1. Društveni žigovi, sociološki eseji
- Author
-
Filipović, Mirko, Filipović, Mirko, Filipović, Mirko, and Filipović, Mirko
- Abstract
Koreni krize koja danas potresa razvijena zapadna društva nalaze se u samoj srži neoliberalnog projekta započetog krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka, sa usponom Margaret Tačer i Ronalda Regana. Ideja o društvenoj jednakosti, stalno prisutna u prethodnih „slavnih trideset godina” (E. Hobsbaum), i relativno uspešno ostvarivana u tom periodu snažnog privrednog rasta i pune zaposlenosti, kejnzijanske ekonomske politike, države blagostanja, jakih sindikata i socijaldemokratskih vlada, najpre je bila potisnuta, a potom gotovo zaboravljena. Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka dominantna postaje priča o imperativu privrednog rasta koji će „na koncu biti dobar za sve” jer će, kao plima, „podići sve brodove u luci”. „Skupa” država blagostanja je proglašena za kočnicu funkcionisanja „nevidljive svemoćne ruke tržišta” koja je sama po sebi, po dubokom uverenju neoliberala, sposobna da valjano uredi svet. Zato zakonske kontrole poslovanja (primenu antimonopolskih zakona, na primer) treba svesti na minimum, poreze na dobit i imovinu smanjiti, ukinuti- otežati-umanjiti socijalnu pomoć (jer će to naterati zabušante da rade, smanjiće se izdaci i oporaviti ekonomija), privatizovati socijalne usluge – sve to u ime rastuće kompetitivnosti na „slobodnim” tržištima, itd. Za razliku od imperativa štednje, kao još jedne središnje tačke neoliberalne paradigme, Kejnzijanska ekonomija, na delu tokom onih trideset slavnih godina, tvrdi upravo suprotno: vlade bi trebalo da se u periodu recesije odupru „iskušenju štednje”. Uzrok recesije je kontrakcija agregatne tražnje, tj. ukupne sume roba i usluga koje se kupuju, a koja doživljava slom kada ljudi i organizacije, nesigurni u budućnost, istovremeno odluče da štede novac. Kejnz je objasnio kako potrošnja novca stvara koncentrične krugove u ekonomiji, uključujući otvaranje novih radnih mesta, jer potražnja za dobrima i uslugama raste. Vlade ne treba da brinu o deficitu i „zdravim finansijama” u periodu krize, već kada se ekonomija
- Published
- 2018