Search

Манифестације заузимају све важније место у савременој туристичкој понуди наше земље. Према истраживањима релевантних организација, оне су прве на листи туристичких мотива за долазак иностраних туриста у Србију. Музичке манифестације (фестивали у Новом Саду, Београду и Гучи) са међународним учешћем посетилаца, имају велики утицај на саму дестинацију у којој се одржавају и представљају погодно средство за туристичку промоцију на интернационалном нивоу. Истраживање у раду посвећено је анализирању података добијених теренским истраживањима, ради утврђивања ефеката и степена туристичке мотивисаности код иностраних туриста, да посете три највеће музичке манифестације у Србији. Значај испитивања, идентификовања и издвајања кључних мотива, који покрећу иностране туристе да присуствују наведеним манифестацијама, може се посматрати кроз шансу за унапређење иностраног туризма у нашој земљи, али и унапређење културног, економског и друштвеног потенцијала одређеног географског простора, на ком се ове манифестације одвијају. Такође, спроведена истаживања могу допринети одређивању основних смерница којим би се туристичка понуда овог вида туризма могла подићи на виши ниво. Events are taking an increasingly important place in modern tourism offer of our country. According to research of relevant organizations, they are the main reasons for the arrivals of foreign tourists in Serbia. Music events (festivals in Novi Sad, Belgrade and Guca) with international participation of visitors, have a great impact on the destination where they maintain and provide a suitable means of tourism promotion at the international level. The research in this paper is devoted to analyzing the data obtained by field surveys, to determine the effects and degree of tourist motivation of foreign tourists to visit the three largest music events in Serbia. The importance of testing, identifying and allocating light motives that initiate foreign tourists to attend the mentioned events can be viewed through the opportunity for developing foreign tourism in our country, but also the advancement of cultural, economic and social potential of a particular geographical area in which these events take place. Also, conducted the research may contribute to determining the basic guidelines that would be tourism offer of that kind which could raise to a higher level.

Западна Србија у себи обједињује три округа са24 општине у Републици Србији исмештена је у њеном западном делу. Простире се на површини од11.882 km² што представља13,45% територије Републике. Транзитност положаја је, кроз историју, условио богато културно-историјско наслеђе.Западна Србија се у овом истраживању нашла као раскрсница различитих идеологија,култура, менталитета, вера, те богатог материјалног и духовног наслеђа прожетог изузетнимприродним вредностима. Темељном валоризацијом њених потенцијала, могла би постатиокосница развоја туризма, како у административним границама, тако и у ширем региону.Обилује споменицима културе где су заступљени најразличитији облици, од археолошкихналазишта, преко дела са споменичким и уметничким својствима, до савремених обликакултурног уздизања. Сви ови облици требало би да на адекватан начин буду укључени у креирањеи развој културног туризма и да, као такви, постану стална понуда у осталим облициматуристичких кретања, као што су спортско-рекреативни, екскурзиони, излетнички туризам и сл.Културно-историјско наслеђе није адекватно заштићено, недовољно је презентовано,интерпретирано и промовисано, тако да није адекватно укључено у туристичку понуду. Међутим,оно што поседујемо је богато нематеријално наслеђе. Туристима треба понудити нематеријалнекултурне ресурсе што је основ туристичког доживљаја– уживање у културној интеракцији,упознавање другачије културе и културног идентитета. Акценат треба ставити на старе занате,машине, рурална домаћинства, разне манифестације(сајмове , вашаре, изложбе). Ово може битизначајна конкурентска предност у региону.У комбинацији са природним ресурсима као главним мотивима туристичких кретања уЗападној Србији, културни туризам би могао постати значајан фактор унапређења туризмауопште и издвојити се као самостални вид туристичких кретања. С обзиром на тренутно стање, тајмоменат ће сачекати неке наредне генерације.&nbsp, Zapadna Srbija u sebi objedinjuje tri okruga sa24 opštine u Republici Srbiji ismeštena je u njenom zapadnom delu. Prostire se na površini od11.882 km² što predstavlja13,45% teritorije Republike. Tranzitnost položaja je, kroz istoriju, uslovio bogato kulturno-istorijsko nasleđe.Zapadna Srbija se u ovom istraživanju našla kao raskrsnica različitih ideologija,kultura, mentaliteta, vera, te bogatog materijalnog i duhovnog nasleđa prožetog izuzetnimprirodnim vrednostima. Temeljnom valorizacijom njenih potencijala, mogla bi postatiokosnica razvoja turizma, kako u administrativnim granicama, tako i u širem regionu.Obiluje spomenicima kulture gde su zastupljeni najrazličitiji oblici, od arheološkihnalazišta, preko dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima, do savremenih oblikakulturnog uzdizanja. Svi ovi oblici trebalo bi da na adekvatan način budu uključeni u kreiranjei razvoj kulturnog turizma i da, kao takvi, postanu stalna ponuda u ostalim oblicimaturističkih kretanja, kao što su sportsko-rekreativni, ekskurzioni, izletnički turizam i sl.Kulturno-istorijsko nasleđe nije adekvatno zaštićeno, nedovoljno je prezentovano,interpretirano i promovisano, tako da nije adekvatno uključeno u turističku ponudu. Međutim,ono što posedujemo je bogato nematerijalno nasleđe. Turistima treba ponuditi nematerijalnekulturne resurse što je osnov turističkog doživljaja– uživanje u kulturnoj interakciji,upoznavanje drugačije kulture i kulturnog identiteta. Akcenat treba staviti na stare zanate,mašine, ruralna domaćinstva, razne manifestacije(sajmove , vašare, izložbe). Ovo može bitiznačajna konkurentska prednost u regionu.U kombinaciji sa prirodnim resursima kao glavnim motivima turističkih kretanja uZapadnoj Srbiji, kulturni turizam bi mogao postati značajan faktor unapređenja turizmauopšte i izdvojiti se kao samostalni vid turističkih kretanja. S obzirom na trenutno stanje, tajmomenat će sačekati neke naredne generacije.&nbsp, Western Serbia unites the three districts with 24 municipalities. It covers an area of11,882 km² (13.45% of the territory of the Republicof Serbia). Its position ensured intensivetransit which resulted in rich cultural and historical heritage.In this study, Western Serbia is presented as a crossroad of different ideologies, cultures,mentalities, religions, and rich material and spiritual heritage permeated with outstanding naturalvalues. Thorough evaluation of its potential, it could become the driver of tourism development,both within its administrational borders and in wider region.Cultural sites are various – from archeological sites, historical and sacral monuments, tomodern forms of culture. All these sites should be adequately included in creating anddeveloping cultural tourism and it should become permanent offer in other forms of culturalmovement, such as sports and recreation, excursions, site seeing tourism etc.Cultural and historical heritage in Western Serbia is not adequately protected, not enoughinterpreted and promoted, so it is not an integral part of the tourist industry. However, we haverich immaterial heritage. Tourism sector of this region should offer immaterial cultural resourcesas a basis of the tourist experience - enjoying in cultural interaction, learning about differentcultures and cultural identity. Emphasis should be placed on the old crafts, industrial heritage,rural households, various events (trade shows, fairs, exhibitions). This could be a significantcompetitive advantage in the region.In combination with the natural resources as the main motive of tourist movement inwestern Serbia, cultural tourism can become an important factor for increasing tourism ingeneral, and distinguish itself as an independent type of tourist movements. Considering currentconditions, this will be a challenge for the next generations.