Search

The aim of this research was to examine the attitudes of pupils about avoidance strategies in mathematics and their perception of the way mathematics teachers work. The research was conducted in the Republic of Serbia on a sample of 1165 primary school pupils. A quantitative approach was applied with a standardized instrument made up of five subscales which examined three avoidance strategies (novelty avoidance, providing assistance and self-handicapping) and two categories which include the style and method of the teacher’s work (targeted structured teaching and mastery). The results have shown that pupils are mostly inclined towards the novelty avoidance strategy. The research has also revealed some differences when it comes to pupils’ attitudes about avoidance strategies and their perception of the teacher’s approach in relation to their success at school and grade levels in mathematics. It was shown that the school location was a significant independent variable in determining the differences in pupils’ perceptions of the mastery of the teacher. It can be concluded that good didactic methodical organization of teaching, continuous monitoring of pupil progress, the teacher’s pedagogical approach, developing pupils’ skills in overcoming learning difficulties and monitoring their own work are some of the primary prerequisites for overcoming avoidance strategies and improving the educational work of teachers.

Разумевање потреба других људи, прихватање различитих од себе, помагање другима у невољи су неки од облика просоцијалности. Верска настава и грађанско васпитање доприносе подстицању просоцијалности. Уз приповедање о човекољубљу у верској настави, и кроз практичну просоцијалну активност у настави грађанског васпитања, ученици усвајају просоцијалне обрасце понашања. У нашем истраживању просоцијалност је посматрана кроз емоционалну емпатичност и алтруизам. Циљ истраживања је утврђивање степена просоцијалности ученика као и постојање разлика. Узорак истраживања чине 290 адолесцента, сврстаних у три категорије: опредељеност за верску наставу, опредељеност за грађанско васпитање, опредељеност за оба изборна програма. Испитивали смо да ли верска настава и настава грађанског васпитања доприносе развоју просоцијалности. Подаци су прикупљени Е упитником-скалом емоционалне емпатичности и А упитником-скалом алтруизма. Резултати су показали задовољавајућу просоцијалност на свим подузорцима. Разлике се односе на степен алтруистичности. Ученици који се опредељују за верску наставу су на вишем степену алтруистичног понашања. Код испољавања емпатичности није утврђена статистички значајна разлика. Значај истраживања огледа се у обавези наставника да код ученика развијају и негују просоцијалне облике понашања.