Search

Srbija je jedan od 6 evropskih centara biodiverziteta i zajedno sa Balkanskim poluostrvom predstavlja jedan od 153 centara svetskog biodiverziteta. Zbog značaja koji teritorija Srbije ima u pogledu biodiverziteta, njegovo racionalno i održivo korišćenje je ne samo od nacionalnog nego i evropskog, pa i svetskog značaja. U ovom radu je pored ekološkog, analiziran ekonomski značaj i potencijal divljih vrsta biljaka, gljiva i životinja. Kontrola sakupljanja i prometa divljih vrsta biljaka, gljiva i životinja započinje 1990.g., donošenjem Pravilnika sa spiskom vrsta čije se sakupljanje mora evidentirati. Prva Naredba o kontroli sakupljanja i prometa divljih vrsta biljaka, gljiva i životinja, doneta je 1993.g. i do današnjih dana menjala se više puta, kao i broj vrsta obuhvaćenih kontrolom sakupljanja i prometa. Analizirana je važeća Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, kao i Godišnji izveštaji Zavoda za zaštitu prirode Srbije za period 1993-2016.g. i to biljne vrste, gljive i životinjske vrste. Na osnovu sprovedenih analiza i istraživanja utvrđen je spisak od 50 vrsta biljaka, koje su u periodu od 1993. do 2016. godine bile najopterećenije sakupljanjem. Utvrđena su područja sa kojih se sakuplja lekovito bilje na osnovu analiza otkupnih stanica , sa predlogom okruga na kojima je potrebno sprovoditi monitoring stanja i sakupljanja lekovitog bilja u Srbiji. Predložen je spisak od 168 vrsta biljaka za dopunu postojećeg spiska vrsta obuhvaćenih Uredbom o kontroli sakupljanja i prometa. Analizirano je stanje plantažnog gajenja lekovitog bilja i predložen spisak od 107 vrsta lekovitih biljaka, za koje je utvrđeno da je savladana tehnologija gajenja i koje bi mogle da se gaje na području Srbije. Izvršena je analiza vrsta gljiva koje se sakupljaju iz prirode, sa posebnim osvrtom na tartufe, i utvrđeno je da je na području Srbije prisutno 6 vrsta jestivih tartufa, od čega su dve vrste slabo zastupljene. Predložen je monitoring za svih 6 vrsta jestivih tartufa. Sačinjena je karta područja na kojima se, prema sadašnjim saznanjima, mogu pronaći navedene vrste i za koja se predlaže monitoring. - Utvrđen je spisak vrsta, odnosno taksona gljiva, koje su se najviše sakupljale iz prirode (7 taksona), urađena je karta područja na kojima se vrši sakupljanje i predložen monitoring za navedene taksone na utvrđenim područjima sakupljanja. - Analizirane su vrste gljiva obuhvaćene kontrolom sakupljanja i prometa i predložen spisak od 10 vrsta gljiva, koje treba dodati na spisak vrsta obuhvaćenih kontrolom sakupljanja i prometa. Analizirano je gajenje gljiva sa posebnim osvrtom na mogućnosti mikorizacije sadnica dendroflore namenjenih pošumljavanju i predloženo dalje gajenje 3 taksona gljiva i 5 taksona gljiva, komercijalno značajnih, za mikorizaciju sadnica dendroflore, namenjenih pošumljavanju odnosno plantažnom gajenju. Predloženo je da se zaštita gljiva ubuduće obavlja pre svega stavljanjem pod zaštitu njihovih staništa, a da je zaštita količinama koje se odobravaju za sakupljanje, sekundarna mera. Analizirano je sakupljanje životinjskih vrsta iz prirode i utvrđeno je: - da je sakupljanjem od puževa, najopterećenija vrsta puža H. pomatia, data karta područja sa kojih se najviše sakuplja i predložen monitoring na ovim područjima za sve tri komercijalno interesantne vrste. Predloženo je skidanje sa spiska Uredbe vrste C. aspersum jer je utvrđeno da je marginalno zastupljen u prirodi i smanjenje kontigenata za vrstu H. lucorum jer se znatno manje sakuplja; - da je sakupljanje sva tri taksona žaba koje su komercijalno interesantne, dovelo do promene stanja uzrasnih struktura i smanjenja reprodukcionog potencijala, pa se predlaže skidanje sva tri taksona sa spiska vrsta pod kontrolom sakupljanja i prometa. Utvrđena su područja sa kojih su sakupljani taksoni zelenih žaba i priložena karta. Predložen je monitoring za sva tri taksona na navedenim područjima, kako bi se pratilo stanje njihovih populacija; - predloženo je skidanje sa spiska vrste šumska kornjača - Testudo hermanni jer njen status ugroženosti u prirodi nije definisan i predložen je monitoring za ovu vrstu na području cele Srbije; - predloženo je skidanje sa spiska vrsta pod kontrolom sakupljanja i prometa, vrste poskok - Vipera ammodytes, jer je utvrđeno da je sakupljanjem narušena uzrasna struktura populacija i ugrožen reprodukcioni potencijal ove vrste. Predložen je monitoring i dat spisak područja sa kojih su najviše sakupljane njegove populacije; - predloženo je da se, na spisku vrsta pod kontrolom sakupljanja i prometa, vrsta H. medicinalis-medicinska pijavica (za koju je utvrđeno da je nema na području Srbije), zameni sa vrstom H. verbana - južnomedicinska pijavica, koja je zastupljena na području Srbije. Za ovu vrstu predložen je monitoring na području cele Srbije, a posebno na području Vojvodine. Analizirano je farmersko gajenje pojedinih vrsta životinja i predloženo farmersko gajenje vrste puža C. aspersum, šumske kornjače - T. hermanni, barskog raka - A. leptodactylus i južnomedicinske pijavice H. verbana. Predloženo je da se obnove aktivnosti na veštačkom mrestu i reintrodukciji salmonidnih vrsta riba, a posebno mladice - H. hucho i jesetarskih vrsta riba, a posebno morune - H. huso. Predložene su podsticajne mere ekonomske politike za plantažno i farmersko gajenje i za nabavku potrebne opreme i mašina, kao i podsticajne mere za podizanje preradnih kapaciteta, potrebnih mašina i opreme, kako bi se podigao nivo prerade i finalizacije vrsta koje se sakupljaju iz prirode, ali i onih koje se gaje na plantažama i farmama. Analizirane su ekonomske koristi od biodiverziteta i utvrđeno je: - da je potrebno uskladiti obračunske cene za plaćanje takse sa cenama koje se plaćaju sakupljačima na terenu, čime bi se okvirno prihod od takse uvećao 2-4 puta; - da je sakupljački potencijal divljih vrsta biljaka, gljiva i životinja koje se sakupljaju iz prirode oko 67 miliona evra, a izvozni potencijal oko 299 miliona eura; - analiziran je ekonomski potencijal plantažnog i farmerskog gajenja i potencijalna dodata vrednost, koja bi bila ostvarena finalizacijom i preradom sakupljenih vrsta iz prirode i dobijenih plantažnim i farmerskim gajenjem. Konstatovan je nedostatak godišnjih programa monitoringa divljih biljnih i životinjskih vrsta koje se sakupljaju iz prirode, na osnovu kojih bi se predlagali realni kontigenti za sakupljanje. Konstatovano je da je najveći deo sakupljanja, stavljanja u promet i izvoza divljih vrsta flore i faune u oblasti sive ekonomije i da je potrebna kontinuirana inspekcijska kontrola ekološke, tržišne i finansijske inspekcije, kao i kontrola edukovanih policijskih službenika u unutrašnjem prometu, posebno u pograničnim područjima, kao i kontrola edukovanih carinskih organa na graničnim prelazima. Sprovedena je anketa kojom je obuhvaćeno 130 kompetentnih ispitanika, koji su svojim odgovorima potvrdili rezultate prethodnih istraživanja.

Погодност таксодијума за подизање шумских култура на низијским и плавним стаништима Србије евидентирана је још педестих година прошлог века. Почетком осамдесетих година, Стилиновић и Туцовић констатују да се у нашим условима средине таксодијум може сматрати врстом брзог раста, једном о ретких четинарских врста која може бити погодна за очетињавање низијских а нарочито плавних станишта на којима може постићи високу продуктивност. Упркос томе, ова врста, на подручју Републике Србије, практично није изашла из домена хортикултурне делатности. До сада обављена истраживања варијабилности и адаптивног потенцијала таксодијума у нашим условима односе се на стабла која расту појединачно и у мањим или већим групама углавном на зеленим површинама градова. Недостатак већих култура свакако је један од разлога што таксодијум није у довољној мери проучен и као шумска врста за поменута станишта. На националном нивоу веома је мало истраживано са овом врстом, па спроведена истраживања представљају пионирски подухват чији ће резултати допринети развоју шумарске науке и струке. Истраживања у оквиру ове докторске дисертације спроведена су у семенској састојини таксодијума код Бачке Паланке. Ово је једина састојина таксодијума у нашој земљи, основана је на станишту беле врбе, тренутне старости преко 70 година, а резултати обављеног бонитирања стабала говоре о њеној високој производној вредности. Процена генетског потенцијала таксодијума обављена је на нивоу: 1) семенске састојине, 2) тест стабала и 3) линија полусродника. Истраживања на нивоу семенске састојине обухватила су: анализу станишних услова, тотални премер састојине, континуирану оцену урода и бонитирање тест стабала. Истраживања на нивоу тест стабала обухватила су анализу: морфометријских својстава шишарица, коефицијента екстракције, апсолутне маса и техничке клијавости семена, морфометријских својстава гранчица са четинама, садржаја фотосинтетичких пигмената и генетичке карактеризације употребом RAPD маркера. Истраживања на нивоу линија полусродника обухватила су анализу: морфометријских својстава клијаваца, процената преживљавања једногодишњих садница, морфометријских својстава једногодишњих садница, морфометријских својстава двогодишњих садница у условима расадника, процената пријема садница у условима пилот објекта, процената преживљавања садница у условима пилот објекта, морфометријских својстава садница у условима пилот објекта, морфометријских својстава гранчица са четинама садница у условима пилот објекта и садржаја фотосинтетичких пигмената садница у условима пилот објекта... Convenience of Bald cypress for establishing forest cultures in lowland and floodplain habitats was recorded in Serbia in the 1950s. At the beginning of the 1980s Stilinović and Tucović noted that in our environmental conditions Bald cypress can be considered as a species of rapid growth, one of the few evergreen species that may be suitable for introduction of conifers in lowland and especially in floodplain habitats in which it can achieve high productivity. However, in the Republic of Serbia this species practically never has gone out from the domain of horticultural activity. Studies on variability and adaptive potential of Bald cypress in our environmental conditions that were published so far refers to the trees that grow individually and in smaller or larger groups mainly in green areas of cities. Lack of larger cultures certainly is one of the reasons why Bald cypress has not been studied enough as forest species for abovementioned habitats. At the national level this species has been explored just a little so the research that recently was carried out is a pioneer endeavor whose results will contribute to the development of forestry science and profession. The researches within this PhD thesis were conducted in Bald cypress seed stand near Backa Palanka. This is the only Bald cypress stand in our country established on the site of the white willow, with current age of over 70 years, and the results of performed quality assessment of trees speak of its high production value. Assessment of genetic potential of Bald cypress was performed at the level of: 1) seed stand, 2) test trees, and 3) half-sib lines. Researches at the level of seed stand included: analysis of stand conditions, complete survey of the stand, continuous evaluation of yield and estimation of test trees quality. Researches at the level of test trees included analysis of: morphometric characters of cones, coefficient of extraction, absolute mass and technical germination of seeds, morphometric characters of twigs with needles, content of photosynthetic pigments and genetic characterization using RAPD markers. Researches at the level of half-sib lines included analysis of: morphometric characters of seedlings , survival percentage of one-year-old seedlings, morphometric characters of one-year-old seedlings, morphometric characters of two-year-old seedlings in nursery conditions, percent of reception of seedlings in conditions of the pilot facility, survival percentage of seedlings in conditions of the pilot facility, morphological characters of seedlings in conditions of the pilot facility, morphometric characters of seedlings’ twigs with needles in conditions of the pilot facility and the content of photosynthetic pigments of seedlings in conditions of the pilot facility...