each group was divided into three subgroups. A test group of 60 patients on new generation antipsychotic monotherapy: 20 patients on olanzapine, 20 patients on risperidone and 20 patients on aripiprazole, received the antidepressant vortioxetine. A control group of 60 patients (who were also on new generation antipsychotic monotherapy: 20 patients on olanzapine 20 patients on risperidone and 20 patients on aripiprazole) did not receive the antidepressant vortioxetine. Vortioxetine was given at a dose of 10 mg (which could be reduced to 5 mg if necessary in case of poor tolerability). The study lasted 12 weeks, and patients were tested three times (at the beginning of the study, after two months and at the end of the study). Measurement scales were used (M.I.N.I., General Constructed Questionnaire, PANSS, CDSS, WHOQOL-BREF, Chapman for Social and Physical Anhedonia, Wechsler WMS-IV (Subtests of Visual Reproduction I and Logical Memory I)), MMSE and MoCa. From the statistical methods for data analysis of this prospective study, descriptive statistical methods (frequencies, percentage, arithmetic mean, standard deviations, minimum, maximum, Skewness / curvature, Kurtosis / flatness), general linear models, factor analysis of covariance, draft 2x3 plus covariance are used. Results. The study involved 58% of men and 42% of women with schizophrenia. The mean age of the disease was, M = 21.8 years (sd = 3.54). The combination of aripiprazole and vortioxetine was mostly associated with achieving higher results on logical memory, and the lowest results were achieved with the combination of olanzapine and vortioxetine compared to the control group. Subjects who use olanzapine and are exposed to treatment (vortioxetine) achieved the highest results on the visual reproduction test, while subjects who use apriprazole achieve higher results on this test, without vortioxetine. The greatest difference in the results achieved between the treatment and control groups is found in subjects using risperidone. There is statistically significant main effects of vortioxetine treatment (F = 38,240, p

Вортиоксетин је нови антидепресив мултимодалног механизма дејства, који је показао аналгетички ефекат у анималним/клиничким студијама, али механизми којима се ово дејство остварује само су делимично разјашњени. Vortioxetine is a novel antidepressant with multimodal mechanism of action, that has demonstrated analgesic effect in animal/clinical studies, but mechanisms of said effect are only partially clarified.

Хронична мигрена је онеспособљавајуће болно стање. Неретко је праћена психијатријским коморбидитетима, укључујући депресију. Трициклични антидепресиви, посебно амитриптилин, ефикасни су у профилакси мигрене. Вортиоксетин је нови мултимодални антидепресив са доказаном ефикасношћу у купирању тригеминалног бола. Chronic migraine is a disabling pain condition. It is commonly associated with psychiatric comorbidities such as depression. Tricyclic antidepressants, particularly amitriptyline, are effective in migraine prophylaxis. Vortioxetine is a novel multimodal antidepressant with proven efficacy against trigeminal pain.

Мигрена је водећи узрок онеспособљености и нарушеног квалитета живота, посебно у млађих жена. Постојеће терапијске опције за лечење мигрене имају ограничену ефикасност/безбедност. Вортиоксетин, нови мултимодални антидепресив, остварује ефикасност у анималном моделу тригеминалног бола активацијом серотонергичких 5-HT1B/1D, познатих мета антимигренозне терапије. Migraine is a leading cause of disability and impaired life quality, especially in young females. Available treatment options for migraine pain control have limited efficacy/safety. The analgesic properties of vortioxetine (novel multimodal antidepressant) in the trigeminal pain model mediated by serotonergic 5-HT1B/1D receptors are already proven.

Увод: Мигрена је препозната као један од водећих здравствених проблема на глобалном нивоу, јер је праћена онеспособљеношћу и нарушеним квалитетом живота оболелих. Преко 50% пацијената са мигреном није задовољно својим лечењем. Постоје докази о ефикасности антидепресива, посебно оних са мултимодалним дејством (амитриптилин), и препоруке за њихову примену у профилакси мигренозне главобоље. Вортиоксетин је нови мултимодални антидепресив са недавно постулираним аналгетским својствима. Циљ рада: 1) Испитати аналгетску ефикасност вортиоксетина у поређењу са суматриптаном након пероралне акутне примене у моделу акутне мигренозне главобоље; 2) Испитати аналгетску ефикасност вортиоксетина у поређењу са пропранололом након поновљене профилактичке пероралне примене у моделу хроничне мигрене. Материјал и методе: Модел акутне мигренозне главобоље постављен је акутном применом нитроглицерина (10 mg/kg, интраперитонеално), док је модел хроничне мигрене постављен поновљеном, интермитентном применом нитроглицерина, сваког другог дана у деветодневним циклусима код мужјака мишева C57BL/6 соја. Поновљена примена нитроглицерина доводи до развоја хроничне базалне и акутне болне преосетљивости. За процену развоја болне преосетљивости, као и антиноцицептивног дејства испитиваних третмана, коришћени су тестови провоцираног болног понашања (von Frey тест – механички стимулус и орофацијални глутаматни тест – хемијски стимулус), као и тест непровоцираног болног понашања (тест копања), који је уједно одраз опште добробити животиња. Добијени резултати анализирани су применом једнофакторске/двофакторске ANOVA-е (уз Tukey post hoc анализу). Резултати: У моделу акутне мигренозне главобоље забележен је статистички значајан, упоредив (von Frey тест) или већи (орофацијални глутаматни тест) антиноцицептивни ефекат вортиоксетина у односу на суматриптан. У моделу хроничне мигрене показан је статистички значајан, упоредив (von Frey тест – базална преосетљивост, орофацијални глутаматни тест и тест копања) или већи (von Frey тест – акутна преосетљивост) антиноцицептивни ефекат вортиоксетина у односу на пропранолол. Закључак: Приказани резултати указују да је вортиоксетин је барем поредбено ефикасан као и референтни лекови за контролу мигренозних атака/профилаксу мигрене, што је налаз од могућег клиничког значаја. Introduction: Мigraine is recognized as a global health issue, responsible for high population levels of disability and impaired well-being. Above 50% of migraine sufferers are not satisfied with their pain relief strategies. There is evidence of antidepressants’ efficacy, especially those with multimodal action (amitriptyline), and recommendations for their use in migraine prophylaxis. Vortioxetine is a novel multimodal antidepressant with recently postulated analgesic properties. The Aim: 1) To examine the efficacy of vortioxetine compared to sumatriptan after acute oral administration in a migraine attack model; and 2) to examine the efficacy of vortioxetine compared to propranolol after repeated prophylactic oral administration in a chronic migraine model. Material and Methods: The model of a migraine attack was established by acute nitroglycerin injection (10 mg/kg, intraperitoneally), whereas the model of chronic migraine was developed by repeated, intermittent administration of nitroglycerin, every other day, over 9 days in male mice, C57BL/6 strain. Repeated nitroglycerin administration causes chronic basal and acute hypersensitivity. To assess the development of painful hypersensitivity, and the antinociceptive effects of corresponding treatments, stimulus-evoked tests (von Frey test – mechanical stimulus; orofacial glutamate test – chemical stimulus), and non-evoked nociceptive test (burrowing test; also reflecting general animal welfare) were used. The results were analyzed by one-way/two-way ANOVA (Tukey post hoc analysis). Results: In the migraine attack model, statistically significant, comparable (von Frey test) or higher (orofacial glutamate test) antinociceptive effects of vortioxetine compared to sumatriptan was observed. In the chronic migraine model, vortioxetine showed statistically significant, comparable (von Frey test – basal hypersensitivity, orofacial glutamate and burrowing tests) or higher (von Frey test – acute hypersensitivity) antinociceptive effects compared to propranolol. Conclusion: The presented results imply that vortioxetine is at least comparably effective as selected referent drugs for migraine attack/migraine prophylaxis treatment, giving clinical importance to our findings.

Увод: Остеоартритис је најчешће обољење зглобова и водећи узрок хроничног бола и онеспособљености, неретко праћених и развојем депресије. Дулоксетин је антидепресив одобрен за лечење мускулоскелетног бола. Вортиоксетин је новији антидепресив мултимодалног фармаколошког профила и мање учесталих нежељених ефеката у односу на већину антидепресива. Узимајући у обзир препозната аналгетска својства вортиоксетина, као и утицај на већи број неуротрансмитерских система од значаја за модулацију бола у односу на дулоксетин, основано је претпоставити да би вортиоксетин могао бити ефикасан у ублажавању бола у анималном моделу остеоартритиса. Циљ рада: Испитати ефикасност вортиоксетина у поређењу са дулоксетином у моделу остеоартритиса у пацова, као и утицај вортиоксетина/дулоксетина на моторну спретност и општу добробит животиња које су развиле остеоартритис. Материјал и методе: Индукција остеоартритиса у мужјака пацова Wistar соја спроведена је применом интраартикуларне инјекције монојодацетата (2 mg; у запремини од 25 µL) у колено пацова. Вортиоксетин и дулоксетин су перорално примењивани током 28 дана. Развој механичке/хладне алодиније и антиноцицептивног дејства праћен је у von Frey, односно ацетон тесту. Дејство третмана на механичку спретност и могућност изазивања седације испитани су у ротарод тесту, а дејство на општу добробит пацова у тесту копања. Резултати су анализирани коришћењем двофакторске ANOVA-е са поновљеним мерењем (уз Tukey post hoc анализу). Резултати: Понављана примена вортиоксетина и дулоксетина je статистички значајно смањила развој механичке/хладне алодиније у пацова са остеоартритисом, у von Frey и ацетон тесту, редом. У ротарод тесту није забележен статистички значајан утицај на моторну спретност/седацију највећих доза примењених лекова. У тесту копања није показан статистички значајан утицај вортиоксетина на количину ископаног шљунка, за разлику од дулоксетина који је значајно смањио количину истог. Закључак: Резултати указују да би вортиоксетин могао бити ефикасан у ублаживању бола код остеоартритиса у клиничким условима. Introduction: Osteoarthritis is the most common joint disease and the leading cause of chronic pain and disability, often accompanied by depression. Duloxetine is an antidepressant approved for chronic musculoskeletal pain treatment. Vortioxetine is a novel antidepressant with a multimodal pharmacological profile and less frequent side effects, unlike other antidepressants. Considering previously shown analgesic properties of vortioxetine, and the impact on numerous neurotransmitter systems relevant to pain modulation in comparison to duloxetine as well, it is reasonable to assume that vortioxetine could be effective in relieving pain in an animal model of osteoarthritis. The Aim: To examine the efficacy of vortioxetine compared to duloxetine in a model of osteoarthritis in rats, and the impact of vortioxetine/duloxetine on the motor abilities and general well-being of animals that developed osteoarthritis. Material and Methods: Osteoarthritis in male Wistar rats was induced by intraarticular injection of monoiodoacetate (2 mg; 25 µL volume) into the rat knee. Vortioxetine/duloxetine was administered orally for 28 days. Mechanical/cold allodynia development and antinociceptive effects of corresponding treatments were obtained in von Frey and acetone tests. To exclude the influence of treatments on motor skills and sedation induction, a rotarod test was performed. The impact on general rats’ well-being was assessed in the burrowing test. The results were analyzed by two-way repeated-measures ANOVA (with Tukey post hoc analysis). Results: Repeated administration of vortioxetine and duloxetine statistically significantly reduced the development of mechanical/cold allodynia in rats with osteoarthritis in von Frey and acetone tests, respectively. The absence of statistically significant influence of the highest tested treatment doses on rats’ motor performance/sedation was demonstrated. Vortioxetine did not impact significantly the burrowing activity, whereas duloxetine statistically significantly reduced it. Conclusion: The results indicate the possibility of using vortioxetine in the relief of osteoarthritis-related pain in clinical settings.