1. POREMEĆAJ PAŽNJE SA HIPERAKTIVNOŠĆU UDRUŽEN SA TIKOVIMA – PRIKAZ SLUČAJA.
- Author
-
Čomić, Maša, Ratković, Dragana, Knežević, Vladimir, Dickov, Aleksandra, Ivanović-Kovačević, Svetlana, Milatović, Jovan, and Šegan, Darja
- Abstract
Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (attention deficit hyperactivity disorder, u daljem nastavku teksta - ADHD) je najrasprostranjeniji neurorazvojni poremećaj kod dece i adolescenata, s procenjenom globalnom učestalošću između 5% i 12%. Učestalost ADHD-a zajedno s tikovima je značajno veća nego što bi se očekivalo. Deca koja su dijagnostikovana s ADHD-om znatno češće imaju i hronične tikove (chronic tic disoreder, u daljem nastavku teksta - CTD) u poređenju s onima koji nemaju ADHD. Kada se ADHD javlja zajedno s poremećajem tikova, lečenje može biti izazovno. Kroz ovaj prikaz, nadamo se osvetljavanju jedinstvenih izazova i potencijalnih strategija lečenja ove komorbidnosti. Devetogodišnji dečak primljen na Kliniku za psihijatariju zbog hiperaktivnosti, slabe koncentracije i pažnje, kao i motornih tikova u vidu izraženog treptanja, plaženja i klimanja glavom. Primljen radi dopunskih dijagnostičkih procedura i eventualnog uvođenja diferentne psihofarmakoterapije. Psihološkim testiranjem dobijeno da je globalno intelektualno postignuće u kategoriji proseka, međutim registrovan nesklad između verbalnih i manipulativnih sposobnosti. Tokom hospitalizacije na osnovu opservacije i psihološkog celokupnog testiranja, kao i korišćenjem testova (SNAP – IV granične vrednosti) nije semoglo direktno ukazati na postojanje hiperkinetskog poremećaja, te preporučeno šestomesečno praćenje i nastavak logopedsko-defektološkog tretmana. U međuvremenu praćen od strane nadležnog psihijatra tokom kojeg se na osnovu psihodijagnostičkih procena zaključuje da postoji deficit pažnje sa hiperaktivnošću. Po isključenju kontraindikacija, uvedena psihostimulativna terapija metilfenidatom u dozi od 18mg. Doza titrirana nakon dva meseca do 36mg kada se postiže zadovoljavajući terapijski odgovor. Uvođenje metilfenidata nije imalo značajnijeg uticaja na tikove, ali nije dolazilo ni do pogoršanja te vrste tegoba. Poremećaj ponašanja i funkcionalni poremećaji povezani s ADHD-om imaju negativne uticaje na akademske, socijalne i porodične aspekte. Za razliku od osoba koje se samo suočavaju sa Turetovim sindromom (TS), oni koji imaju i TS i ADHD imaju izraženije teškoće u oblastima poput planiranja, radne memorije, inhibicione funkcije i vizualne pažnje. Kliničari koji leče pacijente sa tikovima i ADHD-om mogu razmotriti korišćenje metilfenidata za rešavanje simptoma ADHD-a. Međutim, važno je da kliničari razgovaraju o ovom pitanju sa starateljima prilikom propisivanja leka i pažljivo prate pacijente zbog opreza navedenog u informacijama o leku. [ABSTRACT FROM AUTHOR]
- Published
- 2023