Search

Intenzitet erozije zemljišta rezultat je kombinovanog delovanja različitih prirodnih i antropogenih faktora. Ovaj rad ima za cilj da utvrdi agrarne indikatore kao determinante promene intenziteta erozije zemljišta u slivovima Crnice i Rasničke reke. Model potencijala erozije primenjen je za procenu stanja erozije zemljišta za dva perioda 1971. godine i 2010. godine. Koeficijent erozije u slivu Crnice iznosio je Z1=0,390 i Z2=0,360, a specifična produkcija nanosa Ws1=529 m3/km2/god i Ws2=463 m3/km2/god. Koeficijent erozije u slivu Rasničke reke iznosio je Z1=0,437 i Z2=0,374, a specifična produkcija nanosa Ws1=861 m3/km2/god i Ws2=622 m3/km2/god. Ekstremno smanjenje agrarnog pritiska na zemljište, veliki udeo naselja regresivnog tipa od 80 %, kao i intenzivan proces depopulacije rezultiralo je većoj redukciji erozije zemljišta u slivu Rasničke reke. Rezulati ove studije mogu omogućiti donosiocima odluka nove pristupe za adekvatno upravljanje zemljišnim resursima u ruralnim sredinama.

Eksploatacija geoloških resursa je oduvek imala značajnu ulogu u razvoju društva. Širom sveta, pa i na teritoriji Srbije, rudarstvo ima dugu tradiciju i predstavlja važnu privrednu delatnost. Savremenom društvu su neophodni resursi mineralnih sirovina, a samim tim i rudarska industrija, jer proizvodi dobijeni ovom delatnošću poboljšavaju kvalitet života i omogućavaju društveni rast. Podizanjem ekološke svesti i usvajanjem novih zakonskih regulativa, gotovo sve rudarske kompanije usvajaju rigoroznu politiku i procedure zbog potrebe održivosti. U razvijenim zemljama rudarska aktivnost je sada usko regulisana, a uticaji na životnu sredinu se sve više kontrolišu. Obavezan deo plana zatvaranja rudnika predstavlja svakako rekultivacija zemljišta, odnosno vraćanje zemljišta na kom se odvijala eksploatacija mineralnih sirovina u prirodno ili ekonomski upotrebljivo stanje sa ciljem ublažavanja posledica rudarske aktivnosti na životnu sredinu. Sastavni je deo zakonskih regulativa i procene uticaja na životnu sredinu u mnogim zemljama.

Prostorno-vremenska dinamika suspendovnog nanosa u rekama širom sveta u fokusu je istraživanja naučnika od sredine 20. veka. Posebna pažnja vidno izražena u protekla dve decenije 21. veka usmerena je na procenu uticaja klimatskih promena i antropogenog faktora na režim nanosa. Razumevanje režima suspendovanog nanosa je ključni preduslov adekvatnog upravljanja vodnim resursima. Pored istraživanja na globalnom novou, pojedine zemlje razvile su adekvatne nacionalne programe upravljanja rečnim geosistemima u kojima su inkorporirale monitoring suspendovanog nanosa kao jedan od primarnih faktora praćenja promena u životnoj sredini. Značaj proučavanja sedimenata u rekama je višestruk. Promene u režimu nanosa imaju direktne reprekusije na stanje i kvalitet vodnih ekosistema, posledice pojave poplavnih talasa, sa posebnim uticajem na povećanje troškova prečišćavanja voda, postojeća energetska postrojenja i vodne akumulacije. U ovom radu dat je novi pristup vremenskoj determinaciji transporta suspendovanog nanosa, kao i uticaj antropogenog faktora sa aspekta promene načina korišćenja zemljišta na režim nanosa za dugoročne vremenske serije.

Global climate change and changes caused by human activity have had a considerable impact on river systems. Recent studies have observed different trends of water discharge and sediment transport for the largest rivers in the world. This paper deals with the trend analysis of suspended sediment load (Qs) at the most downstream hydrological station of the Juzna Morava (Mojsinje). The data, which were obtained from the Republic Hydrometeorological Service of Serbia (RHSS), included daily values of water discharge (Q) and suspended sediment concentration (SSC) for the time period 1958-2007. The trend of sediment load was determined using the non-parametric Mann-Kendall test, while the Pettitt test was used to establish the transition year. The results show that the average perennial suspended sediment load for the given time period was 2.47x10(6) t (160.5 t/km(2)/yr), ranging from 0.04x10(6) t (2.6 t/km(2)/yr) to 9.85x10(6) t (640.3 t/km(2)/yr). The average decrease in sediment yield was 5.15 t/km(2)/yr with high statistical significance of 0.001. Using the Pettitt test, the year of 1985 was determined as a transition year in suspended sediment load. Suspended sediment load declined by 71% in the period after 1985.

Održivo korišćenje resursa lokalne sredine je moguće samo uz identifikaciju glavnih faktora njihove degradacije. Jedan od glavnih faktora degradacije celokupne životne sredine je erozija i transport nanosa. Rad se bavi procesom mehaničke vodne erozije u slivu Crnice sa stanovišta njegove prostorno-vremenske varijabilnosti. Empirijski metod Gavrilović, u kombinaciji sa savremenim programskim paketima i teledetekcionim metodama, omogućio je precizno utvrđivanje uticaja glavnih fizičko-geografskih faktora na proces erozije u slivu. Rezultati istraživanja su pokazali da je u periodu 1971-2011. godine došlo do smanjenja erozije za 13%. Sklop fizičko-geografskih i antropogenih faktora je doveo do specifične prostorne raspodele produkcije nanosa u slivu Crnice. Karte produkcije nanosa u slivu Crnice za 1971. i 2011. godinu, mogu biti osnova za rešavanje ključnih problema grada Paraćina i njegove okoline.

Предмет докторске дисертације представља комплексна анализа при-родних и антропогених фактора у циљу утврђивања интензитета ерозивних процеса у сливовима Јабланице и Кутинске реке, као и квантификовање утицаја свих фактора на геопросторни распоред интензитета ерозије... The subject of the doctoral dissertation is a complex analysis of the natural and anthropogenic factors in order to determine the intensity of erosive processes in the basins of Jablanica and Kutinska River, as well as the quantification of the influence of all factors on the geospatial distrubition of the erosion intensity...

Предмет овог истраживања је испитивање географског и културног контекста каснонеолитских и раноенеолитских насеља ради утврђивања карактера промена у економским стратегијама и друштвеној организацији заједница 5. миленијума пре н. е. на централном Балкану. У дисертацији се у уводном делу образлаже тема у контексту досадашњих истраживања и предложених модела промене, излажу се циљеви и методологија истраживања и даје се приказ основних географских одлика у истраживаним регијама. Потом се у делу анализа испитују карактеристике образаца насељавања на два нивоа, микрорегионалном и регионалном, док је макрорегионалниниво испитан у закључном делу рада. Истражен је географски контекст насеља,динамика насељавања локација, унутрашња структура насеља и просторни однос насеља ка ресурсима и између насеља у шест регија централнoг Балканa. Локалитети су анализирани уз помоћ Географског Информационог Система (ГИС), а посматрана је територија полупречника 5 km од локалитета... The object of this research is to examine geographic and cultural contexts of the late neolithic and early eneolithic settlements in order to determine the character of changes in economic strategies and social organization of the 5th millennium BC communities in the Central Balkans. In the introductory part of the thesis I explain theme in the context of previous researches and proposed models of change, represent the aims and methodology of research and provide an overview of the basic geographical features in the studied regions. In the part of the analysis I examine the characteristics of settlement patterns on two level, microregional and regional, while macroregional level was examined in the concluding part of the thesis. Geographic context of the settlements, dynamics of locations settling, internal structure of settlements and spatial relationship of the settlements towards resources and between settlements in six regions of the Central Balkans was investigated. The sites were analyzed with the help of Geographical Information System (GIS), and the territory of the 5 km radius of the site was observed...