Search

Ticks have a great importance in human and veterinary medicine but general knowledge about tick fauna in different hosts in Serbia is lacking. Since research on ticks that parasitize foxes has not been done systematically, the goal of this study was to research the tick fauna in Red Fox population and identify the most important tick-borne pathogens that can be transmitted to other mammals, including humans. For the purpose of this study 129 red foxes and 113 ticks parasitizing on them were collected. A total of six tick species was identified. The most abundant species was Ixodes ricinus (69%), followed by I. hexagonus (11.5%), I. canisuga (5.3%), I. kaiseri (5.3%), Dermacentor reticulatus (4.4%) and Haemaphysalis concinna (4.4%). Spleen samples from 129 collected red foxes were individually tested for presence of following tick-borne pathogens: Anaplasmataceae, Hepatozoon spp., Babesia spp., Borrelia burgdorferi sensu lato, Rickettsia spp., Coxiella burnetii, Francisella tularensis and Bartonella spp. DNA of pathogenic microorganisms was detected in spleen samples of 94 out of 129 animals (72.9%). DNA of Hepatozoon spp. was detected in 79 analyzed animals (61.2%). H. canis was identified after sequencing and analyzing the data. DNA of Babesia spp. was detected in 38 analyzed animals (29.5%). Presence of two Babesia species was confirmed: B. vulpes in 37 samples (28.7%) and B. canis in one sample (0.8%). Borrelia burgdorferi s. l. complex revealed presence of the pathogen in 7 samples (5.4%) from 5 localities. The obtained sequences from sequencing of 5S-23S rRNA intergenic spacer region confirmed presence of three B. burgdorferi s. l. species: B. burgdorferi s. s., B. lusitaniae and B. garinii. Finally Candidatus Neoerlichia sp. (FU98) was confirmed in 6 Red Fox individuals., Крпељи имају велики значај у хуманој и ветеринарској медицини, али генерално недостају информације о фауни крпеља код различитих домаћинима у Србији. Будући да истраживање на крпељима који паразитирају на лисицама није рађено систематски, циљ ове студије је био да истражити фауну крпеља у популацији лисице, и да идентификује најважније патогене који преносе крпељи, а који се се могу пренети на друге сисаре, укључујући и људе. За потребе ове студије прикупљено је 129 лисица и 113 крпеља који паразитирају на њима. Идентификовано је укупно шест врста крпеља. Ixodes ricinus (69%), је била најбројнија врста, и прате је I. hexagonus (11.5%), I. canisuga (5.3%), I. kaiseri (5.3%), Dermacentor reticulatus (4.4%) и Haemaphysalis concinna (4.4%). Прикупљени узорци слезине од 129 лисица појединачно су тестирани на присуство следећих патогена који преносе крпељи: Anaplasmataceae, Hepatozoon spp., Babesia spp., Borrelia burgdorferi sensu lato, Rickettsia spp., Coxiella burnetii, Francisella tularensis и Bartonella spp. ДНК патогених микроорганизама је детектована у узорцима слезине код 94 од 129 анализираних животиња (72.9%). ДНК пореклом од Hepatozoon spp. jе детектована у 79 анализираних животиња (61.2%). H. canis је идентификован након секвенцирања и анализирања података. ДНК Babesia spp. је детектована код 38 анализираних животиња (29.5%). Потврђено је присуство две врсте Babesia: B. vulpes код 37 узорака (28.7%), и B. canis у једном узорку (0.8%). Присуство Borrelia burgdorferi s. l. комплекса је откривено код 7 узорака (5.4%) на 5 локалитета. Секвенцирањем добијених секвенци 5S-23S rRNA интергенског региона потврђено је присуство три B. burgdorferi s. l. врсте: B. burgdorferi s. s., B. lusitaniae и B. garinii. Коначно, Candidatus Neoerlichia sp. (FU98) је потврђена код 6 јединки лисица.