Предмет ове дисертације је совјетска ауторска бајка од 1920. до 1980. године. Истраживање је спроведено анализом ауторских бајки овог периода, намењених дечијој или аудиторији одраслих, при чему се посебна пажња посвећује ауторским бајкама, чији су сижеи позајмљени из књижевно-уметничке традиције, односно делима насталим по узору на већ постојеће ауторске бајке, у највећем броју случајева, аутора западноевропског порекла. Циљ истраживањаусмерен је на структуру дела, конструктивне елементе и књижевне поступке, односно на анализу садржинских измена, начин естетичког функционисања новог дела у одређеном културно-историјском контексту, настанак и развој одређених модела и односа између текстова. Неке од категоријa, по којима се одaбрани материјал анализира су: систем ликова, уметнички простор и време и сижејно-композициона организација. Осим анализе наведених аспеката књижевних дела, пореде се и анализирају уметничке функције и естетика насталих промена и истражују основни разлози и мотиви руских писаца за прераду и адаптацију постојећих сижеа. Основни задаци истраживања су: прецизно одређивање извора, тј. прототекстова на основу којих су створена одређена дела аутора овог периода, детаљна анализа дела насталих адаптацијом и анализа начина адаптације, према конкретним друштвено-васпитним циљевима; анализа свих осталих видова интертекстуалности са основним прототекстом; одређивање могућих осталих интертекстуалних веза са књижевно-уметничком традицијом; критичко сагледавање потенцијала перцепције тако насталих ауторских бајки и њиховог универзалног уметничког домета, независно од контекста социјалне ангажованости. У истраживању се користи неколико неопходних комплементарних метода: историјско-типолошки, историјско-функционални, структурно-генетички, уз принципе методологије упоредне књижевне анализе, а такође и метод мотивске и интертекстуалне анализе. Методама интердискурсивности и интерсемиотичности истражено је њихово постојање и улога у текстовној и жанровској структури ауторске бајке... The subject of this dissertation is Soviet literary fairy tales written in the period for 1920. to 1980. The research was conducted by the method of analysis of fairy tales from this period, written for children as well as for adult audiences. Special attention was paid to those author fairy tales which borrow their plots from literary and artistic tradition, that is: to the works conceived on the model of already existing author fairy tales, in the typical case, those by Western European authors. The goal of the research is primarily the structure of the work, elements of its construction and literary procedures, that is, the analysis of content changes, aesthetical function of the work in the specific cultural and historical context, appearance and development of certain models and relations between the texts. Some of the categories used in the analysis are the following: system of characters, artistic space and time and topical-compositional analysis. Also, artistic functions and aesthetics of these changes are compared and analyzed, and an inquiry conducted into the main reasons and motives of the Russian authors for the reworking and adaptation of the previously existing plots. The basic tasks of the research are: accurate location of the sources, that is, prototexts theat served as the bases of the works from the period in question, a detailed analysis of the works produced by adaptation, and analysis of the methods of adaptation, according to specific socio-educational aims; analysis of all other forms of intertextuality with their basic prototexts; determining other possible forms of intertextual connections with literary and artistic tradition; critical assessment of potential perceptions of literary fairy tales so conceived as well as of their artistic achievement, considered independently of their social engagement. Several complementary methods are used in the research: historico-typological, historicofunctional, structuro-genetical, along with the principles of methodology of comparative literary analysis, and motive and intertextual analysis. It is also inquired into the presence and roles of interdiscursivity and intersemiotics in the textual and genre structure of the literary fairy tale. In the central chapter, entitled Authors, composed on eleven subchapters, selected fairly tales of specific authors are analyzed and compared to their prototypes. The first ten subchapters are devoted to the analysis of the works of authors such as: J. Shwartz, S. Marshak, A. Tolstoy, J. Olješa, K. Chukovski, A. Nekrasov, A. Volkov, L. Lagin, N. Nosov, J. Postnikov, V. Medvedev, J. Lari, whose works represent adaptations of the higher order, or, in some cases, even works only based on the motives of other works, or loosely inspired by them. In these subchapters, reasons, aims and results of the textual interventions are examined, as well as the achievements and possible receptions of the newly produced texts. In the last subchapter of this chapter, translating solutions of B. Zahoder are examined and compared to the solutions of other translators. Zahoder’s translations where also used in in the adaptation process, but typically without an intention of cultural or socio-ideological directing of the way the work will be received.