Search

Beogradski književni časopis, broj 68 do 69, proleće-leto 2023. ■ ■ ■ PROMEnada. Dragan Velikić: Zatočenici ■ Ana Miloš: Banovica ■ Andrea Popov Miletić: Maja ima kamen ■ Asja Bakić: Posljednja večera ■ Bojan Marković: BDSM sprava ■ Đorđe Matović: Pesme ■ Dragana Mladenović: Žene u salonu ■ Jelena Žugić: Pesme ■ Jurica Pavičić: Glasnice ■ Luka Tripković: Žuljevi ■ Magdalena Blažević: Pokućarica ■ Maša Seničić: Prvo drvo vrelih mandarina ■ Nina Savčić: Između ■ Milica Milosavljević: Pesme ■ Danka Ivanović: Integrali lavanda pukotina ■ Tamara Đuran: Pesme ■ Tihana Tica: Pričaj sa mnom! ■ Tijana Savatić: Pesme ■ Vladimir Kopicl: Seobe ■ Bojan Vasić: Rascepljenost.. ■ ■ ■ SVETlarnik. Atila Hazai: Dve priče ■ Džon Bernsajd: Na hladnoći ■ Tesa Hadli: Luda Huana ■ Aco Šopov: Pesme.. ■ ■ ■ KRITIKA. Žarka Svirčev: Carevo novo odelo (G. Petrović: Papir s vodenim žigom i Ikonostas sveg poznatog sveta) ■ Branko Ćurčić: San je samo stvarnost (D. Tuševljaković: Hangar za snove) ■ Dragan Babić: Kako (ne)potrošiti sagovornika (M. Vujičić: Duga svetla) ■ Jovana Koprivica: Binarni ritam Mohameda Mbugara Sara (M. M. Sar: Najskrovitiji spomen ljudi) ■ Marija Nenezić: Junak našeg doba (P. Handke: Spori povratak kući) ■ Jelena Marinkov: Da je bog hteo da žensko misli ne bi ga napravio (M. Čanak: Klara, Klarisa) ■ Mila Gavrilović: Šta je to mama poslednje videla (T. Cibuleak: Leto kad je mama imala zelene oči) ■ Danijela Repman: Hrišćanska bajka o kraljici šljiva Magduški i njenoj milosrdnoj sluškinji Emerenci (M. Sabo: Vrata) ■ Sanja Perić: Pogled u sebe kroz hiljadu prozora (Ž. Milenković: Svakodnevno ubijanje života) ■ Vojislava Crnjanski Spasojević: „Autor iščezavanja” koji veruje da je raspad Jugoslavije bio poraz čovečanstva (K. M. Gaus: Avanturističko putovanje kroz moje sobe i U muzeju odbačene budućnosti) ■ Lazar Bukumirović: Verovati Robertu Bolanju (R. Bolanjo: Sabrana poezija) ■ Snežana Božić: Srpska kratka priča, pogled iznutra (D. Babić: Sićušne priče) ■ Srđan Vučinić: O izazovima čitanja i gledanja (V. Marković: Šarlotino dvorište).. ■ ■ ■ TUMAČENJA. Srđan V. Tešin: Virtuoz kratkih formi ■ Gojko Božović: Pesma i kontekst ■ Žarko Radaković: Slušati glasove srca dosledno, do kraja ■ Saša Ćirić: Nasmejana erekcija.. ■ ■ ■ BEOGRADSKI SVEMIR. Slobodan Giša Bogunović: Hram uspenja Sv. Žeksa..■ ■ ■ Autori i prevodioci Beogradskog književnog časopisa

Ladislav Varga se izdigao prometejski iznad tradicionalne formule, da svaka priča mora da ima vlastiti sistem, gde su uočljivi početak, sredina i kraj. To ove priče nemaju, niti treba da imaju, s obzirom da sam pristup nekoj ličnosti i istini u prostoru i vremenu u poimanju viših ciljeva stvaralaštva uvek mora da bude nov kao biser u školjci. (M. Dražetin)

Prvenac Marije Marković je pre svega dobar triler koji se čita u jednom dahu, ali istovremeno i beleška o svakodnevici Srbije, novinarima, političarima, kriminalcima i – naravno – misterioznih tajni koje iskaču kao leševi iz ormana.Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Sustret dvoje usamljenika u zanosnom okruženju izmišljenog škotskog sela polazna je tačka jedne velike ljubavne priče pune iznenađenja. Glavna junakinja Melisanda Bruno, devojka koja je želela da dodirne dugu, jer je njen svet crno-belo. Na drugoj strani je njena velika ljubav Sebastijan Meklejn, pisac koji je vezan za invalidska kolica. Melisanda Bruno beži do svoje prošlosti i pre svega ne želi da prihvati da je drugačija od drugih: rođena je sa jednim neobičnim i retkim poremećajem vida zbog čega ne može da razlikuje boje i njen najveći san je da razazna dugu. Njen novi poslodavac je Sebastijan Meklejn, poznati pisac romana strave i užasa, koji je, zbog jedne nerazjašnjene nesreće, ostao vezan za invalidska kolica. Neko se krije u senci i želi da se hrani tuđim željama… Dvoje usamljenika čiji se životi prepliću, dve sudbine vezane tamnim snovima u kojima ništa nije onako kako uzgleda. Roman, koji u sebi ima odlike gotskog romana, nestrpljivo čeka da ga pročitate... PUBLISHER: TEKTIME

„Valja čist ući u veseli svet mrtvaca.“ Za čitatelje koji su propustili detaljno pratiti zbivanja u crnogorskoj književnosti tijekom posljednjih nekoliko desetljeća, Miodrag Vuković mogao bi se pokazati njezinom najbolje čuvanom tajnom. Ovaj pisac i novinar svojim je apartnim, originalnim i stilski virtuoznim kratkim pričama od kraja sedamdesetih do svoje smrti 2013. godine utirao sasvim nove prozne smjerove, izravno utječući i na danas mnogo prepoznatljivija književna imena, poput bliskog mu prijatelja Svetislava Basare. Priča u njezinom klasičnom smislu – naracija – povlači se u pozadinu, i pozornicu prepušta jeziku. Način na koji mu Vuković pristupa i prepušta mu se, u potpunosti redefinira ustaljene prozne obrasce. Upravo je jezik, njegova nezadrživa energija, radost imenovanja, njegova prevrednujuća snaga i subverzivni potencijal koji se često ostvaruje kroz britku ironiju – glavni junak ovih furioznih redaka: svaki put kada se suočite s bjelinom margine suočeni ste s ponorom. Predvidjeti kakvim će vas obratom, naizgled niotkud izniklim novim likom (vestern-revolverašem ili kondukterom lokalnog vlaka, golmanom Partizana ili Sherlockom Holmesom samim), ili briljantnom lirskom slikom Vukovićev zaigrani, ludistički jezični stroj zaskočiti posve je nemoguće. Sigurni možete biti samo u jedno: u izgrebenom ogledalu saloona ugledat ćete drhtav, rijetko uhvatljiv lik beskompromisne, vrhunske proze.

Na sam dan petooktobarskih promena Filip, rođeni Parižanin, odlazi u rodno mesto svoje bake na Fruškoj Gori da bi otkrio kako je jedna od priča o Kainu i Avelju koja se ponovila unutar srpskog nacionalnog korpusa ispričana za vreme drugog svetskog rata u njegovoj porodici...Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Zamršena priča je zbirka sastavljena od 10 duhovitih kratkih priča objavljivanih u nizu od aprila 1880. do marta 1885. u časopisu Mesečna pošiljka (The Monthly Packet). Za knjigu je izradio ukupno šest ilustracija Artur Frost (Arthur B. Frost). Priče, ili čvorovi, kako ih naziva Kerol, predstavljaju matematičke probleme: u svakom narednom broju, Kerol objavljuje rešenje i analizira odgovore čitalaca. Matematička tumačenja čvorova nisu uvek na prvi pogled jasna. Za neke, ovo je najpopularnija od svih Kerolovih knjiga, duhovita i neobična mešavina matematike i humora. U skorije vreme, o ovim pričama je rečeno da poseduju „sav šarm i duhovitost njegovih poznatijih radova.“

Dva romana Sonje Ciric u jednoj knjizi. JEDVA CEKAM SUTRA je bio u uzem izboru za nagradu „Politikin Zabavnik“ i govori o tome kako se oseca devojcica koja mora da cuti o svojim talentima da je deca ne bi proglasila streberom i koja zeli da bude na dva mesta - na ekskurziji i na svom prvom koncertu.NASA SJAJNA IGRA govori o dvoje nerazdvojnih dvaneastogodisnjaka, Senki i Borisu. Njih dvoje pisu roman: Boris o svom nastojanju da porodica uvidi koliko je talentovan, a Senka o svojim pokusajima da je prihvate deca u skoli.Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Mogu li se pomiriti dva, naizgled tako različita, sveta? Da li je ljubav prepreka ili jedini mogući put?Das E-Book Vino i ljubav wird angeboten von Književna radionica Rašić und wurde mit folgenden Begriffen kategorisiert: ljubavni roman

Novi roman Srčanost Vukašina Štrekera donosi beskompromisnu priču o mačizmu koji ne želi da se izvinjava zbog onoga što jeste. Radnja ovog romana smeštena je u svet borbi pasa, a njene ključne reči su hrabrost i strast: odnose se jednako na životinje kao i na ljude. Autor dobro zna da romaneskno istraživanje koje zalazi ovoliko duboko u ljudsku – mušku – dušu ne može da trpi obzire političke korektnosti; zato Srčanost traži čitaoca koji će znati da takve obzire ne očekuje. Neka očekuje uzbuđenje!

Ni prevodi najznačajnijih drama Oskara Vajlda: Salome, Sveta kurtizana i Važno je da si ErnestDas E-Book Drame Oskara Vajlda wird angeboten von Književna radionica Rašić und wurde mit folgenden Begriffen kategorisiert: Oskar Vajld; drame

Kakav je poklon sudbina namenila Melisi? Da li će odlazak na grčko ostrvo i nasleđeni hotel uspeti da promene planove za venčanje? Das E-Book Poklon sudbine wird angeboten von Književna radionica Rašić und wurde mit folgenden Begriffen kategorisiert: ljubavni roman

„Čitalac knjige'Od šapata do vriska'brzo će se uveriti da se Skrobonja fantastičar uspešno koristi (jer ih iznutra poznaje) obrascima vesterna, krimića, sf-priče, fantastične parabole, klasičnog horora, stvarajući zanimljive zaplete, logično razvijajući fabulu, gradeći, što je najteže, ubedljive utopijske ali i alternativne (paralelne) svetove. Poštujući pominjane obrasce, do maksimuma „parazitirajući“ na žanru, Skrobonja zahvaljujući dobrom poznavanju jezika (srpskog standarda i urbanog žargona) gradi zanimljive priče, pripovetke i novele, jednako dobro se snalazeći u svakom od oblika. Posebno u oči upada njegova dijaloška spretnost, prirodnost i duhovitost replika i povremeni groteskni naturalizam, kada se čini da pisac prosto uživa u apokaliptičnim, užasnim scenama (što je dodatna potvrda njegove književne promišljenosti). Skrobonja voli da različite varijante negativnih utopija smešta na naše prostore, nalazeći u haotičnoj, političkoj, socijalnoj i ideološkoj situaciji, realnu bazu za ubedljivost svojih futurističkih alegorijskih paralela. Naravno, likovi su mu najčešće plošni, bez psiholoških dimenzija (žanr tako zahteva), ali to nadoknađuje svojom jezičkom inventivnošću i osećajem za tajming priče.“ Vasa Pavković

Teorija zavere, ili konspirativna teorija, pokušaj je da se objasni krajnji razlog nekog (najčešće društvenog, političkog, ili istorijskog) događaja, kao tajni plan tajnog udruženja moćnih osoba (često opisanih kao „moćna elita“). Zastupnici teorija zavere tvrde da su ove grupe vlade, tajne službe, moćne korporacije, međunarodne organizacije, tajna društva, predstavnici određenih naroda, religija ili vanzemaljske civilizacije. Najčešći predmet rasprava u teorijama zavere su: masoni, iluminati, novi svetski poredak, multinacionalne korporacije, Vatikan, Pentagon i mnoga druga moćna ili tajna udruženja, a odnedavno i HAARP antene, hemijski tragovi iz aviona (chemtrails) i genetski modifikovani usevi. Najbolje nove domaće pripovetke o teorijama zavere: Goran Gocić, Filip David, Jelica Greganović, Vasa Pavković, Ivan Nešić, Oto Oltvanji, Mirjana Marinšek Nikolić, Ilija Bakić, Jovan Ristić, Goran Skrobonja, Darko Tuševljaković, Dejan Ognjanović i mnogi drugi majstori slipstrim proze.

Za Mustafu Golubica se pricalo da je govorio 14 svjetskih jezika, da je ucestvovao u pripremi Sarajevskog atentata i u pripremama za neuspjeli pokusaj atentata na kralja Aleksandra Karadjordjevica, 1921. godine. Mnogi smatraju da je bio najzasluzniji i za uspjeh komunizma u Evropi, odnosno da je bio prava „crvena verzija“ Dzejmsa Bonda.(Amir Zalihic) I sve je tu i svi smo tu — u ovom romanu od krvavog i banditskog Majskog prevrata 1903. do S. Penezica Krcuna i njegovog boga А. Rankovica… Svi su tu i svi smo tu jos jednom da kazemo, i ondasnji bogovi i danasnji, jer istorija nije okoncana. (Mirko Djordjevic)Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Uz miris stamparije, srednjovekovne biblioteke, junakinja romana leci svoje ranjeno srce, otkrivajuci novu ljubav koja zaokuplja cula. Zabranjena ljubav, prema nekom ko je zauvek vencan sa nebeskim. Ljubav, medjutim, ne moze biti greh ako se voli srcem...Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

U ulozi naratora je delfin koga su ljudi nazvali Klovn – zarobljen je i prebačen u delfinarijum u Sragosti. Osim što zabavljaju posetioce, delfini učestvuju u terapiji i Klovn sreće teško obolelu devojčicu Klaru i jedino je on u stanju da sa njom ostvari kontakt. Roman je priča o bolu, patnji i tuzi, ali i ljubavi i razumevanju, o slobodi ljudi i slobodi delfina koja je ugrožena onim što civilizacija postaje.Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Nakon što je poluprazni voz kojim je putovao iz Beograda u Zagreb iskočio iz šina, glavni junak i pripovedač, Marko Dejanović se, na neki neobjašnjiv način našao nepovređen u vremensko-prostornom limbu, zajedno s kondukterom, koji mu odgovore na pitanje: "Šta je važno u životu?" daje "umotane u neke priče nekih ljudi o nekim ljudima". Na poziv tajanstvenog konduktera, životne priče pričaju Ivan, Luka, Mateja i Marko, četvorica putnika, koji su uvek tu, u vozu, na putu. Priče o nehumanom odnosu prema starima i bolesnima, o smaku sveta, zločinu, žrtvi, krivici i osveti ili o potrazi za femme fatale, zapravo se odnose isključivo na glavnog junaka, a ne na konduktera-Isusa ili putnike-savremene jevanđeliste. U ovim pričama se krije odgovor na pitanje koje muči glavnog junaka. "Karte, molim!" je filozofičan, politički aktuelan i društveno angažovan roman, ali je i roman zagonetka, do čijeg rešenja može da dođe samo posvećeni čitalac. Srđan V. Tešin

Zmijanje, Jablan, Grob Slatke Duše, Đurini zapisi, Kod Markanova točka, Vukov gaj, Sa zbora, Tuba, Kroz mećavu, Mrguda, Moji poznanici, Rakijo, majko, Jure Piligrap, Tajna nevolja Smaje Subaše, Prosjaci, Papakalo, Ilica Odalica i Lazica Vucalica, Čvrko, Mračajski proto, Mejdan Simeuna Đaka, Istiniti zulum Simeuna Đaka, Iz starostavne knjige Simeuna Đaka, Zulum Simeuna Đaka, Jelike i omorike, Kroz maglu, Kroz svjetlost, U magli, Pjesma mladosti, Jajce, Težak, Molitva, Tavnovanje, Žalobitna pjesma, Kmeti, Slobodi, Sudanija, Niz drum, O, proklete večerašnje večeri!, Jazavac pred sudom

Uzbudljiv roman o sukobima na dubrovačkom ratištu devedesetih i njihovim posledicama u savremenom crnogorskom društvu bio je nominovan za prestižnu književnu nagradu “Meša Selimović”. Kad je Jovan Nikolaidis pročitao pripovetke Bosiljke Pušić i zatražio nešto sa dubrovačkog ratišta, rekla mu je da nema ništa ali da će mu za dve nedelje poslati rukopis. Dao joj je mesec dana i ona je napisala roman “Naranča i nož”. Po savetu Grozdane Olujić nastavila je istu priču, i tako se rodila trilogija “Naranča pod šlemom”. Prateći raspad jedne hercegnovske porodice, autorka postavilja mnoga pitanja sa kojima se još niko ozbiljno nije uhvatio u koštac (zbog čega smo ustali na prve komšije, u čije ime, ko je kriv, da li je pripadnost određenom etnosu, religiji, osnovno obeležje koje čoveka čini čovekom ili nečovekom?). Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Autor, kada je Lapot dobio nagradu za roman godine, za NIN kaze: „Bio mi je potreban jedan istorijsko-patrijarhalni, nostalgicni, malo pozlaceni i plemenjeni artefakt. Jer, ono dalje sto sledi, sve je brutalnije i sve je surovije i sve je na izvestan nacin za covekovu iluziju o njegovoj vrhu – naravnoj vrednosti pogibnije.“

Kako je vreme prolazilo menjaju se stavovi o životu i počinju često bolne ali i komične promene koje mladića pretvaraju u nekog drugog, nekog ko je ostao bez snova koji su ga doveli na Jug Afrike. Roman koji opisuje stvarne događaje diplomiranog geologa iz Beograda koji je početkom devedesetih godina prošlog veka otišao u Južnoafričku republiku u potrazi za boljim životom. Kako vreme prolazi, menjaju se njegovi stavovi o životu i počinju bolne, ali i komične promene. Ovaj roman opisuje urbanu i divlju Afriku bez ulepšavanja i patetike, tera čitaoca da sa junakom idu do samog kraja. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Dajući najlepša opšta mesta naših prljavih snova, roman je postao pravi kolekcionar ostataka komunizma. Despotov razmatra čitav niz tema koje se smatraju postmodernističkim... ne odustajući od toga da drskim jezičkim gegovima i provokacijama subverzira smrtnu ozbiljnost tih tema (do kojih se u jednom trenutku tako mnogo držalo), napisala je kritičarka Tatjana Rosić. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski, bosanski ili crnogorski.

Roman Auschwitz Café Dragana Radulovića je knjiga koja nas zatiče na mjestu prešutnog zločina. Uvodi nas, zapravo, u vlastito licemjerje, u intelektualni i moralni pad ovog vremena. Ovaj roman otvorena je prozna struktura s obilježjem hiperteksta sa svim elementima onog što se može nazvati prozom crnog, labirintnog realizma. Horor-centrična i crnohumorna slika svijeta data u dva tematska plana: lokalnom i planetarnom. Struktura romana je multižanrovska i kreće se od alegorije, trilerskog, esejističkog, dokumentarnog do pastišnog, karikaturalnog i parodiranja nekih općih mjesta svjetske literature, te ulaženja u prostore elektronske duhovnosti i cyber-seanse. I ova proza, kao i prethodne, potvrđuju koncepcijska, tematska i strukturna pomjeranja u crnogorskoj književnosti.

Drugi nastavak jednog od najpopularnijih jugoslovenskih romanesknih serijala svih vremena, roto-romana sa preko deset miliona prodatih primeraka na srpskom jeziku. U ovom romanu pojavljuje se prvi put mornar Sam Mekferson koji će postati Lunov najbolji prijatelj i pratilac do kraha serijala. Mnogi od motiva iz „Luna, kralja ponoći“, pisanih od kasnih pedesetih do početka devedesetih XX vela, kasnije su viđeni u serijalu o Džejmsu Bondu, serijalu „Nemoguća misija“, filmu „Ambis“, „Dosije Iks“ što Miloševića karakteriše kao vizonara u pop-kulturi. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Po sopstvenim rečima, Basara je imao problema zbog Fame o biciklistima, kritika mu je stalno prebacivala, kada će ponovo napisati Famu? Zainteresovan otkuda u Bajinoj Bašti jedan od svega nekoliko primeraka knjige objavljene daleko u prostoru i vremenu, Basara preduzima istraživanje koje je za cilj imalo da ublaži dosadu kišnih dana, a koje je na kraju - završilo u obliku obimnog almanaha posvećenog tajni Evanđeoskih biciklista ružinog krsta. Fama o bicklistima bila je 1988. na finalnoj listi za dodelu NINove nagrade. Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.

Svet se promenio. U neodređenoj budućnosti, Engleska je savršeno uređena zemlja u kojoj je ljudska sudbina postala mnogo izvesnija. Napredna tehnologija olakšava svakodnevno funkcionisanje, ali i donošenje važnih odluka. Vlasti posle pete godine uzimaju decu od roditelja, odgajaju ih, biraju im zanimanja u skladu sа sposobnostima, biraju im partnere s kojima će dobiti najuspešnije potomstvo. Ljubav, želje, kao i sve ostalo što nema racionalno opravdanje ili upotrebnu vrednost, smatra se zastarelim, suvišnim i nebitnim. Na ljudima je samo da budu poslušni i revnosno ispunjavaju svoje dužnosti. Čak se i buntovništvo može upotrebiti za opšte dobro: oni koji vole da postavljaju pitanja i koji ne misle da su stvari onakve kakvima se čine na prvi pogled mogu postati, na primer, odlični detektivi. Luk je u šesnaestoj godini postao zvanično najmlađa osoba kojoj je uspelo da se kvalifikuje za forenzičkog istražitelja. Nije stigao to ni da proslavi kad ga je njegov mobilni asistent, robot Malk, obavestio da im je dodeljen prvi slučaj. Učenik Lukove škole ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima. Čini se da je ubica ne samo vešt strelac već i da odlično poznaje kriminalističku proceduru i školske tajne, da se razume u računare i biologiju, pa ne ostavlja tragove za sobom, osim nekoliko koji vode – pravo ka Luku... To što je u svom prvom službenom slučaju osumnjičen upravo on sam, nije najveća briga u Lukovom životu: Komitet za uparivanje doneo je odluku da će on i njegova devojka Džejd biti upareni s nekim drugim ljudima i živeti na različitim krajevima zemlje. Neke stvari se ipak ne mogu dozvoliti... Nameštaljku – prvu knjigu u sedmodelnom serijalu Tragovi – organizacije USBBY (Američki ogranak IBBY) i Children's Book Council proglasile su najboljom internacionalnom knjigom za mlade za 2006. godinu.

Roman Tamare Jecić „Stinky Onion“ epopeja je ekonomskog emigranta, ispričana u prvom, muškom licu, i čini se da u njemu nema ništa naročito drugačije od sličnih literarizovanih iskustava: suočavanje sa kulturnim razlikama, napor prilagođavanja apsurdnom i nemogućem, uživljavanje u lica Novog sveta sa naizmeničnim stanjima filije i fobije... Brzo, jako i intenzivno, s prividom raznovrsnosti, kao kafa u Starbaku, važna je mini-konstanta ovog romana. (Vladislava Gordić Petković)

Ova fascinantna knjiga je zbirka više od 1.000zanimljivosti o Crnoj Gori. Crna Gora je prvo kao Duklja, potom kao Zeta već deset vjekova poprište burnih događaja-mnogo toga i danas je nepoznato široj javnosti, čak i velikom dijelu crnogorskih građana Glavni kriterijum pri izboru događaja, ličnosti i fenomena uvrštenih u ovu knjigu bio je da se izdvajaju po tome što su prvi, jedini, naj... Knjiga je objavljena na crnogorskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.